Богослав Шулек
Рођење: 20. април 1816. Суботиште, Хабзбуршка монархија Смрт: 30. новембар 1895. Загреб, Аустроугарска Познат као: публициста, научник и полихистор

Богослав Шулек (Соботиште, 20. април 1816 — Загреб, 30. новембар 1895), публициста, научник, полихистор и природњак; доктор филозофије, секретар ЈАЗУ и почасни члан СКА.

У Пожуну је завршио филозофске, богословске и правне науке. Највише је изучавао природне науке, а међу њима ботанику. Године 1838. дошао је код брата, који је радио као апотекар у Славонском Броду и ту је остао међу јужним Славенима до краја живота. Године 1839. дошао је у Загреб и током наредне године радио као слагач, а затим као фактор у штампарији. Од 1841. започео је самосталан новинарски рад. Придружио се политичким, националним и научно-културним покретима, и био је један од највећих развијача књижевног језика свог времена.¹⁾ Мада његов матерњи језик није био хрватски, пошто је био пореклом Словак, језиком је овладао толико да су од њега многи Хрвати учили да пишу. Сматра се творцем публицистичког хрватског стила, једним од зачетника хрватске журналистике,²⁾ оснивачем хрватске књижевности за децу и омладину и хрватске научне терминологије.³⁾

Од 1843. уређивао је лист „Даница” (Људевита Гаја), али се није потписивао као уредник. Године 1844. издавао је недељник „Бранислав” (у Београду), затим „Народне новине” 1846—1849. Писао је чланке за „Словенски Југ”, „Југословенске новине”, од 1860. годину дана је уређивао „Позор”. Уређивао је и научно-популарни „Господарски лист” 1858—1865, писао је и у „Невену”, у коме је значајан чланак објављен 1858. у коме је изложио идеју да су Срби и Хрвати један народ.⁴⁾ Поводом тог чланка Вук Стефановић Караџић му је написао одговор 1861.⁵⁾

Политички је био за што веће одвајање од Аустрије, а за савез са Угарском (тријализам).⁶⁾ Због опозиције тадашњем режиму у Хрватској 1844. године у Београду је објавио национално-политичке списе, Шта намјеравају Илирци?, у којима је изложио програм Хрватске народне странке.⁷⁾

За децу је написао Напутак за оне који уче читати (1850), Малу читанку за поћетнике и Сто малих приповедака за младеж.⁸⁾

Научном терминологијом је почео да се бави 1856. године објавивши Природопис, затим се бавио Биљаством за ниже гимназије (1857—1859),⁹⁾ а касније Југословиенски имеником биља¹⁰⁾ (1869). У школским књигама је објавио многе народне називе биљака, као и називе из старих књига, али је такође, у случају када није постојала одговарајућа реч, позајмљивао сродне из других словенских језика, бележећи пажљиво језик порекла или смишљао нове. Бавио се терминологијом и других природних наука, физике и хемије. Када се 1868. године у Хрватској уводило домобранство, Мађари су имали намеру да уведу мађарски језик по свим командама, али га је тадашњи заповедник хрватског домобранства, гроф Кулмер замолио да преведе главна дела из војне терминологије. Он је понуду радо примио и у ту сврху је у веома кратком року превео двадесет књига.¹¹⁾

Целокупан свој рад на научној терминологији објединио је у свом највећем делу, терминолошким речником под називом „Хрватско-немачко-италијански рјечник знанственога називља“ у две књиге (1874—1875).¹²⁾¹³⁾

Написао је много дела из области језика, политике, природословља и историје. Био је међу творцима Југославенске академије. У задњем периоду свог рада, од 1874. био је њен секретар и ту дужност је вршио до неколико дана пред смрт. За летопис академије, написао је некрологе о чешком научнику Пуркињу, Роберту Визијанију, Панчићу и другима, затим више годишњих извјештаја. Такође је прикупљао податке о напретку природних наука.¹⁴⁾

Био је кореспондентни члан Друштва српске словесности од 21. јануара/2. фебруара 1862. За дописног члана Српског ученог друштва наименован је 29. јула/10. августа 1864. А за почасног чланa Српске краљевске академије 15/27. новембра 1892.¹⁵⁾

Сахрањен је на Мирогоју, загребачком гробљу.¹⁶⁾

• Јован М. Жујовић, Некролози: Богослав Шулек, Годишњак, број IX, Српска краљевска академија, Београд, 1896, стр. 363–370
• Александар Белић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1929, стр. 356-357
• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 150
• Сајт САНУ

Bogoslav Sulek