Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
везници

Везници

Везници, непроменљиве и несамосталне врсте речи које служе за повезивање речи, група речи или реченица, исказујући њихове међусобне односе или да истакну неку реч у реченици. Према врсти реченица које повезују, везници могу бити напоредни, односно независни или зависни.1)

Независни везници

Напоредни или независни везници повезују речи, синтагме или реченице које имају исту функцију и стоје у независном односу.2) Према значењу, независни везници се могу поделити на:3)

  • саставне или копулативне: и, па, те, ни и његов дужи облик нити (у одричним реченицама у пару са још једним нити или са неком другом негацијом).
    • Везник и
    • Везник и који спаја речи и реченице треба разликовати од речце и, у значењу „такође“:
      • И данас ћемо морати да радимо. (речца)
      • Слично се десило и њима. (речца)
      • Данас и сутра нећемо да радимо. (везник)
      • Пробудио се рано и отишао на посао. (везник)
    • Везник ни/нити
    • Везник нити је дужи облик везника ни. Дужи облик се ретко користи за повезивање речи, али је обавезан у спајању реченица
      • Није сачувао старе слике, ни(ти) филмове.
      • Нема помоћнике, нити су му они потребни.
    • Везник па
    • Може да се користи као речца, а може да послужи и као везник, да означи редослед, узрочно-последични однос или за набрајање. Често се користи у комбинацији са предлогом до.
      • Прво је послужио госте, па онда све остале.
      • Возио је право од предграђа, па (све) до центра града.
  • раставне или дисјунктивне: или (често у пару: или … или), било (увек у пару: било … било)
  • супротне или адверзативне: а, али, него, већ. Везник а користи се уместо везника и кад год у реченици постоји семантичка разлика, чак и онда када не постоји супротстављање. Такође се користи при спајању две потврдне реченице, ако у другој стоји везник и или две одричне, ако у другој стоји везник ни. У искључним реченицама користи се конструкција а да.4) Под утицајем страних језика, у неким конструкцијама се неправилно користи и облик без да, који је недопуштен у стандардном српском језику.5)
    • Она свира клавир, а њен брат виолину.
    • Јуче је било лепо време, а и данас ће.
    • Јуче није падала киша, а неће ни данас.
    • Прошла му је цела ноћ, а да ока није склопио. (неправилно: Прошла му је цела ноћ, без да је ока склопио.)
  • закључне или конклузивне: дакле, стога, зато

Зависни везници

Зависни везници повезују зависне реченице и деле се према врсти зависних реченица које повезују на: меснe, временскe, узрочнe, допуснe, намернe и другe.6)

Везник да

Најчешће коришћен је зависни везник да. Он се разликује од потврдне речце да, по томе што, као и остали једносложни везници није наглашен. Може да се користи у различитим врстама зависних реченица, као на пример у:7)

  • изричним, где уводи тврдњу или нешто што тек треба да се догоди:
    • Речено му је да не долази.
    • Види се да је учио.
    • Жали се да су га заборавили.
  • намерним:
    • Дођите да се договоримо.
  • последичним:
    • Толико им је било хладно, да су се тресли од зиме.
  • погодбеним:
    • Свега овога не би било, да је Пера одмах отишао у полицију.
  • временским:
    • Има два дана да није ништа јео.
  • у конструкцијама које изражавају жељу, предлог или наредбу:
    • Да се ниси макао!
  • у конструкцијама које изражавају недоумицу:
    • Шта да радим?
  • структуре да + презент уз модалне глаголе (на пример: Ниси смео то да урадиш.) користи се уместо инфинитива, који би звучао архаично или личио на кроатизам (Ниси смео то урадити).

Везник што

Често се користи у исказним (изричним) реченицама да изрази готову чињеницу, уместо везника да који се користи у сличном контексту са минималном разликом да уводи тврдњу или оно што тек треба да се догоди.8)

  • Добро је што си се вратио. (такође може Чујем да си се вратио)

У комбинацији са показном заменицом средњег рода то, као номинализатори, да зависну реченицу у именичкој функцији уведе у управну:9)

  • То што воли да једе не значи да је дебео.
  • Мужјаци паунова се разликују по томе што имају раскошно перје жарких боја.

Неправи везници

Неки везници могу да служе и у функцији прилога или упитно-односне заменице, па се због тога називају неправи везници. У ову групу спадају речи: кад(а), како, већ, пошто, само, зато и други. Тако на пример реч кад је у функцији прилога у реченици:10)

  • Кад почиње састанак?

Међутим, иста реч може да обавља и функцију везника у реченици:

  • Вратиће се кући, кад се састанак заврши.

Функцију везника могу вршити и скупови од две или више речи: као што, као да, зато што, него што, због тога што, осим што, тек што, будући да, па ипак, а камо ли, с обзиром (на то) да, без обзира (на то) да, и други.11)

  • Потрудио се и више него што је требало.
  • Поступио је онако, као што су се договорили.
  • Урадила је све, осим што никога о томе није обавестила.
  • Тек што је заспао, пробудио га је тресак врата. (тек што = чим, указује на краткоћу радње)
  • Дошао тачно на време, као што је обећао.
  • Радио је дуже него што је требало.
  • Боље је остане кући, него да иде болестан у школу.

Литература

  • Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
  • Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик — приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
  • Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8

Veznici

1) , 2) , 6)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 90
3) , 10) , 11)
Иван Клајн, 2005, стр. 163
4)
Иван Клајн, 2005, стр. 166
5)
Иван Клајн, 2005, стр. 167
7)
Иван Клајн, 2005, стр. 164
8) , 9)
Иван Клајн, 2005, стр. 165
везници.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/26 19:35