Василиј Григорјевич Васиљевски

Василиј Григорјевич Васиљевски (рус. Василий Григорьевич Васильевский) (Иљинское, 21. јануар/2. фебруар 1838 — Фиренца, 13/25. мај 1899), руски историчар и византолог. Био је предавач на Историјско-филолошком факултету Петрограду.

Биографија

Василиј Григорјевич Васиљевски је рођен 2. фебруара 1838. у Иљинском у Јарославској губернији у Русији у породици сеоског свештеника.1) Школовао се најпре у јарославском семинару и у Главном педагошком институту у Санкт Петербургу и још тада се истицао у историји и учењу класичних језика.2) Уписао се 1859. на историјско-филозофски факултет Универзитета у Санкт Петербургу.3) Ту је још марљивије изучавао античку историју и филологију.4) Отишао је 1862. у Немачку у Берлин и Јену на стручно усавршавање.5) У Берлину је слушао историју код Теодора Момзена6) и Јохана Густава Дројзена, а у Јени код Адолфа Шмита. По повратку у Русију радио је на магистарској тези из античке историје: Политическая реформа и социальное движение в Древней Греции в период её упадка. Запослио се као гимназијски професор у Виљнусу и почео је да истражује у богатој градској архиви, па је постепено прешао са изучавања античке историје на средњевековну историју.7) Позвали су га 1870. да на Универзитету у Сенкт Петербургу предаје историју средњег века.8)

Почео је да се бави историјом Византије.9) Схватио је велики значај историје Византије за старију руску и јужнословенску историју, па је све до смрти радио на византологији, особито обраћајући пажњу на критичну оцену историјских извора.10) Први његов рад из византологије био је Византија и Печенези (1872).11) Поред талента за излагање историјске прошлости нарочито се истицао великим познавањем византијских писаца и необичном оштроумношћу у тумачењу извора.12) Читавим низом радова расветлио је многа питања најстарије руске историје, али и историје Византије и јужних Словена.13) Први је доказао да је словенски елемент имао велики утицај на социјално уређење старе Византије.14) Осветлио је многе догађаје из доба првих Немањића и односе цара Манојла Комнина према Србији у 12. веку.15) Заједно са другим руским византолозима основао је 1894. У Петрограду часопис за византологију: Византијски временик.16)

Дописни је члан Српског ученог друштва од 22. XI 1881. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.

Литература

Спољне везе

1) , 3) , 6)
Временик, 1994, стр. 5
2) , 4) , 5)
СКА, Годишњак XIII, стр. 243
7) , 8) , 10) , 12)
СКА, Годишњак XIII, стр. 244
9) , 11)
Временик, 1994, стр. 6
13) , 14) , 15) , 16)
СКА, Годишњак XIII, стр. 245
Штампање