Боичић Алил и Љутица Богдан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Мртви Јован Вишњић из гроба моли птицу кукавицу да му помогне. Боичић Алил (Халил, Алија) намјерава доћи да раскопа његов гроб и спали његове кости, да не остане „ни гроба ни мрамора“. Јован моли птицу да све јави његовом побратиму Љутици Богдану у приморју, што је и како је. Кад је Љутица Богдан чуо од птице шта је на ствари, опрема се са оружјем и креће ка гробу Јовановом. Ту је већ стигао Алил са слугама и ископао Јованове кости, и наложио велику ватру да их спали. Долази до борбе између Богдана и Алила, и Богдан побјеђује. Наређује Алиловим слугама да закопају Јованове кости, а Алила спали на ватри коју је овај спремио за Јована. Потом распе Алилов пепео: „Па му пепо у вјетар турио, Да му нема гроба ни мрамора.“

0001    Закукала тица кукавица

0002    А на гробу Вишњића Јована,

0003    У кукању тица проговара:

0004    “О Бога ти, Вишњићу Јоване!

0005    “Је л’ ти тамо необично, Јово,

0006    “Жуље ли те даске јаворове,

0007    “Је л’ ти земља отешчала црна?”

0008    А изгроба нешто проговара:

0009    “О Бога ми, тицо кукавицо!

0010    “Није мени необично ’вамо,

0011    “Не жуље ме даске јаворове,

0012    “Нит’ ми земља отежала црна.

0013    “Но чули ме, тицо кукавицо,

0014    “Отежа ми Боичић Алиле;

0015    “Турчин дође, на мејдан зазива,

0016    “Ево има три бијела дана

0017    “Како чепа гроба Јованова;

0018    “Па се Турчин тврдо заклињаше

0019    “Да ће сутра у неђељу доћи,

0020    “И довести до три аргатина,

0021    “Раскопати кости Јованове,

0022    “Наложити огањ ватру живу,

0023    “На ватру му кости сагорети,

0024    “А пепео у вјетар турити,

0025    “Да му нема гроба ни мрамора.

0026    “О чули ме, тицо кукавицо!

0027    “Мртве кости мејдан не дијеле.

0028    “Богом сестро, тицо кукавицо:

0029    “Подижи се на лагана крила,

0030    “Па одлети у росно приморје,

0031    “Тамо имам Богом побратима,

0032    “По имену Љутицу Богдана,

0033    “Све му кажи што је и како је,

0034    “Мртве кости не д’јеле мејдана,

0035    “Нека за ме на мејдан изиђе,

0036    “За њега би Јован и одавно.”

0037    А кад чула тица кукавица,

0038    Тица прими Богом побратимство,

0039    Па се диже на лагана крила,

0040    И одлеће право у приморје

0041    А на кулу Љутице Богадана.

0042    Поранио Љутица Богдане

0043    Да напоји ђога од мејдана,

0044    Тица паде на гриву ђогату,

0045    Све казује Љутици Богдану.

0046    Кад то зачу Љутица Богдане,

0047    Одма себе и ђогата врати,

0048    Па се стаде Богдан опремати:

0049    На се удри и срму и злато,

0050    А обуче панцијер кошуљу,

0051    Па припаса свијетло оружје,

0052    Прекрсти се, усједе ђогина,

0053    Право иде гробу Јованову.

0054    Ама курва Боичић Алиле,

0055    Прије Турчин бјеше долазио,

0056    И довео до три аргатина,

0057    Наложио огањ ватру живу,

0058    Извадио кости Јованове.

0059    У та доба Љутица Богдане

0060    На ђогату коњу од мејдана,

0061    Па Алију по имену виче:

0062    “О Алија, од курве копиле,

0063    “Ја ћу за њег’ мејдан дијелити.”

0064    Кад Алија угледа Богдана,

0065    Силан Турчин појаха кулаша,

0066    Па су нагле сабље повадили,

0067    Вараше се и удараше се.

0068    А да видиш Боичић-Алила,

0069    Ману сабљом и десницом руком,

0070    Турчин ману, а Богдан дочека,

0071    Пресјече му у рамену руку,

0072    Једном удри, другом приудара,

0073    И русу му одсијече главу,

0074    Па натјера до три аргатина,

0075    Јованове кости закопаше,

0076    Па наложи огањ ватру живу,

0077    Те изгоре Боичић-Алила,

0078    Па му пепо у вјетар турио,

0079    Да му нема гроба ни мрамора.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Boicic Alil i Ljutica Bogdan