Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
вилић_хусејин_и_бан_задранин

Вилић Хусејин и бан Задранин

Вилић Хусејин и бан Задранин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Зацмилио Вилић Вусеине

0002    У тамницу бана Задранина,

0003    Ту он цмили јутром и вечером

0004    Не у млого за седам година.

0005    Но га пита бане Задранине:

0006    ”Што ти је Вилић-Вусејине? ”

0007    А Вусејин ријеч говорио:

0008    ”Боже јаки, сунце не гријало!

0009    ”Ни гријало ни Задру свитало!

0010    ”Што не пуштиш мене из тавнице!

0011    ”Ал’ не вржрш мене на откупе! ”

0012    Но му бане ријеч проговара:

0013    ”О Турчине, Вилић-Вусејине,

0014    ”Ја те хоћу цијенит’ за благо:

0015    ”Д ми дадеш два товара блага,

0016    ”И вранчића Попруженовића,

0017    ”И сребрне пушке Танковића,

0018    ”И кулина будалине Тала,

0019    ”И Алину оковану ћорду,

0020    ”Што с њом туче Влаха по медана,

0021    ”И његову руку из рамена. ”

0022    Ка-то зачу Вилић Вусејине,

0023    Он онолен ситну књигу пише,

0024    Е је посла у Удбини граду

0025    На руке Вилић Алији:

0026    ”О Алија ако Бога знадеш!

0027    ”На сакуп скупи Удбињане,

0028    ”Те им кажи књигу од Вусејина. ”

0029    Кад Алији књига допанула,

0030    Он окупи Удбињане Турке,

0031    Те им даје књигу од Усена.

0032    Дофати је будалина Тале,

0033    И он виђе што му књига пише.

0034    Све им што је и како је каже.

0035    Тадер скочи Танковић Османе,

0036    Он даде двије пушке мале,

0037    Даде Тале бијесна кулина,

0038    А остали благо искупише,

0039    Но не хоће Попруженовићу,

0040    Не хоће дат’ испод себе вранца.

0041    Скочи Тале су тридесет Тураках,

0042    Узе му га силом на срамоту,

0043    Поведе га Алији на кулу.

0044    Алија Турке окупио,

0045    И доведе лакога ећима,

0046    Те извади из рамена руку,

0047    Па ту лежа три неђеље дана.

0048    Кад се јунак на ноге дигнуо,

0049    Он довати Талева кулаше,

0050    С њим отиде заленом планином,

0051    Докле пољу Задарскоме дође,

0052    Ту нађе тридес ђеце луде,

0053    Међу љима Бановић Андрија,

0054    Он срете Вилић Алију,

0055    Носи десну у лијеву руку,

0056    И он ћера за Усејином благо.

0057    Зами га бабу на дворове,

0058    Те откупи брата из тамнице.

0059    Бан Усејину коња поклонио,

0060    Отидоше пољем зеленијем.

0061    Ал’ нађоше тридес ђеце лудо,

0062    Играју се ђе су пријед били.

0063    Но Алија збори Бусејину:

0064    ”Ма ти, Алија, сребрна анџара,

0065    ”Да закољеш Бановић-Андрију,

0066    ”Да ми осветиш руку из рамена. ”

0067    Скочи Усејин и узе анџара,

0068    И с њим закла Бановић-Андрију

0069    Који нема до њега једнога,

0070    Још код њега ђеце пе-шесторо,

0071    Па утекли зеленом планином.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Vilic Husejin i ban Zadranin

вилић_хусејин_и_бан_задранин.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 11:53