Буна у Херцеговини (од 1855. до 1862 год.) је српска народна пјесма која говори о серији буна под водством Луке Вукаловића. Буне су познате под називом Вукаловићева буна или Вукаловићев устанак 1852-1862. године. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Диван чини паша Мехмет паша

0002    У Требињу граду на крајину,

0003    Диван чини за неђељу дана,

0004    Сву господу на диван позвао,

0005    По избору аге и бегове,

0006    Па забите, муле и мудире,

0007    Сву мешћему и старца кадију,

0008    И све бутум оџе и аџије,

0009    Не оставља ни муфтију старца,

0010    Пошједали на меке јастуке,

0011    А чибуке дуге запалили,

0012    Те шећерли кафу испијају.

0013    Сваки купи у мозгу памети,

0014    Што ће који на дослуку рећи,

0015    На дивану џевап разабрати,

0016    Сваки чека да стариј’ започне.

0017    Док већ паша ријеч проговори:

0018    „Турци браћо, селим-алећ свима!

0019    “Ево има три године дана

0020    „Да међу вас мирно господујем,

0021    “Шућур Богу, у том остарао,

0022    „Ја сам многу рају узаптио,

0023    “Покорио земље и градове,

0024    „Одметнике у сургун бацио,

0025    “Многе цару у Стамбол послао,

0026    „Посјекао, на колац набио,

0027    “Пророкову вољу испунио,

0028    „Нишанима прси окитио,

0029    “Ал’ не могу херцеговску рају,

0030    „Е сва раја уста на оружје,

0031    “И придружи Карадаг душману.

0032    „Одметну се Пива и Дробњаци

0033    “Корјенићи, Гацко и Рудине,

0034    „Па Грабљани и листом Бањани,

0035    “Оравчани и сви Пилатовци,

0036    „Прогласи се пред рајом војвода

0037    “Вукаловић са Зубаца Лука.

0038    „Ево има десетак година

0039    “Одметну нам Зубце свеколике,

0040    „Крушевицу и сву Драчевицу,

0041    “Скоро Шуму и равно Попово,

0042    „Понесе нам равну Суторину.

0043    “Лозу трга, а жито жњијева,

0044    „Ка да му је од баба остало,

0045    “Па бегује кулам’ на чардаке,

0046    „А слуге га као пашу служе,

0047    “Те сеири бијела Новога,

0048    „За њим оде наша раја права,

0049    “Робље робе, а сијеку главе

0050    „Ђегођ кога увате Турчина,

0051    “А низаму ни броја се не зна.

0052    „Рудине нам остадоше пусте

0053    “Без оваца крава и волова -

0054    „Ала кардаш, чуда и знамења!

0055    “Цар далеко, а алах восоко,

0056    „Нико на нас не обрће главе.

0057    “Ми смо раја, а они су Турци,

0058    „Ми чипчије, а они спахије,

0059    “Од овце се курјак претворио,

0060    „Власи раја уши уздигнули,

0061    “Алаха ми и браде свечеве,

0062    „Дошао је вакат кијамету,

0063    “Стари гр’јеси дошли до алаха,

0064    „То нам свеза и памет и руке;

0065    “Ово није без божјег хићмета.

0066    „Знате, браћо, није давно било,

0067    “Када дадох три табора војске,

0068    „А толико Турак’ краичника,

0069    “Окитисмо жупну Суторину

0070    „Шаторима и са барјацима,

0071    “Да војводу с рајом уапсимо,

0072    „Па да не би њемачки солдата,

0073    “И препрати граду Дубровнику,

0074    „Жива ока утећ’ не хоћаше

0075    “Од војводе дина душманина.

0076    „Кад на лањску промислим срамоту,

0077    “Капа ми се на глави заврти,

0078    „А пламови удре уз образе,

0079    “Да од кога не бих ни жалио,

0080    „Но од Луке, горскога ајдука.

0081    “Па ми абер пође по свијету,

0082    „Данас знаду сви седам девлета.

0083    “Ово није бели без алаха,

0084    „Ни без свете воље пророкове,

0085    “Но што ћемо, да како ли ћемо?„

0086    Тад сви Турци муком замукнуше,

0087    Ал’ не мучи беже Адем-беже,

0088    Но про каве два дима потегну,

0089    Уз кољено чибук прислонио,

0090    Десном руком Турке поздравио,

0091    А лијевом глади с’једу браду,

0092    И оваку ријеч прифатио:

0093    “Бе аферим, пашо господине!

0094    „Алал твоме дину и поштењу,

0095    “Такве главе до Стамбола нема,

0096    „А коран ти на срцу почива,

0097    “Те по њему мудро разабираш.

0098    „Данас ваља више, веле људи,

0099    “Драм памети но сто ока снаге.

0100    „Видиш дивно, а и ми видимо

0101    “Да с’ овако живљети не може;

0102    „Е се раја дозвала памети,

0103    “Земаном се свијет превратио,

0104    „Све је пошло наопаким трагом.

0105    “Ево има толико година

0106    „Не дају нам хака са читлуках,

0107    “А камо ли да зулуме трпе.

0108    „Што је селах около Требиња,

0109    “Не остаде ни краве ни овце,

0110    „А камо ли вола за орање,

0111    “Ил’ дебела овна за пешкеша.

0112    „Имама ми и лијепе вјере,

0113    “Да на граду не има бедема,

0114    „И твога би хата појахали.

0115    “Но удримо, док удрит’ можемо,

0116    „Богу шућур, а у здравље царско,

0117    “Ти имадеш тринаест табора

0118    „Све низама војске азуране,

0119    “Арнаута као ватре живе

0120    „У нас трипут толико Турака.“

0121    Јошт се беже сабље прифатио,

0122    Па је руком куца по балчаку,

0123    Браду глади, сабљи проговара:

0124    „Доста сам те пута извадио,

0125    “Влашкијех се глава насјекао,

0126    „И душманске крви напојио.

0127    “Скупићемо про двадесет хиљада,

0128    „Ласно ћемо рају покорити,

0129    “Сву исјећи, огњем попалити,

0130    „Хајдук-Луку жива ухватити

0131    “Нове њему муке ударити

0132    „У Требињу пред капијска врата,

0133    “Мојом ћу му сабљом осјећ’ главу.„

0134    То говори, а Бога не моли,

0135    Заборави рећи: ако Бог да.

0136    Проговори старац Аџи-беже:

0137    “Узум, пашо, и ви браћо Турци!

0138    „Истина је, беже Адем-беже!

0139    “Да с’ овако живјети не може,

0140    „Ни подноси вјера пророкова

0141    “Да се Турчин гази од ђаура.

0142    „Ал’ видите што је и како је,

0143    “Није раја што је некад била,

0144    „Но прегнула једном за довијек

0145    “Да не трпи или да погине.

0146    „Па кад човек прегне умријети,

0147    “Нит’ се боји смрти ни животу,

0148    „Удариће на пушку запету

0149    “Без оружја као и с оружјем.

0150    „Па ђе прегне хиљада такијех,

0151    “Пет хиљада бјежи овакијех.

0152    „Зарара је, али фајде није,

0153    “Да трошимо силновиту војску,

0154    „Е је бутум раја устанула,

0155    “Набавила пусат и џебану,

0156    „А Луци је Црна Гора близу

0157    “А Србија помоћ обећава.

0158    „Бране Луку два силна девлета

0159    “Један с југа, цар вранцуски кажу,

0160    „Други Москов страшни од сјевера.

0161    “Па кад првог боја започнемо,

0162    „Свак ће Луци у помоћ притећи,

0163    “Нас је мало војске спрама влаха.

0164    „Но ја велим друго да радимо.

0165    “Ево нас је овђе пет стотина

0166    „По избору браће Требињана,

0167    “Је ли кога породила мајка,

0168    „И мушкијем опасала пасом,

0169    “И јуначким дозивала гласом,

0170    „Овђе нам се данас придесио,

0171    “Да он пође до Стамбола града,

0172    „Да понесе крвав’ ерзовала

0173    “Од све браће што смо на искупу,

0174    „Да га преда у руке султану,

0175    “Ево њему стотину цекина,

0176    „И ево му готов ерзовала,

0177    “Ево има четир’ ефте дана

0178    „Да га градим, и да о злу радим.

0179    “Сад ако сте овоме каили,

0180    „Притискајте прсте и мохуре;

0181    “Ја ћу први мога притиснути.„

0182    Па прочита ерзовал Турцима,

0183    Цара моле и богом заклињу,

0184    Да им пошље индат из Стамбола,

0185    Аскерлука војске регулаша,

0186    Арнауте за башибозуке,

0187    И пред војском најбољег везира,

0188    Да се бију, ил’ да се предају.

0189    Сви му Турци на то пристадоше,

0190    Притиснуше прсте и мохуре.

0191    Ал’ се нико наћи не могаше,

0192    Ко ће ићи цару у Стамболу,

0193    И носити крвав’ ерзовала

0194    До једнога Осман-Мисирлије

0195    Из Рупјела из близу Требиња,

0196    Па међ’ Турке ријеч истурио:

0197    “Је л’ истина, беже Аџи-беже,

0198    „Да ћеш дати стотину цекина?“ -

0199    „Јест истина, Мисирлић-Османе!

0200    Па му Осман приступио руци,

0201    Бег га љуби у чело јуначко:

0202    “Бе аферим, тићу од сокола!

0203    „Ево тебе плачна ерзовала.

0204    “Ал’ тако ти дина и имана,

0205    „И свечева поста рамазана,

0206    “Никому га не предај у руке,

0207    „Ни самоме великом везиру,

0208    “Но падиши из руке у руку,

0209    „А ево ти стотину дуката.“

0210    Оде Осман брдом и планином,

0211    Провуче се нотњо крадимице,

0212    Да га српска не опази стража,

0213    Завезе се мору на ђемији,

0214    Право оде цару у Стамболу,

0215    И предао из руке у руку.

0216    Тек што Осман пут Стамбола крену,

0217    Зла их књига стиже на састанку

0218    А од Луке зубачког војводе.

0219    Пише Лука градском командиру,

0220    Кајмакану Али-Риза-паши,

0221    Јуначки му јунак књигу пише:

0222    „Поздрављам те, пашо Риза-пашо!

0223    “И два бега од Требиња главе,

0224    „Аџи-бега и шњим Адем-бега.

0225    “Дочуо сам, и казали су ми,

0226    „Да сте раји јадној додијали,

0227    “Те на рају глобе ударате,

0228    „Нове муке, данке и хараче;

0229    “Што претече, другим’ не утече

0230    „Од Турака корјенићки злица,

0231    “И остали ага изјелица;

0232    „Пак сам чуо што је по истини,

0233    “Да под силом турчите влахиње,

0234    „И сваке им муке ударате;

0235    “Јошт сам чуо, и не варају ме,

0236    „Да сте скоро од мојега страха

0237    “Поставили многе карауле,

0238    „Покупили злице и зликовце,

0239    “Буљумбаше с коца и конопца,

0240    „Те их рани сиротиња раја,

0241    “Те побјеже у земљу Њемачку,

0242    „А што оста, не би Турцим’ доста.

0243    “Што радите, жив вас Бог убио!

0244    „Што се једном раје не прођете?

0245    “Чујте добро, паша и бегови,

0246    „Ако се ви раје не прођете,

0247    “Кунем ви се мојом вјером дивном,

0248    „Мојом главом и мојим оружјем,

0249    “Па најпотље сабљом и образом,

0250    „Покупићу моје соколове,

0251    “Живим ћу вас огњем изгорјети,

0252    „Да ми љепше име запамтите.

0253    “Ово пишем, велим: ако Бог да,

0254    „Е знадите више трпјет’ нећу,

0255    “А знаћете хоће л’ тако бити.

0256    „Чин’те право, ако ћете здраво.“

0257    Кад зачуше сви на искуп’ Турци,

0258    Проговори беже Адем-беже:

0259    „Ефендија, тако ми ћитапа!

0260    “Муезина и свечеве браде!

0261    „Већ се ово трпјети не може.

0262    “Што чинимо, окаменили се!?

0263    „Што радимо, кога ли бојимо?

0264    “Да од кога, не бих жалио,

0265    „Но од Луке влашког капетана.

0266    “Боље нам је свијем изгинути,

0267    „Но под овом живјети поругом.“

0268    Аџи-бег му прекиде ријечи:

0269    „Стан’ полако, беже Адем-беже,

0270    “Није лако Луци ударити,

0271    „Док се бутум раја одметнула,

0272    “Устадоше ка бијесни вуци.

0273    „Не боје се ни самог султана,

0274    “Камо ли ће од нас Требињана.

0275    „Знаш ли, беже, није давно било,

0276    “На Граховцу грдну погибију,

0277    „Кад на царску војску јуришише,

0278    “Про шест хиљад’ глава одсјекоше;

0279    „Ко побјеже, без носа добјеже.

0280    “Омјеримо, пак ћемо кројити,

0281    „Док примимо абер из Стамбола“

0282    Тако било, дуго не чамало,

0283    Ето силне војске од Стамбола,

0284    Завезе се морем дебелијем,

0285    Пред војском је царев серашћере,

0286    Потурица сердар Омер паша,

0287    Извезе се Клеку у приморје,

0288    Те отоле у Херцеговину.

0289    Ето бутум љутог крајичника,

0290    Арнаута љутог убојника,

0291    Мостарлије и око Мостара,

0292    Сви Сточани па и Љубињани.

0293    По избору ђе је који бољи.

0294    Све је азур, причека изума,

0295    Кад ће Омер војску уредити.

0296    Но ни Лука не стоји за луду,

0297    Већ довати књиге без азије,

0298    И мурећеф чим се књиге пишу,

0299    Те начини књиге шаровите,

0300    И шиље их свуда наоколо:

0301    Једну шаље у Вигње камене

0302    Буљумбаши Алексићу Вуку,

0303    Другу пише, шаље Пилатовцу

0304    Попу Симу дели-Комненићу,

0305    Ево трећу крваву Трновцу

0306    На сокола Бабић-Радојицу,

0307    А четврту Вујовићу Луци,

0308    Пету кити, те у Гацко шиље

0309    То Богдану попу Зимоњићу.

0310    Шесту попу Жарку Љешковићу

0311    Из простране Пиве на крајини,

0312    Седму пише, шаље у Бањане

0313    Војеводи Баћовић-Јовану,

0314    Осму шиље Шумском манастиру,

0315    А девету у Попово равно;

0316    Овако им у књигама пише:

0317    „Чујте мене, од крајине крила,

0318    “И остали бирани главари!

0319    „Браћо моја у невољи љутој,

0320    “На ноге се, ако Бога знате!

0321    „На оружје против душманина,

0322    “За крст часни ваља војевати,

0323    „Да сужански синџир не трпимо,

0324    “Да у ропству више не живимо.

0325    „Мало нас је, то знам, спрам Турака,

0326    “Једна капља води у четрњи,

0327    „Ал’ јединство, слога и мишица

0328    “Лако силу састре на гомилу,

0329    „Крст је часни јачи од мјесеца

0330    “Спомен’те се браће шумадијске,

0331    „Кад под Ђорђем буну завргоше,

0332    “Или скоро боја на Граховцу,

0333    „Кад удрише млади Црногорци,

0334    “Те им и ми руке додадосмо,

0335    „Помогосмо колико могосмо,

0336    “Него саде али икадаре

0337    „Бог ће нама помоћ’, ако Бог да.

0338    “Ја ћу први започети кавгу,

0339    „Кад чујете, тад и ви устајте,

0340    “Свак на своме сенту кидишите.„

0341    Када Срби књиге проучише,

0342    Свак на своју јаде јадикује,

0343    Не зна нико како ће почети,

0344    Јер је љуто утучена раја

0345    Од турскога баха и зулума,

0346    Неко смије, а неко не смије,

0347    Свак би хтио, но прилике није.

0348    А не жале да се крвца лије,

0349    Него жале јадну сиротињу,

0350    Саморане мајке и удове,

0351    Жале старе, кљасте и сакате,

0352    И нејаку ђецу у пепелу.

0353    Ал’ свак своје окупја главаре

0354    (Не могу их бројит’ по имену,

0355    Јер би пјесма одвећ дуга била)

0356    Сваки своме по истини каже,

0357    Што им Лука у књизи бесједи.

0358    Боже мили, буди тебе вала!

0359    Како плану на све стране раја,

0360    Свак се радо на боју опрема,

0361    Ал’ оружја ни девети нема,

0362    Муж оставља млађахне љубовце,

0363    А чобани у планини овце,

0364    Сваки чека абер од својега,

0365    Од својега војске поглавара,

0366    Чека вакат кад ће се почети,

0367    Ал’ се боје да не чују Турци.

0368    А војвода не стоји залуду,

0369    Но окупља своје поглавице

0370    Са Зубаца и из Крушевице,

0371    И из оне равне Суторине,

0372    Позборише и уговорише

0373    Како треба уредити војску,

0374    И с које ли стране започети.

0375    Када било у свету неђељу,

0376    На три дана пред светога Луку,

0377    Окупи се ко је за оружја.

0378    Када војску на тефтер узеше,

0379    Кад пунане ни четир’ стотине.

0380    Дивно браћа дијелили војску,

0381    И избрали војсци поглаваре,

0382    Капетане, младе барјактаре,

0383    Па се Срби клетвом утврдише

0384    Да ће гинут’ док траје једнога.

0385    А што ћу вам дуљит’ лакрдију,

0386    Ударише јутру на уранку,

0387    Фатише се зубачкијех брда,

0388    Здраво сишли у поље Чичево,

0389    И Чичево село прегазили,

0390    Фатили се села у Слимници.

0391    Кад освану и ограну сунце,

0392    Турска их је стража опазила,

0393    Сташе пуцат’ Турци на све стране

0394    По Требињу и око Требиња,

0395    А на граду од боја топови,

0396    Да се сваки диже на оружје.

0397    Ал’ да видиш Лучини јунака

0398    Кидисаше као мрки вуци

0399    На све редом турске карауле

0400    Од Љубова па чак до Дријена.

0401    Затвор’ше се у кулама Турци,

0402    Све бирани плаћени пандури,

0403    И Арнаут ватрена делија,

0404    Бране куле ватром из пушака.

0405    Ками мајци да препану рају,

0406    Ал’ је раји добра срећа била,

0407    Деси им се сламе и сијена,

0408    Око кулах сламу наметнуше,

0409    Попалише, огњем изгорјеше,

0410    Ћускијама куле оборише.

0411    Што Турака из куле побјеже,

0412    Ниједнога жива не пуштише.

0413    Ту се војска у три дијелила,

0414    Једна пође Шуми и Попову,

0415    И дигоше војску на оружје,

0416    Сва им браћа у помоћи дошла.

0417    Ђе гођ која Турска бјеше кула

0418    Посјекоше, огњем запалише,

0419    И големи шићар ујагмише.

0420    Друга војска Дријен-караули,

0421    Опасали села и паланке,

0422    И крваве куле на Царини,

0423    У којој се затворише Турци,

0424    Арнаути плаћени пандури.

0425    На Дријену куле изгорјеше,

0426    Изгорјеше, па их разорише.

0427    Побјегоше из кула пандури,

0428    Оставише рану и џебану,

0429    И све друго до сама оружја,

0430    Побјегоше кулам’ на Царине,

0431    За њима се раја отурила,

0432    На кулу су двапут ударили,

0433    Куле тврде, а много Турака,

0434    Одољети сили не могаху.

0435    Одступише, пак се повратише,

0436    Испред зоре сложно ударише,

0437    Двије мање куле освојише,

0438    А трећа се не да освојити,

0439    Не да пушка очи отворити.

0440    Боја бише од јутра до подне,

0441    Док Турцима нестаде џебане,

0442    Отворише сакривена врата,

0443    Побјегоше, кулу оставише.

0444    За њима се Срби загонили,

0445    Ћераше их до међе њемачке,

0446    Неколико откинули глава,

0447    Па и трећу кулу запалише,

0448    С темељом јој шљеме саставише.

0449    Отолен се здраво повратише,

0450    Скупише се у село Слимници

0451    Да дијеле шићар од Турака.

0452    На сву џаду страже поставише;

0453    Од Љубова до ломног Дријена,

0454    Па од куле сврх њемачке џупе,

0455    А од џупе до града Царина

0456    Опасаше кордун по ћенару

0457    Да не може тица пролетити,

0458    А камо ли Турчин на ногама,

0459    У Дубровник гласе односити,

0460    Ни из њега носит’ телеграве,

0461    Пролазити сваком забранише,

0462    Осим само њемачким трговц’ма,

0463    Узимају ђумрук по канону

0464    Што пролази граду Дубровнику.

0465    За Требиње ништа не пуштају

0466    Него послом, а празнијех рука.

0467    Учинише табор у Слимници,

0468    Два сахата од града Требиња.

0469    Шиљу чете на свакоју страну

0470    Да сијеку, пале и плијене.

0471    Вала Богу на његову дару!

0472    Што помаже јаднијем Србима.

0473    Што гођ било турскога милете,

0474    С л’јеве стране воде Требишнице

0475    Од Требиња до у дно Попова,

0476    Има кажу пуне девет сата,

0477    Све пребјеже на ’ну другу страну,

0478    Бјеже, газе и без лађе сами

0479    Кукајући не обрћући се;

0480    А што бјеше около Требиња,

0481    Све се саби граду у бедему.

0482    Да је коме стати па гледати,

0483    Како бјеже Турци без обзира,

0484    Без чизама и без тромболоса,

0485    Како носе под пусат сандуке,

0486    За њим буле у наручје д’јете,

0487    А кадуне без златних пашмага,

0488    Без фереџе и без хантерије.

0489    Сва се сила пред Требиње збила,

0490    Плачу ђеца, а кукају мајке,

0491    Без конака, мала и ајвана,

0492    И Луци би срце прокукало,

0493    А камоли агам’ и безима.

0494    Требиње се напуни сиб’јана,

0495    Те се стрпа једно сврх другога,

0496    Без јастука и меки душека.

0497    Ни ту не би велика зазора

0498    Но поспаше, а не вечераше.

0499    Кад је шјутра о сабаху било,

0500    Завикаше про хиљаде грла:

0501    “Аман, паше, аге и бегови!

0502    „Шта је ово, ако Бога знате?“

0503    То зачуо Паша Махмут паша.

0504    Па борију кроз град опремио,

0505    А добоше низ пазар-чаршију,

0506    Да се купе два табора војске,

0507    А на граду истури топове,

0508    Хабер дава на свакоју страну,

0509    Да се купе сви требињски Турци,

0510    Арнаути и башибозуци.

0511    Кад се војска бутум искупила

0512    На тефтеру пуни шест хиљада,

0513    Ту су диван мали учинили,

0514    Како ваља ударити Луци

0515    У логору у селу Слимници.

0516    Удрише му са три мучне стране:

0517    Једна војска пољем Чичевијем,

0518    Друга оде хану у Љубово,

0519    Пред трећом је паша Махмут-паша,

0520    Узањ води два табора војске,

0521    И босанске љуте крајичнике,

0522    И биране неке Требињане,

0523    Собом вуче убојне топове,

0524    Тројичиној припе се главици,

0525    Ту тобчије топе намјестише,

0526    А војници пушке потпрашише,

0527    Да чекају Вукаловић-Луку,

0528    Ако продре бјежат’ пут Зубаца

0529    Али Луци Бог и срећа даде,

0530    Глас га стиже, он на ноге брже,

0531    Скочи соко, за њим соколићи.

0532    Тек што прву војску угледаше

0533    Под Љубово џадом и планином,

0534    Не шће чекат’ у шанцу душмана,

0535    Но у сусрет слеће низ планину,

0536    За њиме су јата соколова.

0537    Виче Лука што му грло дава:

0538    „Ала браћо, све у име божје!

0539    “За крст часни и вјеру ришћанску

0540    „Немој који жалит’ умријети.

0541    “Данас ми је красни свети Лука

0542    „Биће наша, ако Бог да, рука.“

0543    Да је коме стати па гледати

0544    Цик пушака, а алак јунака,

0545    Одјекују брда и долине,

0546    По три пушке сваки истурио,

0547    А за голо гвожђе прифатио,

0548    Јуришише, Бога споменуше,

0549    Прескачући мртве и рањене.

0550    И Турцима лоша срећа била,

0551    У првоме боју од пушака

0552    Изгубише два зглаве јунака,

0553    Арнауски једно је бимбаша,

0554    По имену беже Мухтар-беже,

0555    А друго је крајински бимбаша,

0556    Оглашени јунак од Турака,

0557    А на име Кедићу Алија.

0558    Кад падоше двије војске главе,

0559    И јузбаша од крајине крило,

0560    Из Травника Кулиновић бего,

0561    И виђоше да су битисали,

0562    Плећи даше, а бјежати сташе,

0563    Право бјеже к Махмут-паше војсци,

0564    За њима се раја опучила,

0565    С плећи бију дрвљем и камењем,

0566    Фишек штеди за вишу потребу.

0567    Ал’ да видиш јада изненада,

0568    Опазише Тројичну главицу

0569    Накићену војске и топова,

0570    Топи пучу, а шишана гађе,

0571    Око раје разбија камење,

0572    А преламја церје и јасење;

0573    Припомога паша првој војсци,

0574    Јадној раји нико до Бог јаки,

0575    Те прегнуше, на пашу удрише.

0576    Ала банда ево друга кавга

0577    У једноме дану и сахату.

0578    Пушка пуца, а куршуми звижде,

0579    Топи грме, одјечу планине,

0580    Мртви пада, рањени лелече,

0581    А брат брата при самрти куми:

0582    „Недај, брате, да ме с јеку Турци!

0583    “Да се суши граду на бедему.„

0584    Збунише се брда и долине

0585    Од толике војске и алака.

0586    Паша Турцим’ турски командира,

0587    Арслан-беже својим’ арнауски,

0588    Крајичници чудно по босански,

0589    Требињани скоротурчењаци,

0590    Нашки знаду, ама нашки неће,

0591    Него турски: амет’ и Мухамет,

0592    А ева раја: за вјеру ришћанску,

0593    За крст часни сложно на душмана!

0594    Облијећу војсци поглавари,

0595    Пушке пале, дружину слободе:

0596    “Не бојте се, моја браћо драга,

0597    „Нас је триста крста од три прста,

0598    “А Турчина четри пет хиљада,

0599    „Добићемо Турке, ако Бог да.“

0600    У ријечи у којој бијаху

0601    Притече им неколико друга

0602    С караула, те друме чуваху,

0603    Пред њима је Балордића Мићо,

0604    Младо момче, Србин и паметан,

0605    Помоли се наспрамо Турака,

0606    Од невоље попе три барјака,

0607    Нека мисле Турци: ево војске.

0608    Када паша угледао Мића,

0609    Мисли иду три барјака војске,

0610    Препаде се, корили га људи,

0611    Плећи стисну, а борија писну,

0612    Да свак’ бјежи пут Требиња града.

0613    Кад побјежи паша Махмут-паша,

0614    Су његова два табора војске,

0615    И повуче од боја топове,

0616    Побјегоше сви остали Турци,

0617    А за њима раја као вуци,

0618    Гонише их до поља требињског.

0619    Ту изгибе небројена војска

0620    Крајичника, млада Арнаута,

0621    И аскера војске регулаша,

0622    Ту се раја накупи оружја,

0623    Џебеане, пара и ођела,

0624    И толико коња седланика.

0625    Отидоше здраво на Слимницу,

0626    И големи шићар дијелили.

0627    Та се кавга до Мостара чула,

0628    Те дочуо сердар Омер-паша.

0629    Брже шиље силновиту војску

0630    Четри паше, двадесет табора,

0631    Пет хиљада дава Абди-паши,

0632    А пет друге паши Јаја-паши,

0633    Пет хиљада паши Кучук-паши,

0634    А пет опет паши Арап-паши,

0635    А пред њима пашу Дервиш-пашу,

0636    Шиље бутум Турке Љубињане,

0637    И Сточане крваве газије,

0638    А опрема бег-Кариман-бега,

0639    Преко Скадра у свом мемлећету,

0640    Да пет хиљад’ скупи Арнаута,

0641    Опреми их граду у Требиње.

0642    Сва се сила пред Требињем збила

0643    С ону страну воде на отоку,

0644    Колико је равнога отока,

0645    Све је пусто дивно искићено,

0646    С чадорима и са барјацима.

0647    Тек што паша сједе на отоку

0648    Да одмора силновиту војску,

0649    То зачула сва остала раја,

0650    И зачула што уради Лука,

0651    Сва се бутум диже на отужје.

0652    Тад усташе војсци поглавари,

0653    Барјактари дигоше барјаке,

0654    А јунаци пушке по сриједи,

0655    Сваки на свом ударио сенту,

0656    Бију, пале а сијеку главе.

0657    Освојише клето Корјевиће,

0658    И злу Пиву и Гацко крваво,

0659    Освојише, огњем попалише,

0660    Ђегођ турског бијаше милета,

0661    Силни турски ајван плијенише.

0662    Што од српске сабље куртариса,

0663    То побјеже граду требињскоме

0664    Без оружја и без опанака,

0665    Без сарука и празније рука.

0666    То зачуо паша Дервиш-паша,

0667    И кад виђе што је и како је,

0668    Азурава силновиту војску,

0669    Бутум аскер и башибозуке,

0670    Да околи Луку на Слимницу.

0671    Кличе вила с Гучине планине

0672    Прије зоре и прије данице.

0673    Зове вила у село Слимницу:

0674    „Зло вам јутро, српски витезови!

0675    “Ви пијете и попијевате,

0676    „Ви играте, шићар дијелите,

0677    “Не видите јаде изненада,

0678    „Ето на вас све цареве војске.

0679    “Да имате крила ластавице,

0680    „Не би један здраво излетио.“

0681    Скочише се на ноге јунаци,

0682    Дочепаше пушке по сриједи,

0683    Латише се пут равна Пољица,

0684    Огрезнуше измеђ’ турске војске.

0685    Пред војском је паша Мехмет-паша,

0686    А пред српском Спајићу Мијајло.

0687    Ала банда, кавга изненада!

0688    По једном се пушкам’ претурише,

0689    А по другом гвожђе прифатише,

0690    Не би л’ како пута прокрчили,

0691    Да не стигну друге двије војске.

0692    Неколико Турак’ погубише,

0693    Докле себе пута отворише,

0694    Фатише се зубачке планине

0695    Су два мртва и три рањеника.

0696    На свој камен војска починула,

0697    Ал’ им паша не да почивати,

0698    Него с војском на Зупце удари.

0699    Добра му је срећа прискочила,

0700    Несретња се раја разбјежала

0701    По Њемачкој и по планинама,

0702    Не од страха, него од невоље,

0703    Нагнала их јуначка невоља,

0704    Без ичије на свијет помоћи,

0705    Те је Зупце бутум опалио,

0706    А војводе кулу разорио,

0707    У Зупцима војску намјестио.

0708    Тако било, за дуго не било,

0709    Зарати му црногорски кнеже,

0710    И подиже ломну Гору Црну,

0711    Удари му са свакоје стране,

0712    И клаше се дуго и за много.

0713    Смирише их два веље девлета,

0714    Једно Москов а друго Вранцуски.

0715    Султан раји афа учинио,

0716    И Луку је дивно даровао,

0717    Учини га пред рајом бимбашом,

0718    И даде му пет стотина арча,

0719    На пет стотин’ од раје пандура;

0720    Даде њему таин и аилук.

0721    Сва се раја бутум повратила

0722    На крваве кланце и ћенаре,

0723    Развалине и опаљевине.

0724    Зло трпјеше и крв прољеваше,

0725    Спрам јунаштва мало задобише.

0726    ??

0728    ??

0730    ??

0732    ??

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Buna u Hercegovini (od 1855. do 1862 god.)