Корисничке алатке

Алатке сајта


боривоје_милојевић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
боривоје_милојевић [2020/03/19 21:46]
жељко_тодоровић
боривоје_милојевић [2020/09/24 20:13] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 11: Линија 11:
 Рођен је 10/22. децембра 1885. године у селу Царина код Осечине,​ у учитељској породици. Прва четири разреда основне школе завршио је у Крупњу 1892—1896. и остао је блиско везан за овај крај. Гимназију је завршио у [[Шабац|Шапцу]] и Београду.((„NE”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Загреб,​ 1924-1929.)) Студије географије уписује 1904. године,​ а већ на крају 4. семестра (1906) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12. у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера,​ Ј. Валтера и других. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19. одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије. Докторирао је 1920. године,​ и исте године је изабран за доцента београдског универзитета.((NE)) Већ 1921. постаје ванредни професор.((NE)) [[Јован Цвијић]] (1865—1927) га предлаже 1925. године за редовног професора,​ али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године (1926. по Народној енциклопедији),​((NE)) када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом. Он је био Цвијићев ученик,​ затим сарадник и на крају наследник. Све до одласка у пензију,​ 1956. године,​ био је редовни професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Рођен је 10/22. децембра 1885. године у селу Царина код Осечине,​ у учитељској породици. Прва четири разреда основне школе завршио је у Крупњу 1892—1896. и остао је блиско везан за овај крај. Гимназију је завршио у [[Шабац|Шапцу]] и Београду.((„NE”,​ Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка,​ Загреб,​ 1924-1929.)) Студије географије уписује 1904. године,​ а већ на крају 4. семестра (1906) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12. у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера,​ Ј. Валтера и других. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] повлачи се са српском војском преко Албаније. Затим 1918/19. одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије. Докторирао је 1920. године,​ и исте године је изабран за доцента београдског универзитета.((NE)) Већ 1921. постаје ванредни професор.((NE)) [[Јован Цвијић]] (1865—1927) га предлаже 1925. године за редовног професора,​ али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године (1926. по Народној енциклопедији),​((NE)) када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом. Он је био Цвијићев ученик,​ затим сарадник и на крају наследник. Све до одласка у пензију,​ 1956. године,​ био је редовни професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]].
  
-Присуствовао је 6. априла 1910. оснивању Српског географског друштва које су тада основали Јован Цвијић, ​[[Павле Вујевић]] (1881—1966) и још неколико природњака,​ професора универзитета. Био је један од сауредника „Гласника“ Српског географског друштва у периоду 1912-1927 и главни и одговорни уредник у периоду 1928-1962. Био је секретар,​ потпредседник и председник Српског географског друштва до 1962. када се због болести повукао.+Присуствовао је 6. априла 1910. оснивању Српског географског друштва које су тада основали Јован Цвијић,​ Павле Вујевић (1881—1966) и још неколико природњака,​ професора универзитета. Био је један од сауредника „Гласника“ Српског географског друштва у периоду 1912-1927 и главни и одговорни уредник у периоду 1928-1962. Био је секретар,​ потпредседник и председник Српског географског друштва до 1962. када се због болести повукао.
  
 Објавио је преко 250 научних радова и прилога,​ од којих су најистакнутији:​ „Динарско приморје и острва“ (Београд,​ 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд,​ 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд,​ 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд,​ 1956, 451 стр.). Од осталих радова се истичу још и „Лесне заравни и пешчаре у [[Војводина|Војводини]]“ (Нови Сад, 1949, 102 стр). Његов први рад, значајан за Рађевину и Јадар, јесте „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља,​ књ. 9, Београд,​ 1913, стр. 633-816.) где је на терену истраживао порекло становништва,​ број домаћинстава,​ стара презимена,​ крсну славу и од тога начинио књигу која је корисно полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја. Објавио је преко 250 научних радова и прилога,​ од којих су најистакнутији:​ „Динарско приморје и острва“ (Београд,​ 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд,​ 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд,​ 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд,​ 1956, 451 стр.). Од осталих радова се истичу још и „Лесне заравни и пешчаре у [[Војводина|Војводини]]“ (Нови Сад, 1949, 102 стр). Његов први рад, значајан за Рађевину и Јадар, јесте „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља,​ књ. 9, Београд,​ 1913, стр. 633-816.) где је на терену истраживао порекло становништва,​ број домаћинстава,​ стара презимена,​ крсну славу и од тога начинио књигу која је корисно полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја.
боривоје_милојевић.txt · Последњи пут мењано: 2020/09/24 20:13 од жељко_тодоровић