Бој под Озијом је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Два галића полећела врана

0002    Од истока испод жарка сунца,

0003    Од Озије испод Московије,

0004    Прелећеше земљу Каравлашку,

0005    Ниђе црне тице не падоше,

0006    Док изишли земљи Шумадији,

0007    И сву равну земљу прелећеше,

0008    Док на мутну Дрину долећеше.

0009    Ту уморне тице починуше,

0010    И хладне се воде напојише,

0011    И од крви крила измиваше;

0012    Па отоле тице полећеше,

0013    И сву равну Босну прелећеше,

0014    Док изишле на Загорје равно,

0015    Па се тамо и овамо виле,

0016    На чије ће дворе попадати,

0017    Ђе л’ уморне тице починути.

0018    Оне виле, па се и савиле

0019    Омер-паши на бијелу кулу.

0020    Како пале, упут заграјале.

0021    Како тице једнолико грачу,

0022    Са крила им брчно перје скаче,

0023    Па га доље по авлији пишу

0024    Како калем по табаку карте.

0025    Ал’ из куле нико не чујаше,

0026    Док планине огријало сунце,

0027    Тада зачу пашиница стара

0028    Из душека, из шикли одаје.

0029    Како чула сиње гавранове,

0030    Не били јој мили николико,

0031    Е је чула била од старије,

0032    Ђе падају, ниђе добра није.

0033    Ево ти је кроз бијелу кулу,

0034    Док изиђе у мермер-авлију,

0035    А погледа на димњак на кулу,

0036    Док опази двије тице црне.

0037    Оне грдне, па се нагрдиле:

0038    Крвавијех крила до рамена,

0039    И сувише ноге до кољена,

0040    Крвавога до очију кљуна.

0041    Кад их виђе пашиница стара,

0042    Па покупи дрвље и камење,

0043    Гони тице са бијеле куле.

0044    Врани летни, па опет долетни,

0045    Никако их сагнат’ не могаше.

0046    Мудра бјеше, па се осјетила,

0047    А с вранима ријеч беседила:

0048    „Богом браћо, два злослутна врана,

0049    “Оклен сте ми јутрос долећели?

0050    „Није ли вас срећа донијела

0051    “Од Озије града царевога,

0052    „Испод српске равне Московије,

0053    “Виђесте ли двије силне војске,

0054    „Једну турску, а другу каурску

0055    “Код Озије града бијелога.

0056    „Ево има три године дана,

0057    “Како су јој власи ударили,

0058    „Па је верман лани допануо

0059    “Од честита цара од Стамбола

0060    „А на пашу мога господара,

0061    “Те је силну покупио војску,

0062    „Отишо је под Озију с њоме,

0063    “И закле се дину и јаману,

0064    „Да ће српску рашћерати војску,

0065    “Доста од ње јада починити,

0066    „А велико робље заробити,

0067    “И велики шићар задобити.

0068    „Је ли тако паша учинио,

0069    “Води ли ми роба ја робиња,

0070    „Оће ли ми на Загорје брзо,

0071    “Је ли здраво под Озијом градом?„

0072    Први гракну, други проговара:

0073    “Кад ме питаш, право ћу ти казат’.

0074    „Ми смо јутрос тице ураниле,

0075    “Од Озије испод Московије,

0076    „Виђели смо силне двије војске,

0077    “Једну турску а другу каурску,

0078    „И пред њима двије арамбаше,

0079    “Пред московском Милин-џенерале,

0080    „А пред турском паша са Загорја.

0081    “Па међу се вјеру уватише,

0082    „Да не чине међу собом кавге,

0083    “Стара кадо, за по годинице.

0084    „Па се српска војска ослабила,

0085    “И у Турцим’ вјеру подржали,

0086    „На вјеру му паша ударио,

0087    “Чадоре му многе разбучио,

0088    „И војске му мало изгубио.

0089    “Но су Срби хитри на оружје,

0090    „Побише се под Озијом градом

0091    “Све брзијем прахом и оловом,

0092    „Докле силне Турке рашћераше,

0093    “Сто хиљада глава посјекоше,

0094    „Седамдесет ага заробише

0095    “Од све Босне и Херцеговине.

0096    „Ако ми ти томе не вјерујеш,

0097    “Сваког ћу ти по имену казат’:

0098    „Три везира из Анатолије,

0099    “Седам паша са сред Румелије,

0100    „Од Мостара челеби пазара

0101    “Најпрвога Бећу барјактара,

0102    „А од Стоца Шарић-капетана,

0103    “Из Благаја Хамета диздара,

0104    „Од Љубошке Гавран-капетана,

0105    “А од Тузле Тузлу капетана,

0106    „С Невесиња седам Љубовића,

0107    “Од Требиња Ризван-агић-хаџа,

0108    „Од Клобука буљубашу Зука,

0109    “Од Никшића два Париповића,

0110    „С Гацка равна два Звиздића млада,

0111    “А од Кључа кључког капетана,

0112    „С Колашина Турку Романина;

0113    “Одовле ћу преселити, кадо,

0114    „У Китицу варош Подгорицу,

0115    “Од ње, кадо, подгоричког бега,

0116    „А од Спужа спушког капетана,

0117    “А од Скадра пашу скадарскога,

0118    „И од Бишћа агу Бишћанина,

0119    “А од Пећи бега Пећанина,

0120    „Од твојега равнога Загорја

0121    “Твога, кадо, Омер-пашу старог.

0122    „Њега су ти уватили жива,

0123    “И његова два нејака сина,

0124    „И четерес са Загорја бега

0125    “Све Ченгића Омер-паше старог,

0126    „Све су дали московскоме краљу,

0127    “Он их, кадо, у тавницу баци,

0128    „Ту ће њима кости окапати,

0129    “Та ниједан доћи амо неће.

0130    „Нити гледај, нити им се надај,

0131    “До твојега Мухамеда сина,

0132    „Њему кости окапати неће,

0133    “Он је нејак за тамнице царске,

0134    „Он ће ти се покрстити, кадо.“ -

0135    „Јала, вране, јадна тога гласа!“ -

0136    „Богме, кадо, и горије рана,

0137    “Ми одосмо да једемо меса,

0138    „А ти, кадо, и како ти драго.“

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Boj pod Ozijom