Корисничке алатке

Алатке сајта


битка_код_гитија

Битка код Гитија

Битка код Гитија, одиграла се 195. пре Христа између Спарте са једне стране и коалиције Рима, Родоса, Ахајскога савеза и Пергама са друге стране. Гитиј је представљао најзначајнију спартанску луку и базу, па су због тога савезници одлучили да је заузму пре него што напредују према унутрашњости Лаконије. Римској и ахајској војсци придружила се рођанска и пергамска флота. Спартанци су се одупирали, а онда је Дексагорида, један од двојице команданата, одлучио да преда град римском легату. Када је други командант Горгопа сазнао за могућу предају убио је Дексагориду. Након тога Спартанци су се много жилавије одупирали. Када је стигао Тит Квинкције Фламинин са 4.000 војника Спартанци су одлучили да предају град под условом да неометано напусте град. Након те битке тиранин Спарте Набид био је присиљен да напусти околну територију и да се повуче у Спарту, која је касније капитулирала.1)

Пре рата

Након македонскога пораза у Другом македонском рату 197. пре Христа Спарта је задржала контролу над Аргосом. Ахајски савез био је разочаран, јер је њихов члан Аргос био под окупацијом Спарте. Они су наговорили Римљане да поново размотре своју одлуку да Спарти оставе територијалне добитке. Римљани су се сложили са Ахајцима да Спарта треба да врати окупиране територије. Нису желели да у Грчкој оставе ојачалу и реорганизовану Спарту, која би им могла стварати невоље када напусте Грчку. Римљани су почели су да контролишу дешавања у Грчкој. Одустали су од окупације Грчке, па су гарнизоне успоставили у неколико градова на пет година. Тиранин Спарте Набид угрожавао је мир у Грчкој и стварао је проблеме Ахајском савезу.

Објава рата

Тит Квинкције Фламинин је 195. пре Христа сазвао скупштину грчких држава у Коринту да би се одлучило да ли да се објави рат Набиду.2) Тит Квинкције Фламинин је најпре послао изасланика у Спарту захтевајући да Набид преда Аргос Ахајском савезу или се у супротном суочи са ратом са Римом и његовим грчким савезницима. Набид је одбио да се повинује Фламининовом ултиматуму, па је 40.000 римских војника и њихових грчких савезника кренуло на Пелопонез. На Пелопонезу римској војсци се придружило 10.000 војника и 1.000 коњаника Ахајскога савеза под заповедништвом Аристена.3) Покушали су најпре да заузму Аргос, а онда су променили план и одлучили су да нападну Спарту и Лаконију.

Напад на Лаконију

Кренули су са војском до Тегеје и Карије у Аркадији,4) где су чекали да им стигне војска од савезника. Стигло је 1.500 Македонаца и 400 тесалских коњаника.5) Набид је окупио 10.000 војника из Спарте, а поред тога унајмио је 3.000 најамника.6) Његови крићански савезници послали су поред већ постојећих 1.000 војника још додатних 1.000 бираних војника.7) Римљани су кренули према самој Спарти, али пошто Набид са својом војском није излазио из града римска војска је кренула према подножју планине Менелај. Набидови најамници су тада напали зачеље римске војске. Римска и савезничка војска наставиле су поход до Амикле, а након тога пустошили су територију око Амикле. Наставили су са пустошењем долине у подножју планине Тајгет све до мора.8)

Битка

Луцију Квинкцију Фламинину се предало неколико градова на обали.9) Након тога савезници су напали највећи град у том подручју и најважнију спартанску луку Гитиј.10) Док је копнена војска опседала град стигле су три флоте: римска, пергамска и рођанска.11) Римском флотом од 40 бродова командовао је Луције Квинкције Фламинин.12) Родос је послао 18 бродова надајући се да ће пораз Набида означити крај гусарских напада на њихове бродове. Краљ Пергама Еумен II дошао је до Киклада са 40 бродова.

Морнари трију флота направили су опсадне справе само за неколико дана.13) Град је био добро утврђен и са копна и са мора. Иако су опсадне справе успешно рушиле торњеве и бедеме спартански гарнизон је успешно бранио град. Команданти спартанскога гарнизона у Гитију били су Дексагорида и Горгопа. Дексагорида је ступио у контакт са Римљанима планирајући да преда град, али Горгопа га је погубио чим је сазнао за издају.14) Горгопа је успешно наставио са отпором, све док није стигао Тит Квинкције Фламинин са 4.000 нових војника. Када су Римљани обновили напад Горгопа је био присиљен да преда град. По условима предаје спартанска војска могла је да се врати у Спарту.15)

Преговори о миру

За време опсаде Гитија Питагора се придружио Набиду са 3.000 војника из Аргоса. Након предаје Гитија Набид је Титу Квинкцију Фламинину послао изасланике са циљем да се преговара о мировном споразуму.16) Фламинину је понудио да се повуче из Аргоса и да му преда римске дезертере и заробљенике.17) Фламинин је тражио нешто строже услове, укључујући слободу градова на обали и предају флоте. Набид није пристао, па се рат наставио. Спарта је у почетку успешно одолевала, али када је ситуација постала безизлазна Набид је пристао на предају. Након тога Набид је морао да напусти Аргос и обалне градове Лаконије. Римљани нису натерали Набида да напусти спартански трон. Римљанима је ипак одговарала Спарта као баланс против растуће моћи Ахајскога савеза. Набид је касније 192. пре Христа поново покушао да освоји Гитиј, али морао је да се повуче. Набида су убили Етолци, који су дошли да му помогну.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Ливије 34.22
3)
Ливије 34.25
4) , 5) , 12)
Ливије 34.26
6) , 7)
Ливије 34.27
8)
Ливије 34.28
9) , 10) , 11) , 13) , 14) , 15)
Ливије 34.29
16)
Ливије 34.30
17)
Ливије 34.31
битка_код_гитија.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/06 23:11