Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
бој_на_дубљу

Бој на Дубљу

Бој на Дубљу, последњи велики бој у Другом српском устанку. Одиграо се 14/26. јула 1815. код села Дубље у Мачви, између устаника Милоша Обреновића у војске везира Хуршид-паше, под вођством Ибрахим Али-паше. Турци су изгубили битку, уз велике људске губитке, а у боју су погинуле и две српске војводе Сима Ненадовић и Милић Дринчић.

Увод

Становништво Мачве у Шабачкој нахији је веома пострадало 1813. године. У Други српски устанак се укључило у јуну 1815. године.1)

После ослобађања Палежа (Обреновац) и преласком вођа Првог српског устанка из Аустрије у Србију, који су са собом донели доста оружја и муниције, дошло је до првих сукоба устаника са Турцима у Шабачкој наихији. Пошто је Милош увидео да ће се главне борбе у овој нахији у водити у Мачви, послао је Стојана Чупића и друге српске војводе да чувају Дрину и спрече упад Турака из Шапца. По доласку у Мачву, Чупић је почео да окупља кметове за устанак.2) Међутим, кметови су га издали Турцима, који су га заробили и погубили у Зворнику.3) Због ове издаје, Сима Ненадовић је послао стотинак ваљевских устаника на челу са Илијом Срдановићем да их казни. Кметовима Митру Лазићу из Петловаче, Сими Тарлановићу из Рибара и Ћирку Николићу из Прњавора су спаљене куће, а они су пребегли код Турака и тражили њихову заштиту. Касније су ухваћени Остоја Јелић, Ћирко Николић и Стојадин Јелић.4)

Након пораза код Пожаревца, Порта је на устанике послала две војне групацијe, једну која је се кретала према Ћуприји, под вођством Маршали али-паше, а другу преко Дрине под вођством босанског везира Хуршид-паше. Увидевши опасност која му прети, Милош је прибегао стратегији борбe уз вођење преговора. Почетком јула је послао писмо Хуршид-паши, у коме је са једне стране указао на своју покорност султану, а са друге најављивао борбу до краја.5) Обавестио га је да се они нису побунили против султана, већ против београдског везира Сулејман-паше Скопљака и да ће остати верна раја, ако зулуми престану. На тај начин је желео да Хуршид-паши стави до знања како устаници желе преговоре, а у исто време је оставио утисак као да неће бити потребе за појачањем турске војсце у Дубљу.6)

Хуршид-паша је из Босне упутио у помоћ турском гарнизону у Шапцу7) 1.300 војника под командом Ибрахим-Али-паше. Они су прешли у Србију и кренули према Шапцу. Зауставили су се у селу Дубље на путу Шабац—Бијељина и ту се ушанчили,8) пошто пошто је Милош одмах пребацио устанике у Мачву,9) ови су их по преласку Дрине опколили и држали под опсадом.10)

Ток битке

Српска војска се налазила улогорена у Липолисту, очекујући даље акције Турака.11) Увече уочи боја, у логор су стигли Милош, са војводом Милићем Дринчићем, игуманом Мелентијем и са братом Јованом. Истог дана у логор је дошао и војвода Петар Молер, који их је обавестио о утврђивању турске војске у Дубљу, на ливади попа Машића и затражио дозволу да их нападне. Милош га је у првом трентуку одговарао, под изговором да ће им киша овлажити пушке и да су војници уморни од дугог пута,12) али му је дозволио да изврши диверзантски напад.13) Молер је са собом повео већи део коњице, а уз њега је кренуо и Јован Обреновић, који је предводио своје Рудничане и Ваљевце. Успут, код јерешке ћуприје су им се придружили прота Смиљанић, војводе Сима и Никола Катић из Рогаче. Они су се распоредили око турских шанчева и сложно напали заспале Турке. Запалили су им шаторе и сатерали их у шанац, одакле су Турци целу ноћ пуцали. Те ноћи је тешко рањен поцерски капетан Ђука Стојићевић.14) Пошто је чуо пуцњаву, мислећи да нападају Турци, један део коњице је почео да се повлачи према јерешкој ћуприји, али их је одатле вратио војвода Јаков Јакшић.15)

Ујутро су им се придружили Милош Обреновић, Сима Ненадовић и ваљевски војвода Милић Дринчић, са нешто преостале војске. Одмах су позвали Турке на предају, на шта ови нису пристали.16)

Око противничког логора направљена су српска утврђења, чиме је Хурсидова војска остала одсечен од главнине и онемогућено јој је снабдевање.17) Сигавши на положаје Милош је наредио да се направе домузарабе као покретни штит и да сваки борац испред себе као заштиту понесе већи проштац18) (храстов колац).19)

Кренули су жестоком нападу на турски шанац изјутра 14/26. јула 1815.20) Пешадија је наступала у стројевима, испред себе су гурали домузарабе.21)

Након испаљених плотуна у турски шанац су ускочили „голаћи“, Срби из Босне са јатаганима. У шанац је најпре ускочио Тешан Подруга, човек снажан и висок преко два метра, а за њим Петар Чарка и Шарић Бошња. Затим је следио јуриш српске коњице. Војвода Сима Ненадовић, на челу Ваљеваца је кренуо на главну капију шанца, на свом Зеленку. Ускочио је у шанац и испалио обе кубуре у Турке, али је пао погођен са више кугли. Милић Дринчић је успео да провали капију. Он је ишао према турском барјактару,22) и тада је смртно рањен. Његова смрт је јако деморалисала његове борце, али су они ипак на молбу осталих старешина поново кренули у јуриш.23)

Успели су да заузму шанчеве и истерају Турке, који су се дали у бекство24) из шанца, али их је тада дочекала српска коњица, Никола Смиљанић и Јаков Јакшић.25) У бици се такође истакао Цинцар Марко.26)

Турци су имали губитке од преко 1.000 војника.27) Међу одбеглим Турцима био је и Ибрахим-паша, који се у току борби сакрио у жбуње. Паша, кога су затим предали Милошу.28) је остао заробљен у логору неколико дана, Милош му је за то време указивао све почести, а од својих војника је откупио његове заплењене ствари.29) Пред пашу су изнели главе свих посечених Турака и он је међу њима препознао свог сина Османа, док му је други син био заробљен. Милош му је на крају омогућио да се врати у Босну30) испративши га са даровима.31) У борби је заробљен кмет Митар Лазић. Милош је наредио да се натовари на коња и пошаље кући, али је умро после неколико дана.

На бојном пољу је погинуло 12 Срба, међу њима, устаничке старешине војвода Милић Дринчић и војвода Сима Ненадовић, брат проте Матеје Ненадовића.32) Од рана задобијених у борбама је помрло још устаника, тако да су укупни губици са српске стране били 50 људи.33)

Последице

Непосредна последица победе на Дубљу је да су многи колебљиви појединци у Мачви променили мишљење и ставили се на страну устаника, а шабачки Турци су понудили предају. Турци су постали свесни да ће тешко моћи да исход устанка војнички реше у своју корист.34)

Битка на Дубљу је био последњи велики бој у Другом српском устанку. Милош је започео преговоре најпре са Хуршид-пашом на Орловом пољу близу Бијељине, после чега је објављено привремено примирје, затим и са Марашли Али-пашом у Марашлијином логору у Белици код Ћуприје, што је довело до склапања усменог Милош-Марашлијиног споразума о сређивању прилика у Србији.35) Преговори су настављени у Београду, а касније потврђени Портиним ферманом.36)

У њихову част

У боју је учестовао Сима Милутиновић Сарајлија. Описао га је,37) у елегији, коју је написао у част свог побратима из Карловачке гимназије војводе Симе Ненадовића, првог српског школованог официра, који је у овој бици погинуо када му је било само 22 године, а који је због своје младости, лепоте и трагичне погибије прозван Кајица.38)

У центру села Дубље налази се споменика учесницима ранијих ратова у оквиру кога је споменик посвећен Боју на Дубљу. На споменику је текст: „Боју на Дубљу 26. VII 1815“.39)

У оквиру споменичког комплекса налази се спомен биста војводе Милића Дринчић у спомен Боја на Дубљу, дело вајара Небојше Савовића – Неса. Постављена је 1995.40)

У Дубљу се је 1936. подигнут храм Вознесења Господњег посвећен обележавању 120. годишњице Боја на Дубљу. У крипти храма су заједно сахрањени српски и аутроугарски војници који су погинули током Првог светског рата, 1914. и 1915. године на територији Мачве.41)

Литература


Boj na Dublju

1) , 3) , 8) , 20) , 27) , 32)
Радомир Ј. Поповић, 2015, стр. 10
2) , 4)
Миливоје Васиљевић, 1996, стр. 107
5) , 9) , 35) , 38)
Марија Делић, 2015, стр. 12
6) , 7) , 10) , 13) , 17) , 19) , 21) , 22) , 25) , 31)
Љ.Ђ., 18. 6. 2015.
11) , 12) , 14) , 15) , 16) , 18) , 23) , 28) , 37)
Миливоје Васиљевић, 1996, стр. 108
24)
Миливоје Васиљевић, 1996, стр. 109
26) , 40)
Љиљана Грчић, 2009, стр. 234
29) , 30)
Радомир Ј. Поповић, 2015, стр. 11
33)
Владимир Станојчевић, 1980, стр. 89
34) , 36)
Владимир Станојчевић, 1980, стр. 90
39)
Љиљана Грчић, 2009, стр. 222
41)
Љиљана Грчић, 2009, стр. 225
бој_на_дубљу.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/22 15:50