Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
битка_код_агригента

Битка код Агригента

Битка код Агригента или битка код Акрагаса, прва битка Првога пунскога рата. Велика опсада Агригента започела је 262. пре Христа, а окончала се јануара 261. пре Христа битком код Агригента, у којој су Римљани победили. Након победе Римљани су владали великим делом Сицилије, али Картагина је владала морем и обалом.1)

Мамертинци траже помоћ Рима

Италијански најамници Мамертинци су 288. пре Христа на превару заузели Месену, град на североистоку Сицилије. Део становништва су побили, део протерали, а део жена узели за себе.2) Започели су са пиратским нападима на трговачке бродове. Пљачкали су околна насеља, отимали су људе тражећи за њих откуп, наметали су данак насељима на Сицилији. Хијерон II од Сиракузе је успео да се обрачуна са њима и да их победи у бици.3) Након тога је опседао Месину, а Мамертинце је тада спасао картагињански генерал, чија флота се налазила на Липарским острвима. Он је ушао у Месану, у њој успоставио картагињански гарнизон и тако је спречио Хијерона II да је заузме. Хијерон није желео сукоб са Картагињанима, па се са војском вратио кући.

Мамертинци се нису осећали лагодно под картагињанском заштитом, пошто су Картагињани контролисали месенски мореуз.4) Желели су да се поштује њихова независност и да картагињански гарнизон оде и због тога су се обратили за помоћ Риму.5) Римски Сенат је био подељен због тога што су они претходно казнили плаћенике Регија, који су се понашали слично као Мамертинци. Међутим морални обзири устукнули су пред империјалном политиком. Рим је желео да спречи ширење утицаја Картагине. Римљани су непрекидно освајали територије околних народа, али никад се још нису борили ван Апенинског полуострва. Сицилија је били одвојена морем, а Картагина је била поморска велесила у поређењу са Римом. Сенат је питање помоћи Мамертинцима дао на одлучивање једној од скупштина.6) Центуријатска скупштина је донела одлуку да се помогну Мамертинци, а конзул Апије Клаудије Каудекс је требао да командује тим походом.7) Дакле тада још увек Рим није прогласио рат Картагини.8)

Први сукоби и премоћ Римљана

Апије Клаудије Каудекс је 264. пре Христа стигао са римском војском на другу страну Месинског мореуза. Према Полибију Мамертинци су се након тога охрабрили и сами су избацили пунски гарнизон,9) а према Касије Диону војни трибун Гај Клаудије је прешао у Месину и избацио је без силе картагињански гарнизон из Месене.10) Након тога Картагињани и Сиракужани су опколили Месину, у коју је онда заједно са војском стигао римски конзул Апије Клаудије Каудекс. Када преговорима није успео да наговори Картагињане и Сиракужане да обуставе опсаду Каудекс је најпре победио Сиракужане, а онда и Картагињане и натерао их на повлачење.11) Међутим према другој верзији могуће је да се радило о неодлучним биткама.12) Био је то почетак рата. Апије Клаудије је иначе свесно кретао у смеру рата, јер је у Риму да би му изгласали поход обећавао ратни плен.

Сиракуза прелази на страну Римљана

Римљани су за 263. пре Христа именовали нове конзуле Манија Отацилија Краса и Манија Валерија Максима (Месалу) и послали их на Сицилију, на којој су се нашле 4 римске легије.13) Свака легија је имала 4.000 пешака и 300 коњаника. Хијерон II од Сиракузе се помирио са Римљанима 263. пре Христа.14) Постао им је важан савезник, поготово што се римска војска налазила у великим проблемима са снабдевањем у условима када Картагињани владају морем.15) Након споразума са Сиракузом Римљани су преполовили своје војне снаге на две легије, а Картагињани су битно повећали војску на Сицилији.16) Од Агригента су створили значајну базу за операције на Сицилији.17) Агригентом је заповедао картагињански генерал Ханибал Гискон.

Опсада Агригента

Римљани су за 262. пре Христа именовали конзуле Луција Постумија Мегела и Квинта Мамилија Витула.18) Римљани су ипак повећали број легија на 4, када су сазнали за картагињанска појачања. Они су одлучили да целу војску преместе код Агригента, главне непријатељске базе. Предвиђајући су да ће морати дуго да опседају Агригент римски војници су обрали сву љетину у околини Агригрнта. Након петомесечне опсаде Картагињани у Агригенту су се суочавали са великом несташицом и глади.19) У Агригенту је било најмање 50.000 људи.20) Картагина је због тешке ситуације у Агригенту послала нову војску и слонове. Појачање се састојало од 50.000 људи, 6.000 коњаника и 60 ратних слонова21) или по другој верзији 31.500 војника.22) Ханон је уз помоћ пристигле војске Римљанима пресекао одступницу, па су се и Римљани нашли под опсадом.23) Римска војска је остала без снабдевања, а били су ослабљени и због епидемије.

Пред битку

Ханон је наредио нумидијској коњици да нападне римски логор, а онда да се повлаче да би тако намамили римску коњицу у битку. Када је римска коњица у потери за нумидијском коњицом поодмакла до картагињанске војске, тада се нумидијска коњица окренула, опколила их и побила велики број.24)

Полибијева верзија битке

Два месеца након тога ниједна страна није започела већи окршај.25) Ханон је очекивао да ће Римљани без снабдевања бити у све лошијем стању и због тога је избегавао битку. Међутим ситуација унутар Агригента била је критична, па је Ханибал Гискон димним сигналима тражио да се нешто хитно подузме.26) Ханон је због тога био присиљен да крене у битку децембра 262. или јануара 261. пре Христа.27) Постоји неколико описа битке. Полибије наводи да су две војске ван зидина Агригента биле једана насупрот друге два месеца, а да није било међу њима битке. Када је коначно уследила битка Римљани су победили, али сами су имали велике губитке. Битка је дуго трајала док Римљани нису успели да пробију прву линију картагињанских најамника.28) Након тога напали су слонове и позадину и уследио је потпуни распад картагињанске војске. Ханибал Гискон је са својим најамницима успео да побегне из опкољенога Агригента, па су Римљани након тога ушли у Агригент без отпора.29) Град су попљачкали, а становништво поробили.30)

Зонарина верзија

Зонара наводи да је Ханон извео војску и био спреман за битку, али Римљани су одбили битку, јер су били обесхрабрени претходним поразом у коњичкој бици. Међутим Римљани су се суочили са глађу, па су конзули коначно одлучили да прихвате битку. Ханон је тада изгубио сигурност, тј сматрао је да му можда спремају замку. Касније се Ханон ипак одлучио за битку. Желео да координише напад са Ханибалом, тако да Ханибал нападне Римљане са леђа, али Римљани су сазнали за тај план. Поред тога Римљани су прикрили део снага, тако да када је Ханон започео битку онда су га Римљани напали и са палисада и из позадине. Картагињани су доживелики пораз. У исто време Римљане је са леђа напао Ханибал Гискон из опкољенога Агригента, али Римљани су одбили његов напад. Ханон је био присиљен да се повуче, а Ханибал Гискон је успео да побегне из опкољенога Агригента.

Губици према Диодору

Према Диодору Римљани су током опсаде Агригента имали велике губитке, чак 30.000 пешака и 450 коњаника.31) С друге стране Картагињани су према њему изгубили само 300 пешака и 20 коњаника.32) Поред тога заробљено је 4.000 Картагињана. Поред тога убијено је 8 слонова, а 33 слона су онеспособљена.

Последице

Након битке многи градови су прешли на страну победника. Римљани су заузели Агригент и становништво су продали у робље. Био је то контрапродуктиван потез, који је могао да одбије одређене градове од Рима.33) Картагина је и даље господарила морем, тако да је успевала да поново придобија градове на обали. Због тога је током 261. пре Христа ситуација поново била нерешена. Римљани су владали копном, али нису морем и обалом. Картагињани су користили поморску надмоћ, па су нападали обале Италије.

Литература


Bitka kod Agrigenta

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Полибије 1.7
3)
Полибије 1.9
4) , 5)
Scullard стр. 539
6) , 7) , 9)
Полибије 1.11
8)
Scullard стр. 543
10)
Касије Дион 11.43
11)
Полибије 1.12
12)
Scullard стр. 545
13) , 14) , 15)
Полибије 1.16
16) , 17) , 18)
Полибије 1.17
19) , 20) , 23)
Полибије 1.18
21) , 31)
Диодор 23.8
22) , 27) , 33)
Scullard стр. 547
24) , 25) , 26) , 28) , 29) , 30)
Полибије 1.19
32)
Диодор 23.9
битка_код_агригента.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/05 21:29