Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
бего_од_удбиње_и_бановић_секула

Бего од Удбиње и Бановић Секула

Бего од Удбиње и Бановић Секула је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Подранио од Удбиње бего

0002    Приђе зоре и бијела дана

0003    Су његови тридест Удбињана

0004    У удбињске високе планине,

0005    Не би л’ каквог лова уловио.

0006    Лов ловио од жрака до мрака,

0007    Никаквога лова не улови.

0008    Сву дружину уморила жеђа,

0009    Тадар рече од Удбиње бего:

0010    ”Браћо моја, Турци Удбињани,

0011    ”Знаде л’ који у нашу дружину,

0012    ”Има ли ђе извор воде ладне,

0013    ”Е да бисмо жеђу угасили,

0014    ”И да бисмо трудно починули,

0015    ”Починули и авдес узели? ”

0016    Ријеч рече један од Турака:

0017    ”Има, бего, у врху планине

0018    ”Чудан извор, дубоко језеро,

0019    ”Али вода никад није сама,

0020    ”Без ајдука оли ти јунака,

0021    ”Треба нам се бојат од Србаља. ”

0022    Тадар рече од Удбиње бего:

0023    ”Ајмо, браћо, страха не имамо,

0024    ”Ако нама Србљи и ударе,

0025    ”Ево нас је до тридесет друга,

0026    ”Чуваћемо све један другога,

0027    ”Па као нам Бог и срећа даде. ”

0028    Отолен се Турци подигоше,

0029    Кад дођоше води на погледу,

0030    Али вода цикли се и свијетли

0031    Ни од сунца ни ноћног мјесеца

0032    Ни од злата и драги камења,

0033    Од оружја и лица јуначка,

0034    Од јунака Бановић-Секуле,

0035    Ђе га гријех и зло нанијели,

0036    Да изгине лудо и срамотно.

0037    Кад виђеше Турци Удбињани,

0038    Спава јунак, мртви сан заспао,

0039    Свезаше му руке наопако,

0040    С њиме ноћно по’ше у Удбињу,

0041    Однесоше свијетло оружје,

0042    Бацише га у дно од тамнице,

0043    Шенлук чине за неђељу дана.

0044    Што год бјеше праха у Удбињу,

0045    То је бане хитро потрошио,

0046    Мећућ’ с града топе и лумбарде.

0047    Цичи јадан Секул у тавници,

0048    Ако плаче и невоља му је,

0049    Он проклиње данке и године,

0050    И старицу своју милу мајку,

0051    Која га је на свијет родила

0052    Не јуначке него луде главе,

0053    Ђе погину лудо и срамотно,

0054    Јад јадује и дневи и ноћи.

0055    Зачула га бегова баница,

0056    На тамнични прозор долазила:

0057    ”О Секуле, жалосна ти мајка!

0058    ”Ми имасмо много тавничара,

0059    ”Ал’ такога никад не имасмо,

0060    ”Још је коме мио живот био.

0061    ”Ти нијеси јунак од јунака,

0062    ”Него срца сироте ђевојке.

0063    ”А кажи ми, не веселио се,

0064    ”Кога данас жалиш понајвише? ”

0065    Одговара Секул из тавнице:

0066    ”Прођи ми се, бегова банице,

0067    ”Ја не жалим ђе ћу погинути,

0068    ”Јер једанпут ваља умирати,

0069    ”Него жалим големе срамоте,

0070    ”И ја жалим моју стару мајку,

0071    ”И ја жалим два близанка сина,

0072    ”И још жалим младу удовицу,

0073    ”Ни грљену ни омиловану,

0074    ”Но за Бога, бегова банице,

0075    ”Подај мени један лист артије,

0076    ”Да ја правим књигу на кољену,

0077    ”Да је шаљем на двору мојему:

0078    ”Старој мајци, да ми се не нада,

0079    ”А љубовци, да се преудава,

0080    ”Лудој ђеци, да о јаду раде,

0081    ”Да се моје не оглуше душе. ”

0082    Ражали се младој беговици,

0083    Даде њему дивит и артију.

0084    Стаде Секул књигу зачињати:

0085    ”Мајко моја, ти ми се не надај,

0086    ”А ти љубо, ти се преудавај,

0087    ”Аманет ви моја ђеца луда,

0088    ”Не пушт’ те их у турачке руке,

0089    ”Да их не би Турци потурчили,

0090    ”Потурчили али заробили.”

0091    Оде књига ђе је наумила,

0092    Књигу лега мајка Секулова.

0093    Пренеможе, паде на земљицу,

0094    Млада Анђа циче и закука,

0095    Ђеца јој се око скута вију:

0096    ”Шта је мајко, да од Бога нађеш,

0097    ”Али нам је преминуо бабо? ”

0098    Кличе мајка: ”леле мени, синко. ”

0099    Анђелија: ”ја се не удавам. ”

0100    Луда ђеца: ”не бој нам се, бабо. ”

0101    То стајало дуго и за млого,

0102    Пуно веле за девет година.

0103    Та се мука на далеко чула,

0104    То зачуо Бојичић Алија,

0105    Силан Турчин из кршне Кладуше,

0106    Па зачуо, ријеч проговара:

0107    ”Ала, ала, милом Богу вала!

0108    ”Што сам стио, то сам дочекао.

0109    ”А Анђа је још моја одавно,

0110    ”али ми је курва препросио. ”

0111    То изрече на ноге устаде,

0112    Пак је своју слугу дозивао:

0113    ”Слуго моја, коња ми оправљај. ”

0114    А он пође скупљати дружину.

0115    Док стотину напунио друга,

0116    Све по избор бољи од бољије.

0117    Док је Але војску сакупио,

0118    Слуга справна дора приправио,

0119    Пак се баци сла на бијеса,

0120    Оде право гором и планином,

0121    За њим иде остала дружина,

0122    Право иде кули Секуловој.

0123    Рече ријеч Бојичић Алија:

0124    ”Слушајте ме, браћо моја драга,

0125    ”Кад дођемо води на језеро,

0126    ”Онђе ћемо мало починути,

0127    ”Ноћас ћемо сићи у Алугу,

0128    ”Из Алуге Секуловој кули,

0129    ”Да нас не би когођ опазио

0130    ”Од Србаља али од ајдука.

0131    ”Поарајмо кулу Секулову,

0132    ”Заробимо младу Анђелију,

0133    ”И њезина два близанца сина,

0134    ”Поћушнимо Секулову мајку,

0135    ”И б’јеле му дворе опалите,

0136    ”Нек се знаде ко је долазио,

0137    ”Коме л’ Секул цуру преграбио. ”

0138    Како рекли, тако учинили,

0139    Кад је било ноћи о поноћи,

0140    Опколише Секулову кулу,

0141    Заробише младу Анђелију,

0142    Секулова два близанца сина,

0143    А стару му мајку протискаше,

0144    Из куле му благо покупише,

0145    Пак најпотлије пусту запалише.

0146    Кука мајка, превија љубовца,

0147    А синови цичећ’ прате мајку,

0148    Отидоше пут кршне Кладуше,

0149    Оста сама мајка Секулова,

0150    И за снахом мало пристајаше,

0151    Тер јој стара с плачем говораше:

0152    ”Снахо моја, аманет ти тврди,

0153    ”Немој мени ђецу потурчити. ”

0154    Ћаше Анђа да јој се заклиња,

0155    Ал’ од плача зборит’ не могаше.

0156    Када виђе мајка Секулова,

0157    Трчи стара, а неће да клеће

0158    Јер је старост и јад обузела,

0159    Иде право попу Димитрији:

0160    ”Димитрија, мој по Богу сине,

0161    ”Напиши ми један лист артије,

0162    ”Да ја шаљем сину у Удбињу,

0163    ”Не би ли га застанула жива. ”

0164    Пише попе, а старица каже:

0165    ”Ђе си, сине, Бановић-Секуле,

0166    ”Јеси ли ми, сине, у животу,

0167    ”Остаде ти мајка кукавица,

0168    ”А љубовца млада робињица,

0169    ”Заробјени твоја оба сина,

0170    ”Бијели ти двори поробјени,

0171    ”Поробјени па и опаљени

0172    ”Од силнога Бојичић-Алије.

0173    ”Никог немам до камена станца. ”

0174    Кад је попе књигу оправио,

0175    Послаше је доље у Удбињи.

0176    Књигу прими Бановић Секуле,

0177    И кад виђе што се у њој пише,

0178    Циче јунак иза свега гласа,

0179    И лелече јадан без престанка:

0180    ”Еј невољо, ниђе те не било!

0181    ”Кад овака још нијеси била. ”

0182    Пак нариче многе побратиме,

0183    И нариче посестриме виле:

0184    ”Аох, браћо, аох, посестриме,

0185    ”Да је који од вас запануо

0186    ”У тавници клетој и невољној,

0187    ”Давно би вас Секул избавио,

0188    ”Ил’ бранио од змије Турака”

0189    Он мишљаше нико га не чује,

0190    Ал’ га зачу од Удбиње бего,

0191    Пак он сиђе на тавничка врата:

0192    ”О Секуле, шта је што ли ти је? ”

0193    Заплака се Бановић Секула,

0194    Тере бегу вако бесједио:

0195    ”Чуј ме, бего, чуј ме, господару,

0196    ”Кумим тебе Богом великијем,

0197    ”И нашијем светијем Јованом,

0198    ”Пушти мене из тавнице тавне,

0199    ”Не за много но за девет дана,

0200    ”До три ћу ти јемца оставити:

0201    ”Прво јемца Бога великога,

0202    ”Другог јемва аманет ти тврди,

0203    ”Трећег јемца образ и поштење,

0204    ”Да ја пођем на бијеле дворе,

0205    ”Јере ми је на умору мајка,

0206    ”Пак ме зове да ме благослови,

0207    ”И још једном у лице изљуби.

0208    ”А ја мајку у бијелу руку,

0209    ”Да је метнем у земљицу црну.

0210    ”Пак ћу опет у тавници доћи. ”

0211    Слуша бего и ријечи пише,

0212    У Турчина срце пропукнуло,

0213    Пак овако ријеч проговара:

0214    ”Ајде, рече, Бановић-Секуле,

0215    ”Ја ти нећу до једнога јемца,

0216    ”Само јемца Бога, њему вала,

0217    ”Ако би ме по чем преварио.

0218    ”Бога бој се, а мене не бој се. ”

0219    поклони се Бановић Секуле,

0220    Љуби бега у скут и у руку,

0221    Бего брзо добави бербере,

0222    Три бербера мање ниједнога,

0223    Један мије, други браду брије,

0224    А трећи му нокте саријеже.

0225    Наједе га пива и јестива,

0226    Поклони му јуначко ођело,

0227    И оружје што је за јунака.

0228    Рече Секул: ”збогом остај, бего! ”

0229    Рече бего: ”ајд’ збогом, Секуле! ”

0230    Кад се Секул доватио нога,

0231    Оће срце, ал’ ноге не могу.

0232    Он не иде мајци на дворове,

0233    Но не би ли свате затекао,

0234    Гором иде, а Бога призивље,

0235    Да му данас буде у помоћи.

0236    У гори га ноћца притиснула,

0237    Али Секул за то и не хаје,

0238    Нити га је глађа достигнула,

0239    Ни јуначка жеђа додијала,

0240    Нити спава, но се разговара,

0241    ”Помоз’ , Боже, и Богородице! ”

0242    Кад је било сјутри дан у подне,

0243    Приспје кули Бојичић-Алије.

0244    Кад да видиш големе радости,

0245    Стоји фиска бубња и свирала,

0246    Стоји цилик лира и тамбура,

0247    Неко игра неко попијева.

0248    У авлији Секул улазио,

0249    Кад наоди двоје ђеце лудо,

0250    Луда ђеца ал’ су мушке главе,

0251    Голи боси у авлију шећу,

0252    Ђено роне сузе низ образе.

0253    Он их гледа, они њега гледе,

0254    Једно друго познати не могу.

0255    Пак ушета у кули бијелој,

0256    Саламалећ турски називаше,

0257    А они га дивно дочекаше,

0258    Давају му пића и јестива,

0259    Али Секул пит’ и јести неће,

0260    Него стаде играт’ у невољи,

0261    Пак је Алији тако говорио:

0262    ”Честито ти, Бојичић-Алија,

0263    ”Честито ти у двору весеље,

0264    ”Јел’ слободно српски запјевати,

0265    ”Јер сам турски мало научио,

0266    ”Уз тамбуру танко гласовито? ”

0267    ”Тестир ти је, а зашто ли није. ”

0268    Пак му дава шербет-медовине,

0269    Служи му га млада Анђелија,

0270    С десном служи а лијевом отире

0271    Б’јело лице од троструки суза,

0272    Он њу знаде, она га не знаје.

0273    Када Секул заче уз тамбуру,

0274    Он овако стаде да поп’јева:

0275    ”Гњездо вила тица ластавица,

0276    ”Гњездо вила за девет година

0277    ”Сиротова за девет година

0278    ”Удовица иза жива мужа,

0279    ”Савијала там’ и амо гњездо,

0280    ”И два само тића узгојила,

0281    ”Дође соко из земље незнане,

0282    ”Ластавици гњездо разметнуо,

0283    ”И два тића врло усплашио. ”

0284    Секул пјева као горска вила,

0285    Слушају га свати и енђије,

0286    И још ћаше пјесме да продуља,

0287    Ал’ га грозне сузе промукоше.

0288    Од свата се нико не сјетио,

0289    Него Анђа Секулова љуба,

0290    Мучи јадна ништа не говори,

0291    Са Секула очи не одмиче.

0292    Ћаше Секул да зачиње кавгу,

0293    Ал’ му у јад добра памет дође,

0294    Да ће лудо онђе погинути,

0295    И два сина лудо изгубити,

0296    Стеже срце, пак се потпоможе,

0297    Турке броји, а сматра сокаке,

0298    Зубим шкрипи засукује брке,

0299    На Анђу је оком намигнуо,

0300    Да га не би Турком просочила,

0301    Пак запита пива и јестива.

0302    Зове ђецу па и разговара,

0303    Па Алији ријеч проговара:

0304    ”О Алија, наша узданице,

0305    ”Ја сам чуо доље у Удбињи,

0306    ”Да си добар шићар заробио:

0307    ”Удовицу Бановић-Секула,

0308    ”И његова два близанца сина.

0309    ”Бе аферим, честито ти било,

0310    ”А лани се Секул преставио

0311    ”У тамници бега од Удбиње,

0312    ”Доста нам је јада саградио.

0313    ”Оно бјеше српска аранзада. ”

0314    Проговара Бојичић Алија:

0315    ”Истина је, делијо незнана,

0316    ”Анђелију себе ћу узети,

0317    ”А ђецу му оћу потурчити,

0318    ”И ноћас му љубу обљубити. ”

0319    У то доба и ноћ омркнула,

0320    Једанак се Турци разметнули,

0321    Неко дому, а неко к пазару,

0322    А Алија у нове камаре,

0323    Оста Анђа да затвори врата.

0324    Кад је врата на авлији била,

0325    Ондар Секул Анђи бесједио:

0326    ”Ђе си , Анђо, моје жељовање,

0327    ”Бјежи гором и бјежи планином,

0328    ”И чувај ми два нејака сина.

0329    ”Сад ћу и ја, рече, ако Бог да. ”

0330    Пак се врати кули у камаре,

0331    Од бедра је сабљу повадио,

0332    Те Алији одас’јече главу,

0333    Покупи му благо и оружје,

0334    Натовари на два сеисана,

0335    А два друга узе оседлана,

0336    Те побјеже гором и планином.

0337    У брзо је Анђу сустигнуо,

0338    И даде јој погорег коњица,

0339    А себе је бољег оставио,

0340    Оба сина пред собом ставио,

0341    Те постаја, не би николико,

0342    Ево за њим поточ од Турака.

0343    Препаде се Бановић Секуле,

0344    Даде Анђи два близанка сина,

0345    ”Бјежи, рече, ако Бога знадеш!

0346    ”Носи ђецу, ћерај сеисане,

0347    ”А ја ћу се с Турцим’ ударити,

0348    ”Ако би ме данас сустигнули. ”

0349    Пусти коњи брзи у Турака,

0350    Бјежи Анђа, а бјежи и Секул,

0351    Но кад виђе да бјежат’ не може,

0352    Обрну се да причека Турке.

0353    А када га опколише Турци,

0354    Стадоше се ћерат’ кроз планину,

0355    Али Анђа не стоји залуду,

0356    Гором бјежи, кликује ајдуке:

0357    ”Еда кога данас од ајдука! ”

0358    Зачули је котарски ајдуци,

0359    Те Секулу у помоћ приспјеше,

0360    Удрише се Турци и ајдуци,

0361    Фала Богу да је великоме!

0362    Од Турака јаде починише,

0363    Пак се натраг здраво повратише,

0364    Са Секулом у његове дворе,

0365    Оградише боље од првије.

0366    Секул Србље дивно обдарио,

0367    И старицу мајку прибавио,

0368    Пак им рече: ”Збогом останите,

0369    ”Идем бегу носити откупе,

0370    ”Брзо ћу вам доћи, ако Бог да! ”

0371    Оде право бегу у Удбиње,

0372    Када га је бего угледао:

0373    ”Ала, рече, српска вјеро права,

0374    ”Кад нијеси вјеру саломио,

0375    ”Ни ја тебе саломити нећу. ”

0376    Ондар Секул бегу зафалио,

0377    И здраво се двору повратио.

0378    То је било не знам је ли било,

0379    Тек велимо да се веселимо.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Bego od Udbinje i Banovic Sekula

бего_од_удбиње_и_бановић_секула.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 09:55