Битка на Кревету

Битка на Кревету, одиграла се 28. и 30. септембра 1876. на западној обали Мораве на Кревету близу Алексинца, између српске и бројчано надмоћније турске војске за време Првог српско-турског рата. Битка се окончала нерешено.

Турци су на моравском фронту располагали са 5 дивизија са око 65.000 војника.¹⁾ Поред тога располагали са са општом резервом од око 24.000 војника код Ниша.²⁾ Српска војска имала је око 44.000 војника распоређених у 78 батаљона.³⁾ Код Алексинца било је 13 и по батаљона под командом потпуковника Јована Поповића, код Бобовишта било је 7 и по батаљона, а на Делиграду 11 батаљона.⁴⁾ На западној обали Мораве било је 9 батаљона на Ђуниском вису, 12 и по батаљона на Кревету (гребену између Ђуниса и Пешчаничке реке) и од Кревета до Китице био је 21 и по батаљон под командом Ђуре Хорватовића.⁵⁾ Генерал Михаил Черњајев планирао је да српска војска користећи полукружну основицу нападне турску војску са крила и са фронта и да их одбаци у Мораву или у бег.⁶⁾ Планирао је да алексиначка војска 28. септембра ујутро преко понтонског моста код Глоговачког виса пређе на западну обалу Мораве и да нападне десни турски бок код Тешице.⁷⁾ Требало је да истовремено војска са Бобовишта врши притисак, а војска са Кревета и од Делиграда да крене у фронтални напад.⁸⁾ Хорватовићев корпус требао је да напада лево турско крило и да надире према алексиначкој војсци.⁹⁾

Битка на Кревету започела је 28. септембра 1876. ујутро. Алексиначка војска није завршила преко ноћи понтонски мост, па се вратила у утврђење.¹⁰⁾ У напад је најпре кренула српска војска са Кревета.¹¹⁾ Српска војска са Кревета је покушавала у неколико јуриша да савлада турску утврђену линију, али након огромних губитака и десеточасовне борбе вратили су се на Кревет.¹²⁾ Одмах након војске са Кревета у акцију је ступила војска са Ђуниског виса, неуспешно покушавајући да заузме турско утврђење изнад Љубеша.¹³⁾ Мајор Стеван Бинички из састава Хорватовичћевог корпуса се са колоном из Великог Шиљеговца уклинио у турски главни положај на Малој коси и одбијао је све контранападе, па је ту и заноћио.¹⁴⁾ Центар и лево крило Хорватовићевога корпуса напали су у 11 сати и деломично су освојили нека турска утврђења, али у контранападу турска војска је повратила изгубљено.¹⁵⁾ Хорватовићев корпус је имао мало снага на веома широком фронту, а поред тога изостала је подршка српске војске из Алексинца.¹⁶⁾ Алексиначка војска се појавила, али морала је да се креће другим правцем, при чему се изгубило много времена.¹⁷⁾ Турци су српску војску из Алексинца натерали код Моравца на повлачење.¹⁸⁾

Пошто је српски напад био неуспешан на целом фронту, сем на Малој коси, онда је турска војска у 16 сати предузела противнапад на српску војску на Кревету.¹⁹⁾ Одличним дејством српске артиљерије са Кревета одбијен је турски контранапад.²⁰⁾ Због замора обе војске битка се није обновила током 29. септембра.²¹⁾

Турци су 30. септембра 1876. године у 8 сати обновили напад.²²⁾ Најпре се радило само о демонстративном нападу, а у 10 сати предузели су напад против Стевана Биничкога на Малој коси и успели су да потисну српску војску са предње линије одбране на Малој коси.²³⁾ Стеван Бинички је покушао да личном храброшћу охрабри своју војску, али тешко је рањен, што је још више угрозило српску одбрану.²⁴⁾ Начелник артиљерије Сава Грујић је на том простору брзо организовао артиљерију и спречио теже последице.²⁵⁾ После тога повраћен је изгубљени положај. За то време према наредби Черњајева Јован Поповић је требао да изведе демонстративни напад према Тешници.²⁶⁾ Са алексиначком војском прешао је око 9.30 преко моста у Глоговцу, заузео је Бујмир, али пошто је тада добио лажни извештај о турском нападу на Бобовиште, вратио се према Алексинцу.²⁷⁾

Српска војска је у бици на Кревету имала 176 погинулих, 851 нестали и 1.786 рањених војника.²⁸⁾ Турци су имали око 600 кола рањених војника.²⁹⁾ Била је то једна од највећих и најкрвавијих битака Првог српско-турског рата.³⁰⁾ Српска војска се јуначки борила у тродневној бици са бројчано надмоћнијим противником.³¹⁾ Српска војска је била пренапрегнута у тој бици. Након битке турска војска је добијала појачања, а српска је малаксавала.³²⁾ Примирје после битке је трајало до 11. октобра и битке код Великог Шиљеговца.

• Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.

Bitka na Krevetu