Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
битка_код_хидаспа

Битка код Хидаспа

Битка на реци Хидасп, битка између Александра Македонскога и индијскога краља Пора. Битка се одиграла маја 326. пре Христа на обалама реле Хидасп (данашња река Џелум у Пенџабу). Битка код Хидаспа била је последња велика битка Александра Великога. Иако је Александар победио његова исцрпљена војска побунила се брзо након битке одбивши да иде даље у Индију. Александар је морао да се врати у Вавилон.1)

Положај

Битка се одиграла на источној обали реке Хидасп, а то је било античко име за данашњу реке Џелум у Пенџабу. Александар Македонски је касније на месту битке подигао град Никеју, али не зна се тачно место где се град налазио. Највероватније је да је поприште битке било јужно од града Џелума на месту где је антички пут прелазио реку.

Позадина

Када је Александар Велики поразио Беса и Спитамена, који су заповедали последњим остацима персијске војске кренуо је према Индији. Процењује се да је Александар Македонски имао на располагању 41.000 до 46.000 војника. Постоје и веће процене. Главнина македонских снага кренула је у подручје данашњега Пакистана кроз Кајберски прелаз. Мањи део кренуо је са Александром 327. пре Христа севернијим путем и уз пут су заузели тврђаву Аорн (данашњи Пи'р-Сар у Пакистану). Аорнова стена представљала је место митолошкога значаја за Грке, јер по легенди Херакле на свом путу у Индију није успео да је заузме. Током пролећа 326. пре Христа Александар је удружио своје снаге са савезником, краљем Таксилом, који је био у непријатељству са краљем Пором.

Мотиви

Александар Македонски је требао да покори краља Пора да би наставио напредовање на исток према Индији. Било је опасно да таквога противника остави у позадини и да настави са напредовањем. Поред тога није смео ни да показује ниједан знак слабости ако жели да задржи лојалност већ покорених индијских владара. Краљ Пор је одабрао место, које му је одговарало да би одбранио своје краљевство. Иако је изгубио битку показао се као најдостојнији Александров противник. Краљу Пору у помоћ је долазио савезник Ембисар, који је имао војску велику као Пор.2) Александар је због тога требао да напдне Пора пре него што му Ембисар дође у помоћ.3)

Маневри и варке

Краљ Пор је постројио своје снаге на јужној обали реке Хидасп и био је спреман да спречава прелазак реке. Хидасп је била брза и довољно дубока река, тако да је било готово немогуће да се пређе када се на супротној страни налазила велика противничка војска са много слонова. Александар Македонски је знао да нема готово никаквих шанси ако директно пређе реку. Поред војске највећу опасност представљали су бројни Порови слонови. Због тога је Александар покушао да нађе неко решење. Поделио је војску на неколико делова, па је покретао војску у разним смеровима збуњујући Пора и држећи га у почетку на опрезу.4) Александар је стално довлачио и жито да би заварао Пора да помисли да ће македонска војска ту боравити док не падне ниво реке Хидасп.5) Александар је слао чамце дуж реке и на тај начин је додатно узнемиравао Пора, који је морао да под стражом држи многе могуће прелазе.6) Ноћу би одвлачио коњицу у разним смеровима и дизали би галаму као да намеравају да пређу реку.7) Пор би одмах довлачио слонове на места насупрот велике галаме. То је Александар изводио кроз дужи временски период, па онда више није било галаме, а Пор више није ни реаговао на испаде македонске коњице.8) Имао је само много стража дуж реке.

Острво насред Хидаспа

Александар Велики је приметио један добро пошумљен рт на обали Хидаспа. Уочио је ту једно густо пошумљену аду, коју је сматрао добром приликом за прикривени покушај преласка реке.9) Ада се налазила на око 27 километара узводно од главнога Александровога логора. Када је одлучио да ту покуша прелаз реке оставио је Кратера као главнога заповедника у главном логору. Са њим је била његова коњица, коњица Арахожана, батаљони од Алкете и Полиперхона и поједини индијски официри. Укупно је остало 5.000 војника.10) Кратер је добио упутства од Александра да пређе тек када постане очито да су Македонци победили или ако Пор поведе све слонове на Александра и ниједнога не остави да брани прелаз преко реке.11) Између аде и главнога логора Александар је оставио Мелеагера, Атала и Горгију са најамничком коњицом и пешадијом. Требали су прећи реку по деловима, само ако су Индијци већ у бици.12) Са Александром је била:

  • агема (гарда), Хефестионова, Пердикина и Деметријева коњица,
  • бактријска, согдијанска и скитска коњица,
  • стрелци са коња,
  • хипасписти, Клитов и Коинов батаљон и
  • стрелци и Агријани.13)

Прелазак преко реке

Током ноћи када је прелазио провала облака је помогла Александру да се боље прикрије прелаз. Много пре преласка припремљени су чамци, скеле и триконтера. Када су прошли и приближили се обали тек тада их је стража приметила. Прво се искрцала коњица и њу је одмах поставио у бојни поредак. Међутим Александар је тек тада приметио да се они налазе на острву, а не на другој обали.14) Поред тога због пљуска је и река нарасла. Нашао је погодан прелаз и прешао је реку. Одмах по изласку из реке војска је распоређена у правилан бојеви поредак.

Бројно стање

На левој страни поред краља била је коњичка агема.15) Поред коњице били су хипасписти под командом Селеука Никатора, поред њих агема, па остатак хипасписта.16) Испред коњице били су стрелци на коњима. На крилима поред фаланге били су стрелци, Агријани и копљаши.17) Имао је 6.000 војника пешадије и 5.000 коњаника.18) Са Кратером је остало 5.000 војника на другој обали реке. Пор је имао преко 50.000 пешака, 3.000 коњаника, 1.00 борних кола и 130 слонова.19)

Почетни распоред снага

Краљ Пор је против Александра најпре послао свога сина са 2.000 коњаника и 120 борних кола.20) Блато је спречило дејство индијских борних кола. Александар је са својом коњицом брзо победио индијску коњицу. У том сукобу пало је 400 индијских коњаника и Поров син.21) Пор је за обрачун са Александром одабрао погодно равно место, где би дошла до изражаја његова коњица. Слонове је распоредио испред војске. Слонови су представљали фактор одвраћања за коњицу. Иза слонова распоређена је пешадија, а коњица је била на оба крила.22) Александар је одлучио да не напада непријатељску средину где је била најгушћа војска и слонови. Да би искористио предност своје коњице са већином коњице одјахао на леву страну, где је и намеравао да нападне.23) Коина је послао на десно и наредио му да нападне из позадине. Пошто је готово сва македонска коњица била на десном крили Индијци су због тога преместили своју коњицу. Македонском фалангом заповедали су Селеук Никатор, Антиген и Таурон. Добили су наређење да се укључе тек када македонска коњица изазове неред код индијске пешадије.24)

Битка

Александар је започео битку шаљући стрелце на коњима да заспу индијско лево крило. Након тога Александар Македонски је предводио напад коњаника пратилаца на већ ослабљено индијско лево крило.25) Напао је одмах док је лево индијско крило било још у нереду након што је засуто стрелама. Индијска коњица из других делова њиховог бојног поретка кренула је одмах да помогне левом крилу, које је било угрожено.26) Када се Коинова коњица појавила у непријатељској позадини, индијска коњица је морала да се бори на два фронта, па је лако поражена. Након пораза преостала индијска коњица повукла се међу слонове тражећи заштиту. Тада су индијски слонови кренули на македонску коњицу, а македонска пешадија је кренула на слонове. На људе на слоновима бацали су копља, а слонове би након опкољавања засипали свим могућим пројектилима.27) Слонови би налетом на македонску фалангу изазвали велике жртве. То је охрабрило индијску коњицу, па је поново напала, али поново су морали да беже под заштиту слонова. Македонска коњица је наносила Индијцима велике губитке. Слонови су били сатерани на мањи простор, па су почели да газе и пријатеље, али делом и непријатеље.28) На малом простору око слонова нашла се и индијска коњица, па је имала велике губитке. Када је већина управљача слонова погинула од копаља слонови су се отргли свакој контроли, па су почели да наносе Индијцима већу штету него непријатељима. Када су се слонови повукли из битке Александар је са коњицом окружио целу индијску војску. Пешадија је скупила штитове и наступала је у формацији фаланге против Индијаца. У бици која је уследила македонска војска је косила индијску пешадију и коњицу. Када се отворио простор у македонској коњици Индијци су се дали у бег.

Губици

Када су Кратер и други Александрови официри са друге стране реке видели да Индијци беже они су тада прешли реку.29) Они су се придружили гањању индијске војске. Према Аријану убијено је не мање од 20.000 индијских пешака и 3.000 индијских коњаника.30) Убијена су два Порова сина. Према Диодору убијено је 12.000 Индијаца, а заробљено је преко 9.000 војника и 80 слонова.31) У Александровој војсци је према Аријану убијено 80 војника пешадије и 230 коњаника.32) Према Диодору у македонској војсци страдало је 280 коњаника и преко 700 пешака.33)

После битке

У бици је заробљен и индијски краљ Пор, који се храбро борио. Александар је био импресиониран његовим храбрим држањем, па му је дозволио да и даље влада својом краљевином, али у Александрово име. Порова краљевина је постала Александров вазал, а Александар је његовој краљевини додао и нове територије. Александар Велики је на месту битке с једне стране реке основао град Никеју (победу), а са друге стране реке је основао град Букефалију у част свога коња Букефала, који је крепао непосредно након битке. Током 326. пре Христа Александар је ишао даље на исток дубље у Индију. Када је дошао до граница Магаде његова војска се побунила. Били су исцрпљени и хтели су да се врате кући. Александар је морао да пристане и након осигурања граница почео је да се враћа на запад.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 19)
Диодор 17.87.2
4)
Аријан 5.9.2
5) , 6)
Аријан 5.9.3
7)
Аријан 5.10.3
8)
Аријан 5.10.4
9)
Аријан 5.11.2
10)
Аријан 5.11.3
11)
Аријан 5.11.4
12)
Аријан 5.12.1
13)
Аријан 5.12.2
14)
Аријан 5.13.2
15) , 16) , 17)
Аријан 5.13.4
18)
Аријан 5.14.1
20)
Аријан 5.14.6
21)
Аријан 5.15.1
22)
Аријан 5.15.7
23)
Аријан 5.16.2
24)
Аријан 5.16.3
25)
Аријан 5.16.4
26)
Аријан 5.17.1
27)
Аријан 5.17.3
28)
Аријан 5.17.5
29)
Аријан 5.18.1
30)
Аријан 5.18.2
31)
Диодор 17.89.1-2
32)
Аријан 5.18.3
33)
Диодор 17.89.3
битка_код_хидаспа.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/02 22:46