Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
бора_барух

Бора Барух

Бора
Барух

Рођење:
19. новембар 1911.
Београд,
Краљевина Србија

Смрт:
7. јул 1942.
Бањица,
Краљевина Југославија

Познат као:
сликар и револуционар

Бора Барух (1911—1942), сликар и правник и припадник НОВЈ у Другом свјетском рату у Југославији.

Биографија

Рођен је 19. новембра 1911. године у Београду.1)2) Безбрижно детињство које је проводио на дорћолској калдрми прекидају ратни дани 1914. Отац Илија затвара кројачку радњу и одлази са српском војском у рат, док мајка Булина са децом, Бором, Исидором и Јосифом, и родитељима прелази у бугарски град Видин. Дечаци су у Видину добили сестру Рашелу-Шелу и започели своје школовање у јеврејској основној школи. По завршетку Првог светског рата, 1918. године, враћају се у Београд, а на месту свог некадашњег дома налазе само велико згариште. Одлазак у Пожаревац био је привремени спас за породицу Барух где Бора 1921. уписује први разред Државне реалне гимназије и открива своју љубав према сликарству. Ипак живот Барухових из дана у дан бива све тежи, рађају се још две девојчице, Симха-Соња и Берта-Бела. Како би прехранио породицу отац прихвата нови посао, што је значило и пресељење у Ниш. Борина жеља да учи сликарство не јењава и он највише времена проводи у свом импровизованом атељеу, а корисне поуке му даје и професор сликања Прве нишке гимназије Моша Шамовић.

Након положене велике матуре 1929. године Бора се вратио у готово потпуно заборављени родни Београд и уписао Правни факултет. Паралелно са студијама права, похађа сликарску школу Јована Бијелића (1932) и први пут јавно излаже радове 1933. године на Шестој јесењој изложби сликарских и вајарских радова београдских уметника. Године 1934. дипломирао је на Правном факултету. Након завршених студија као млади адвокатски правник врло кратко је радио у струци, да би се у потпуности посветио ликовној уметности.

Одлази у Париз (од 1935. до 1938) са стипендијом Јеврејске општине у Београду на студије сликарства. Тамо се осим уметности бави и револуционарним актвностима, постаје члан КПЈ и организатор Интернационалних бригада3) у Шпанском грађанском рату. Због тога је протеран из Француске4) у Југославију, где је често хапшен и злостављан, а 1940. спроведен је у логор у Билећи.

Након капитулације Краљевине Југославије заробљен је и одведен у логор у Смедереву, одакле је побегао у Први шумадијски, а затим се прикључио Космајском партизанском одреду. У ослобођеном Ужицу бавио се пропагандним радом. На повратку из Санџака ухватили су га четници, код Нове Вароши, а потом га предали Немцима. Био је затворен у Бањичком логору, а касније стрељан у Јајинцима 7. јула 1942.

У свету сликарства најпрепознатљивији је био по пејзажима, мртвим природама и портретима. Излагао је у Паризу, Лондону, Хагу, Београду и Загребу, а његова уља постхумно су представљена љубитељима уметности широм Југославије и Европе. Бора Барух је за собом оставио око 200 слика и готово исто толико цртежа од којих је велики број ушао у антологијске прегледе уметности у Југославији. Стваралаштво Боре Баруха се може поделити у три хронолошке целине: на период од 1932. до одласка Баруха у Париз, затим његове године у Паризу од 1935. до 1938. и на други београдски период током кога је провео извесно време по затворима да би се по избијању рата обрео међу партизанима. Пошто је заробљен окончао је живот пред стрељачким стројем.5)

Сликарска група „Живот”

По повратку из Париза Бора Барух прилази групи „Живот”, коју између осталих чине Ђорђе Андрејевић Кун, Мирко Кујачић, Радојица Живановић Ное, Данијел Озмо, Баја Бераковић и Винко Грдан, чији је циљ да окупи што већи број уметника на основама антифашистичког програма.

Галерија

Литература

  • Народни хероји Југославије, Младост, Београд, 1975.
  • Протић Б. Миодраг, Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе, 1970, YU-Београд, 264 страна
  • Bogdanović Radomir, Đorđe O. Piljević, Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945, 1984, Istorijski arhiv Beograda, YU-Београд
  • Trifunović Lazar, Srpsko slikarstvo 1900-1950, 1973, Nolit, YU-Београд, 533 strana

Спољне везе

1)
Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит, 264 страна
3)
B92 - Kultura - Vesti - Bora Baruh i Kun u Servantesu, Приступљено 5. 4. 2013.
4)
Bogdanović, Radomir; Đorđe O. Piljević (1984). Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945. YU-Београд: Istorijski arhiv Beograda.
5)
RTS :: Izložba slika Bore Baruha, Приступ 5. априла 2013.
бора_барух.txt · Последњи пут мењано: 2023/10/02 22:28