Садржај
Бројеви
Бројеви, променљиве врсте речи којима се исказује тачна количина, збир или ред лица, предмета или појмова. У зависности од тога шта се њима изражава, бројеви могу бити основни, редни или збирни.1) Само редни бројеви се слажу у роду, броју и падежу са именицама, основни и збирни бројеви имају особине прилога за количину, а именице иза њих стоје у генитиву множине.2)
Главни или кардинални бројеви
Главни односно кардинални бројеви означавају колико је тачно ствари или бића на броју. По падежима су променљиви само бројеви од један до четири и бројеви сложени са њима, док се остали бројеви не мењају. Такође, бројеви стотина, хиљада, милион, милијарда, билион су само по функцији бројеви, који се у граматичком смислу сматрају именицама и мењају се по падежима.3)
Број један се са именицом слаже по роду, броју и падежу (као придеви). Облици множине се користе уз именице које једино имају облик множину, а означавају један појам (лат. pluralia tantum): једне панталоне, једна врата, једне мердевине, једне маказе, једне рукавице) или када је повезан са редним бројем два (други)4)
- Једни пуно раде, док се други забављају.
Као број један мењају се и сви сложени бројеви који се завршавају на један:
- Играо се са двадесет и једним другом.
- Видели су се после тридесет и једне године.
Бројеви два, три и четири се мењају по падежима. Број два се мења на исти начин на који се мењају оба и обе и мења се по роду.5)
Код бројева три и четири не разликује се род,6) имају исте облике за сва три рода.
Мада за бројеве два, три и четири, постоје падежни облици, они се све чешће употребаљавају као непроменљиви. Уместо одговарајућег падежа користи се окамењени акузатив, посебно иза предлога:
- Између два насеља.
- Из оба насеља.
- О три другарице.
- С четири друга.
Главни бројеви према саставу
Према саставу бројеви могу бити једночлани или двочлани. Једночлани бројеви могу бити:
- основни: један, два, три, четири, пет.. десет, сто , хиљаду, милион, милијарда, билион
- изведени: једанаест, дванаест, тринаест, двадесет, педесет, деведесет
Вишечлани бројеви се граде слагањем једночланих бројева.
Код сложених или вишечланих бројева, јединице, десетице, стотине, хиљаде итд. се пишу као одвојене речи, а између јединица и десетица може, мада није обавезно користити везник и. На пример: сто двадесет (и) осам. Међутим, бројеви од 200 до 900 који су дељиви са сто имају два облика: осамсто или осам стотина.7)
Док бројеви од 101 до 999 који нису дељиви са 100, исто као и бројеви већи од хиљаду се пишу одвојеним речима.
Уз сложене бројеве који се завршавају на један именица стоји у једнини, исто као што стоји и уз број један: педесет (и) један метар. Уз бројеве два, три и четири именица стоји у двојини: два друга, две жене, два облака, док уз бројеве од пет па на даље, именица стоји у генитиву множине: пет другова, шест жена, седам облака.
У споју са помоћном речи пут, бројеви:8)
- један, два и три се пишу одвојено: једанпут, двапут, трипут. Спојено се пишу и речи ниједанпут.
У комбинацији са речи пута, број се пише одвојено:9)
- два пута, сто и два пута
Редни бројеви
Означавају на ком месту је нешто у реду, односно у ком се реду налази појам означен именицом уз коју стоје. Имају облике за сва три граматичка рода и за оба граматичка броја и мењају се по придевској промени. Слажу се са именицом у роду, броју и падежу, односно, понашају се као придеви:
- То ми је друг са прве године студија.
Редни бројеви од 1 до 4 имају посебну основу: први (први, прва, прво), други, трећи, четврти, док се наредни редни бројеви добијају додавањем придевских наставака по роду. Бројеви од 5 до 99 граде се додатком на -и на основу главног броја Редни број за број сто је стоти, а за хиљаду, милион и милијарду се додаје наставак -ити. Код сложених бројева, само последња реч се мења и добија облик за редни број10)
- 83. осамдесет трећи
- 104. сто четврти.
За писање редних бројева се могу користити римски бројеви, посебно ако су у питању векови (X век), а могу се користити и арапске цифре с тачком на крају, осим у случају да иза њих следи неки други интерпункцијски знак, као што су зарез, црта или заграда. Тако је на пример са набрајањем, где иза сваког редног броја стоји запета, а тачка се пише само иза два последња редна броја:11)
- Примљени су кандидати са редним бројевима: 1, 15, 23, 37. и 40.
У комбинацији са речи пут, редни бројеви се пишу одвојено:12)
- први пут, стоти пут
Збирни бројеви
Збирни бројеви се у савременом српском језику све ређе користе, не мењају се ни по роду, ни по броју ни по падежима, а често се замењују кардиналним бројевима.
Најмањи број од којег се образују збирни бројеви јесте број два, а највећи је деведесет девет. Збирни бројеви од бројева од 2 до 4 гласе: двоје, троје, четворо. Збирни бројеви од броја 5 па на даље се граде додавањем наставака -еро/оро (петоро, шесторо, двадесет деветоро).
Збирни бројеви се потребљавају у три случаја:13)
- да означе скуп особа мушког и женског пола, односно да означи бића различитог пола
- уз бројиве збирне именице, којима се означавају бића. Именице иза њих стоје у генитиву (двадесеторо деце, петоро телади, троје малишана) или након заменице у генитиву (нас петоро).
- у апстрактном смислу
Збирни бројеви се ретко мењају по падежима и обично се употребљавају као непроменљиви. После збирног броја именица стоји у генитиву једнине (ако је збирна) или множине (ако је заједничка).
Мада бројеви не срастају са предлозима, збирне именице у комбинацији са предлозима у и на се пишу заједно: удвоје, надвоје, утроје, натроје.14)
Речи за бројање а нису бројеви
Речи којима бројимо, а који се не сматрају бројевима могу бити:15)
- бројне или бројевне именице, могу се односити само на мушкарце завршавају се суфиксима:
- -ак, непроменљиве речи које се граде на основу кардиналних бројева и служе за приближне бројеве: дванаестак, педесетак, стотинак, двестотинак
- -ка означавају поименичне бројеве: двојка, тројка, четворка
- -ица од збирних бројева, за мушкарце, а именица после њих долази у генитиву: двојица дечака, двадесеторица другова. Именица после њих долази у генитиву множине, а заменица испред у генитиву. Мењају се по другој деклинацији и за разлику од кардиналних бројева, могу се јавити у свим падежима
- -ина за називе за разломке: половина, петина, пет шестина. Не постоји за бројеве који се завршавају на 1 или 2, као ни за хиљаду, милион, милијарду, већ се користи број са именицом „део“: тридесет први део, милионити део, док за број 100 може да се каже стоти део или стотинка (за секунде), док се у математици разломци читају као кардинални бројеви, нпр. за ⅝ пет кроз шест.16)
- бројни придеви, настали су од исте основе као и збирни бројеви17) мењају се по роду и користе се само у множини као атрибути уз именице: троје колица, двоје врата
- бројни прилози имају прилошко значење уз предикат у реченици: једном, трипут.
Писање комбинованих бројева
Комбинације бројева и именица се пишу са цртицом приликом означавања приближности: годину-две, сат-два, дан-два, метар-два, троје-четворо.18)
Именичке и придевске изведенице се комбинују бројевима са цртом, како би се избегле дуге речи: 24-часовни, 50-так, 90-тих, у 80-тој години.19)
Када се бројеви комбинују са другим речима важе следећа правила:20)
- Распони изражени у бројевима се пишу са приближеном цртомизмеђу: кошта 200—300 динара, криза је трајала 10—15 година.
Међутим, ако броју претходи реч од, уместо црте се користи до: тешки су од 60 до 70 грама.21)
Код скраћених назива производа користи се цртица М-72, Ф-116, али ако броју претходи цела реч, цртица се не пише Застава 101, Атеље 212.22)
Литература
- Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
- Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
- Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
- Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
- Митар Пешикан, Јован Марковић, Мато Пижурица, Правопис српског језик - екавско издање, Матица српска, Нови Сад, 2010, ИСБН 978-86-7946-079-0
Brojevi