Бикер Bü 131 Јунгман

Bücker Bü 131 Jungmann, двокрилац за основну обуку и акробације, произведен у Немачкој пре Другог светског рата. Произведен је у преко 3.000 примерака у Немачкој а са лиценцама преко 5.000 комада.

Пројектовање и развој

Конвенционални двокрилац Bücker Bü 131 Jungmann је пројектовао 1932. у Johannistal-у (Берлин) главни пројектант шведски инжењер Anders J. Andersson заједно са ваздухопловним инжењером Gösta B. Rytta. Највећи део прорачуна и цртежа они су направили у своје слободно време. Прототип овог авиона је направљен у рекордном времену тако да је први пробни лет обављен 27. 4. 1934. године.

У периоду од 1933. године до краја Другог светског рата у фирми Bücker Flugzeugbau GmbH је пројектовано и направљено 6 авиона: Bü 131 Јунгман (1934); Bü 133 Јунгмајстер (1935); Bü 134 Прототип (1936); Bü 180 Студент (1937); Bü 181 Бестман (1939); и Bü 182 Корнет (1938). Од ових шест авиона три су постала светски позната Bü 131 Јунгман; Bü 133 Јунгмајстер и Bü 181 Бестман.

Технички опис

Авион Бикер Bü 131 Јунгман је двокрили двоседи једномоторни авион мешовите конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, са полукружном горњом страном. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским мотором, Hirth HM 504 A-2 снаге од 105 KS. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака и пречника 2,1 m.

Носећа структура трупа авиона је била направљена као заварена решеткаста конструкција од високо легираних хром молидбен челика високе чврстоће. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен импрегнираним платном. У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Ученик је седео на првом месту у отвореном кокпиту а инструктор у другом, оба кокпита су била заштићена ветробранским стаклом. Ивице кабина су биле тапациране кожом што је смањивало број повреда пилота и инструктора. Кабине, горња обла површина авиона и под трупа су били од дрвета обложени дрвеном лепенком. Авион је имао дупле команде и инструмент табле у оба кокпита.

Крила су била металне конструкције, нападне ивице крила су била обложена дрвеном лепенком а затим пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим и на доњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром металних упорница. Затезачи су били од челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника истих димензија стим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Оба крила су имала стреласти облик, тј. крајеви крила су била померена ка репу авиона у односу на корен. Компактна и чврста конструкција авиона Bü 131 му је омогућавала оптерећење до "12 g", а крилца за управљање која су се налазила и на горњим и доњим крилима омогућавале су високу маневарску способност авиону чије су акробатске способности зависиле од могућности пилота а не од авиона.

Aвион је имао класичан стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона. Предњи точкови су били опремљени механичким кочницама. Решеткасте ноге стајног трапа су биле обложене платном, како би у лету авиона стварале што мањи аеродинамички отпор.

Варијанте авиона

Авион Bü 131 је прављен у неколико варијанти:

  • Bü 131 V-1 — прототип са мотором Hirth HM 60 R (80 KS)
  • Bü 131 A — оригинална продукциона верзија са мотором Hirth HM 60 R (80 KS)
  • Bü 131 B — побољшана верзија са снажнијим мотором Hirth-HM-504A-2 (105 KS)
  • Bü 131 C — један авион са Cirrus линиским мотором (90 KS)
  • Bü 131 D — замењена верзија Bü 131 B из 1938. године. Разликује се споља по већој елиси. Мотор Hirth HM 504 A-2 (105 KS)
  • Kokusai Ki-86A — јапанска лиценцна верзија за Јапанско ваздухопловство са Hitachi-мотором. Направљено је 1037 авиона.
  • Kyushu K9W1 — јапанска лиценцна верзија за Јапанску морнарицу са Hitachi-мотором. Направљено је 339 авиона.
  • CASA 1.131 — шпанска лиценцна верзија. Мотор: Elizalde (ENMA) Tigre G-IV A (125 KS) или B (150 KS)
  • Tatra T-131 — чехословачка лиценцна верзија. Мотор: Walter Minor 4-II (105 KS)
  • Aero C-104 — чехословачка послератна верзија (1946-1949). Мотор: Walter Minor 4-II (105 KS)

Корисници

  • Пољска
  • Бугарска
  • Румунија
  • Грчка
  • Холандија
  • Бразил
  • Јапан
  • Швајцарска
  • Шпанија
  • Чехословачка
  • Мађарска
  • Чиле
  • Јужна Африка
  • САД
  • Трећи рајх
  • Словачка
  • Уругвај
  • Краљевина Југославија
  • Југославија
  • Хрватска, 1941. (НДХ)

Оперативно коришћење

Први производ ове фирме је био спортско-туристички школски авион Бикер Bü 131 Јунгман и из њега изведени акробатски авион Бикер Bü 133 Јунгмајстер су произведени у преко 5000 примерака и извезен у преко 23 земље. Bü 181 Бестман је постао авион за обуку у немачком ратном ваздухопловству и у Bücker Flugzeugbau GmbH је од 1939. до 1945. као и у Шведској, Чехословачкој и Египту (после рата) произведено између 4500 до 5000 примерака. Био је стабилан у лету тако да је трпео грешке почетника у пилотирању. У Пољској је средином деведесетих година двадесетог века обновљена производња авиона Bü 131.

У Југославији

Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је у периоду 1939-40. увезло 50 примерака авиона Бикер Bü 131 D2 Јунгман а 1 авион истог модела је реквириран 1939. године. Ови авини су одмах распоређени по пилотским школама. У Фабрици Утва из Панчева је монтирано 98 авиона Bü 131 D2 у периоду 1940-41. Од овог броја 30 ових авиона је распоређено у борбене јединице као помоћни авиони, а остатак су дислоцирани у неборбене јединице углавном у пилотске школе. Тако је Bü 131 D2 био најбројнији и најновији од три стандардна основна школска авиона у Војном ваздухопловству краљевине Југославије.

У току Априлског рата непријатељ је заробио 44 ова авиона и продали су их ратном ваздухопловству квислиншке НДХ који су их користили за обуку пилота, извиђање, бацање летака и дотурање муниције ратним јединицама.

Интересантно је да је први покушај прелета Партизанима догодио 15. октобра 1941. године. То је урадио пилот (часнички намјесник) Никола Секулић. Тог дана су три авиона Бикер Bü 131 D2 Јунгман из зракопловства НДХ, требала да прелете из Загреба у Сарајево. Пилот Секулић се одвојио од групе и слетео код Прњавора. По слетању је кренуо да тражи Партизане, али су у међувремену сељаци уништили авион.

Сви преостали авиони из рата овог типа су коришћени после рата у Југословенском ратном ваздухопловству где је у употреби било око 40 примерака од 1945 до 1948, после чега је по обичају, већина авиона предата Ваздухопловном савезу Југославије.

Сродни чланци

Литература

  1. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд, 2013, ISBN 978-86-901623-4-5
  2. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  3. Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  4. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931–1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на sr). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  6. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  7. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier 1. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 150. ISBN 3-7637-5465-2.

Спољне везе

Штампање