Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
битка_у_падској_низији

Битка у Падској низији

Битка у Падској низији, представља битку која се одиграла 203. пре Христа између картагињанске војске под командом Магона Барке и римске војске под командом Публија Корнелија Вара и Марка Корнелија Цетега. Магон Барка се током 205. пре Христа искрцао у Лигурији са циљем да веже део римске војске и тако омете римске планове о инвазији Картагине. Успешно је потакао Лигуре, Гале и Етрурце против римске доминације, па су Римљани били присиљени да концентришу велике војне снаге против њега. До коначне битке дошло је 203. пре Христа у Ломбардији на територији Инсумбра. Магон је након пораза био присиљен да се повлачи. Картагињанска влада је због пораза неколико војски у рату са Сципионом Африканцем била присиљена да позове Магона и Ханибала у Африку. Ипак и након окончања рата остаци картагињанске војске правили су проблеме Римљанима и неколико година по окончању рата.1)

Увод

Након пораза у бици код Илипа 206. пре Христа Магон Барка је остао још неко време у Гадесу (Кадиз), последњој картагињанској бази у Иберији. Нада у повратак контроле над Иберијом нестала је када је Сципион Африканац сузбио отпор иберских племена и побуну римске војске. Картагињанска влада наредила је Магону да напусти Иберију и да отплови на север Апенинскога полуострва са циљем да потакне рат у комбинацији са својим братом Ханибалом, који је био на југу.2) Био је то задњи покушај Картагињана да задобију иницијативу у Другом пунском рату, који се тада ближио за њих веома опасној фази. Након поновнога освајања Сицилије 211/210. пре Христа, уништења Хасдрубалове војске код Метаура 207. пре Христа и освајања Иберије 206. пре Христа Римљани су не само били ослобођени непосреднога притиска, него су задобили много више средстава потребних за наставак рата. Картагина је по први пут од почетка рата била директно изложена нападу, којега није могла да спречи због римске поморске надмоћи. Поред инструкција Магон је добио и нешто новца за најамнике,3) али недовољно за снажнију војску. Он је због тога био присиљен да опљачка не само ризницу Гадеса, него и храмове.4) Неуспешно је напао и Нову Картагину, где је изгледа настојао да се домогне плена.5) По повратку из тога похода нису га примили натраг у Гадес,6) па је отпловио за Балеарска острва, где је и презимио.7)

Магонов долазак у Лигурију

Магон Барка је током 205. пре Христа дошао до лигурске обале са флотом од 30 ратних бродова, много транспортних бродова и са 14.000 војника.8) Заузео је Ђенову, па је склопио савез са лигурским племеном Ингуана против другога племене Епентера. Лигурија и Цисалпинска Галија представљале су веома погодан терен за Магонове операције. Иако је Рим пре Другога пунскога рата успешно ратовао у Цисалпинској Галији ипак није успео да потпуно покори локалне Гале. Инсумбри и Боји су повели остала племена у поновни устанак против римске власти управо пред Ханибалов долазак 218. пре Христа. Када је Ханибал дошао у Падску низију Гали су му пружили подршку и придружили се његовој војсци. Исто се десило када је Хасдрубал Барка 207. пре Христа стигао у Цисалпинску Галију, а поновило се када је стигао Магон Барка 205. пре Христа. Магонова војска је расла свакога дана, јер су му се са свих страна прикључивали Гали.9) Рим је одмах био узнемирен опасним развојем догађаја, па је Сенат одмах послао две војске у Ариминиј и Аретиј, са циљем да се блокира евентуални Магонов продор на југ.10)

Недовољно војске за продор на југ

Магон Барка је добио појачање од 6.800 војника, 7 слонова и 25 бродова,11) али и даље он није имао снаге довољно јаке да разбије римску обрану и крене на југ. Због тога Магон није ни покушао да оствари циљ, који су му Картагињани поставили, да крене на југ и споји се са Ханибаловим снагама. Долазак Гаја Лелија и његово пустошење области око Хипо Регија12) 205. пре Христа упозорио је Картагињане на опасност велике Сципионове инвазије, па су подузели различите мере да је спрече. Међутим, нису успели да наговоре македонскога краља Филипа V Македонскога да нападне Сицилију или југ Италије, а ни појачања, која су послали у Брутиј и Лигурију нису била довољна да се распламса рат на Апенинском полуострву. Једини већи успех постигао је Хасдрубал Гискон наговарајући краља западних Нумиђана Софакса да пређе на страну Картагињана дајући му своју ћерку за жену.13) Магон Барка и Ханибал нису могли да без веће помоћи врше велики притисак на Рим.

Савез са Лигурима, Галима и Етрурцима

Магон је требао да постигне задатак, који није успео да постигне његов брат Хасдрубал Барка две године раније. Имајући у виду Хасдрубалову судбину знао је да се мора пажљиво припремити евентуална офанзива против великих здружених римских снага. Организовао је састанке са лигурским и галским вођама и тражио је да му дају много више војске, ако желе да се ослободе римске доминације.14) Лигури су спремно изашли у сусрет његовим захтевима.15) Међутим Гали су, угрожени римским војскама на границама и у унутрашњости својих територија, одбили да се отворено побуне против Римљана. Ипак они су тајно обезбедили средства и најамнике, којих је било све више. У међувремену при крају 205. пре Христа проконзул Марко Ливије Салинатор је кренуо са војском из Етрурије у Цисалпинску Галију,16) где се придружио Спурију Лукрецију и заједнички су блокирали Магону пролаз према југу. Ипак Ливије је остао у дефанзиви, тако да се ништа није дешавало током 204. пре Христа. Ниједна страна није подузимала већу акцију. У Етрурији се припремала велика побуна против Римљана. Надали су се да ће се уз помоћ Магона Барке ослободити римске хегемоније.17) Међутим 204/203. пре Христа конзул Марко Корнелије Цетег је дао да се суди и погуби много етрурских аристократа, за које се сумњало да кују заверу против Римљана.18)

Битка

Током 203. пре Христа проконзул Марко Корнелије Цетег и претор Публије Квинтилије Вар кренули са са 4 легије против Магона Барке. До одлучне битке дошло је недалеко од данашњега Милана на земљи Инсумбра. Обе стране распоредиле су своју војску у две линије. Две римске легије биле су распоређене у предњој линији, а друге две легије и коњица биле су распоређене одотрага. Магон Барка је предузео мере предострожности у случају лошега исхода, па је у позадини држао галске регруте и неколико слонова. Према неким модерним проценама имао је више од 30.000 војника. За време битке прва линија Картагињана показала се као веома јака. Гали су били мање поуздани. Римљани су безуспешно покушавали да разбију картагињанску линију, а онда су се сами нашли под притиском. Када је Вар са 3.000 до 4.000 коњаника покушао да заустави и разбије картагињанску линију Магон је на време поставио своје слонове, па су се коњи препали.19) Римска коњица се расула због слонова, а онда је Магон за њима послао лаку нумиђанску коњицу да их гања.20) Слонове су након тога окренули на римску пешадију, која је тешко страдала од слонова.21) До преокрета у бици дошло је када је Марко Корнелије Цетег у битку увео легије друге линије.22) Слонове су засули сулицама, па је већина слонова пала, а преостали слонови су се окренули на своју војску.23) Магон је онда наредио Галима да зауставе Римљане, али Гали су били потучени до ногу.24) Од тога тренутка Картагињани су почели да полагано узмичу, али у добром поретку. Цела линија је била у добром поретку све док се напред налазио Магон Барка. Међутим Магон Барка је у једном тренутку тешко рањен.25) Када је војска видела да команданта износе са бојнога поља, уследила је паника и све се завршило општим бегом Картагињана, који су изгубили 5.000 војника.26) Прва римска линија изгубила је 2.300 војника, а и у другој је било жртава, укључујући и три војна трибуна.27) Током ноћи Магон Барка је повукао своју војску према обали Лигурије.

Последице

За Магона био је то тежак ударац, узимајући у обзир шта би му донела победа. Када су Картагињани победили 218. пре Христа у бици код Требије уследио је општи устанак и Гала у Цисалпинској Галији и њихов прелаз у Ханибалову војску. Због Магоновога пораза Римљани су стекли контролу над Падском низијом и исчезле су све наде да ће се поновити догађаји са почетка Другога пунскога рата. Након победа Сципиона Африканца у бици код Утике и бици на Великим равницама 203. пре Христа Магонов пораз је био веома значајан, јер је значио да Сципион Африканац може да остане у Африци и настави рат. С друге стране Магон Барка је био присиљен да се враћа да брани Картагину. Картагињани су од њега тражили да се врати.28) Неки извори тврде да је Магон преминуо на путу од последица рањавања, а други извори наводе да се убрзо вратио у Лигурију.29) и да је остао још најмање две године.30) Извесно је да су се Римљани још пет година након окончања Другога пунскога рата обрачунавали са остацима картагињанских снага у Падској низији. Магонов пораз 203. пре Христа представљао је последњи покушај да се очува независност Падске низије од римске доминације.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4) , 5)
Ливије 28.36
6) , 7)
Ливије 28.37
8) , 9) , 10)
Ливије 28.46
11)
Ливије 29.4
12)
Ливије 29.3
13)
Ливије 29.23-24
14) , 15) , 16)
Ливије 29.5
17) , 18)
Ливије 29.36
19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27)
Ливије 30.18
28)
Ливије 30.19
29)
Касијус Дион 17, Зонара 13
30)
Апијан Пунски ратови 49,59
битка_у_падској_низији.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/05 22:12