Бранивој Јовановић (Кисиљево, 23. мај 1883 — Петраљица код Куманова, 30. мај 1905),¹⁾ познат као Војвода Брана, пешадијски поручник и четнички војвода.

Веома је мало поузданих историјских података о овом човеку. Зна се да се звао Бранивој Јовановић и да је рођен 1883. године у селу Кисиљеву код Пожаревца. Похађао је гимназију у Београду и Шапцу и завршио Војну академију у Београду. Чим је добио официрски чин, пријавио се са неколико својих другова као добровољац у четнике-комите и отишао у Македонију да се бори противу Турака.

Био је веома храбар и истакао се у бици на Челопеку. После ове битке крстарио је по кривопаланачком крају. Напунио је 22 године када је 1905. године са групом својих четника био опкољен у две куће у селу Петраљици из којих су пружали отпор знатно јачој турској јединици. Турци су запалили кућу у којој су се налазили четници војводе Бране и Богдана али се они нису предавали него су изгинули сви до једнога. Народ је сутрадан из рушевина кућа ископао тела погинулих четника и сахранили су их у близини Петраљичке цркве.

Војвода Брана је био млад официр са чином потпоручника и никад није званично добио звање војводе, али због своје изузетне храбрости и славе коју је стекао, народ из крајева у којима се борио са Турцима га је прозвао четничким војводом.

На Петровдан 1923. армијски официри I и III армије открили су споменик војводама Хајнцу и Брани и њиховим четницима, на месту, где су јуначки пали. Њихова смрт дуго је опевана у народу. Између два рата био је популаран позоришни комад „Војвода Брана“ и често је игран у Јужној Србији како се онда звала данашња Северна Македонија.

• У Београду једна улица носи његово име Војводе Бране.²⁾

• Народна енциклопедија, 1927. године, Миомир Миленовић.
• Миленковић Бранко Цига, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.

• Стеван Јовичић, С камером и пушком: Драгиша М. Стојадиновић

Branivoje Jovanovic