Битка на Аксони или битка на Ени, одиграла се 57. пре Христа за време Галских ратова између римске војске под командом Цезара и савеза белгијских племена под командом Галбе. Битка се одиграла на реци Ени у северозападном делу данашње Француске. Након мањега пораза у бици Белги су због слабога снабдевања одлучили да оду кућама. Цезар је касније морао да ратује и даље са белгијским племеном Нерва.¹⁾

Цезар је 58. пре Христа у бици у Вогезима победио германска племена Свева под заповедништвом Ариовиста. Германи су се након пораза напустили Галију. Након окончања германске опасности обновила су се непријатељства међу галским племенима, а у исто време Гали су све мање толерисали римску окупацију. Белги су контролисали трећину Галије и створили су војни савез са циљем да спрече да Римљани освоје и њихову земљу.²⁾ На челу Белга био је краљ Галба.³⁾ Међусобно су разменили таоце. Многи Гали су тражили савез са Белгима. Већина Белга је према Цезару потицала од Германа, а били су познати као најратоборнији и најхрабрији од свих у Галији. Они су се једини одупрли инвазији Кимбра и Теутонаца, па су због тога стекли велики углед и војну снагу.⁴⁾

Тит Лабијен је са римском војском зимовао 58/57. пре Христа у Галији и чим је сазнао да се Белги припремају за рат и да стварају међусобни савез обавестио је Цезара, који се тада налазио у Цисалпинској Галији.⁵⁾ Цезар је у Трансалпинску Галију најпре послао Квинта Педија са две легије, а онда је и сам дошао.⁶⁾ Када је сазнао да Белги концентришу своје снаге на једном месту Цезар је за 15 дана стигао до њихове територије. Једино су Реми од свих Белга ступили у савез са Римљанима. Реми су информисали Цезара о војној снази Белга. Цезар је поред 6 легија (7, 8, 9, 10, 11, 12. легија), које су учествовале у рату против Ариовиста на располагању имао и две нове легије (13. и 14. легију).

На челу Белга био је краљ Свесиона Галба.⁷⁾⁸⁾ Укупно су располагали са 306.000 војника.⁹⁾ Од тога је било 60.000 Беловака, који су представљали војно највреднији део Белга. Свесиони су давали 50.000, Нерви 50.000, Морини 25.000, Атуатуци 19.000, Атребати 15.000, Амбијани 10.000, Калети 10.000, Вироманди 10.000 и Менапи 9.000 војника.¹⁰⁾ Још 4 племена, који се сматрају Германима дали су 40.000 војника. Ипак те Цезарове бројеве треба узети са опрезом.

Цезар је од галскога племена Хедуанаца тражио да пустоше поља Беловака, са циљем да део Белга буде запослен на другом месту.¹¹⁾ Цезар је на реци Аксони (данашња Ена) успоставио утврђени логор након што је прешао реку.¹²⁾ Да би бранио мост на реци са друге стране реке је послао 6 кохорти под командом легата Квинта Титурија Сабина.¹³⁾ Белги су напали ремски град Бибракт, који је онда тражио помоћ од римске војске. Цезар је послао стрелце и праћкаше, па су Белги одустали од Бибракта и кренули су према Цезаровом логору на реци Аксони.¹⁴⁾

Белги су успоставили логор на 2 миље од Цезаровога логора, а логор им је био дугачак пуних 8 миља. Цезар је две новорегрутоване легије оставио у логору на брду, а осталих шест легија је распоредио на обронцима брда.¹⁵⁾ Са страна је дао да се направи попречни шанац, а на крајњим деловима је подигао тврђавицу са катапултима. Између две војске био је мочваран терен.¹⁶⁾ Обе стране су оклевале да пређу мочвару. Римска војска је имала мање војске, али је била на завидно добром положају. Долазило је једино до мањих коњичких чарки.

Белги су онда покушали да пређу реку Аксон и да се нађу Римљанима иза леђа. Намеравали су да заузму мост, ометају римске линије снабдевања или пустоше поља римских савезника Рема.¹⁷⁾ Међутим Цезар је на време био обавештен о белгијским покретима, па је преко реке послао целу коњицу и лаконаоружану војску.¹⁸⁾ Белги нису били очекивали велики отпор, па су неспремно крај реке дочекали римски напад. Један део Белга страдао је у том нападу, а други су се повукли.¹⁹⁾ Због тога неуспеха Белги су закључили да не могу ништа да постигну, а како су се већ суочавали са оскудицама одлучили су да се разиђу по племенима и да свако брани своју територију и територију оних, који би били нападнути.²⁰⁾ Белге је на одступање натерало и пустошење земље Беловаца, што су спроводили Хедуанци.

Белги су се повукли у великом нереду, па је све изгледало као бег.²¹⁾ Цезар није знао који је разлог њиховога повлачења, па није одмах кренуо у потеру за њима страхујући од могућих заседа.²²⁾ Сачекао је зору, па је тада у потеру послао Квинта Педија и Луција Ауренклеја Коту са коњицом, а иза њих Тита Лабијена са три легије.²³⁾ Белги су током потере пружили мршав отпор, па их је много страдало.

• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Касије Дион
• Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6

Bitka na Aksoni