Висарион Павловић (око 1670 — Нови Сад, 18. октобар 1756), епископ бачки. Основао је 1731. латинско-словенску гимназију у Новом Саду, која је 1741. прерасла у колеџ, као прву високошколску установу. Подигао је 1741. болницу у Новом Саду. Организовао је грађанство, да Нови Сад добије 1748. статус слободног краљевског града.

Није познато кад је тачно и где је тачно рођен. Претпоставља се да је рођен у Сентандреји и да је рођен око 1670.¹⁾²⁾ Пошто Срба у то време није било у Сентандреји због тога није поуздан податак да је ту заиста рођен.³⁾ Замонашио се око 1705. у манастиру Крушедол, у коме је дуго година био сабрат, а касније и настојатељ.⁴⁾⁵⁾ Није познато када је тачно отишао у Хиландар. Око 1720. био је учитељ (даскал) у Хиландару.⁶⁾⁷⁾ Отишао је 1720. да се у име Хиландара жали пећком патријарху Мојсију Рајовићу на тежак материјални положај махастира Хиландар.⁸⁾ Онда га је пећки патријарх Мојсије Рајовић узео себи за даскала у Пећи.⁹⁾¹⁰⁾ Приликом канонских посета налазио се у пратњи пећког патријарха, па је једном приликом посетио и Сарајево.¹¹⁾¹²⁾ Бавио се песништвом и писао је на српско-словенском језику.¹³⁾ Почетком 1723. постао је патријаршијски протосинђел, па је од 1720. до 1730. био повереник и посредник између Пећке патријаршије и Карловачке митрополије.¹⁴⁾¹⁵⁾ Често је путовао у Сремске Карловце и Будим. Трудио се да прикупи што више помоћи за патријаршију.¹⁶⁾ Постао је 1730. архимандрит манастира Крушедол у Срему, по свој прилици са одобрењем патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте.¹⁷⁾

Висарион Павловић хиротонисан је 17. маја 1731. за епископа бачког.¹⁸⁾ Брзо се завадио са митрополитом Викентијем Јовановићем, већ јула 1734.¹⁹⁾ Био је изразито темпараментан и борбен човек, па је због тога често долазио у разне сукобе.²⁰⁾ Своју борбеност је често користио у српску корист.²¹⁾ Долазио је у сукоб са митрополитом, бечким двором и управом Новог Сада. Беч је желео да Висариона онемогући да делује за српске интересе. Током 1732. у Бечу су расправљали о владици Висариону, па је он слао изасланике у Беч да оправда своје понашање.²²⁾ Намесничко веће је 1733. упозорило цара да је он одговоран за немире међу Србима у Бачкој и тражило је да се он на неки начин онемогући.²³⁾ Током 1735. дошло је до буне Пере Сегединца и тада су власти још више сумњале у владику.²⁴⁾

Сукоб са митрополитом је ескалирао, па је већ на народно-црквеном сабору 1735. отворено вређао митрополита, а митрополит је онда спровео истрагу о свађи Висариона Павловића са Секулом Витковићем.²⁵⁾ После се борба међу њима толико распламсала, да је митрополит дао да се Висарион Павловић затвори 24. октобра 1735. у Сремским Карловцима.²⁶⁾ Ноћу 14/15. децембра 1735. у Сремске Карловце су дошли наоружани Шајкаши и Новосађани и ослободили су владику.²⁷⁾ Након ослобађања отишао је у Сегедин, где су га штитили њему склони официри.²⁸⁾ Наставио је своју борбу против митрополита, али судским путем, а након митрополитове смрти на суду је ослобођен кривице.²⁹⁾ Умро је 18. октобра 1756. у Новом Саду.³⁰⁾

Препознао је важност образовања српске омладине за опстанак у католичком царству. Владика Висарион Павловић је на Малу госпојину 8. септембра 1731. у Новом Саду основао латинско-словенску гимназију, која је имала свога ректора и наставнички колегиј.³¹⁾³²⁾ Гимназија је основана у порти Саборне цркве. Била је то прва српска гимназија у Војводини.³³⁾ Ректор је био Матеј Јеленек, који је од 1732. превео све до тада издане повластице Срба у Угарској.³⁴⁾ За префекта школе постављен је Дионисије Новаковић, а за секретара Арсеније Радивојевић.³⁵⁾ Његова гимназија прерасла је 1741. у колеџ, односно Духовну богословну академију, као прву високошколску установу.³⁶⁾ Та установа се одржала до 1747, али Висарионове гимназије су се одржале 60 година.³⁷⁾³⁸⁾ Секретар је био Арсеније Радивојевић. Владика је одржавао веома интензивне контакте са Русијом. Молио је руске посланике да се снабде уџбеницима и наставницима из Русије.³⁹⁾ Основао је 1740. богословну школу за школовање свештеничког подмлатка.⁴⁰⁾

Организовао је становништво Новог Сада у времену када се расформирала Подунавска и Потиско-Поморишка граница и када је Новом Саду претила опасност да пређу са војне на феудалну жупанијску власт.⁴¹⁾ Уплатили су 80.000 форинти, да би за Нови Сад обезбедили статус слободног краљевског града.⁴²⁾ Грађани су продали многе њиве у градском атару и на тај начин су углавном платили привилегију слободног краљевског града.⁴³⁾ Нови Сад је 1. фебруара 1748. постао слободни краљевски град.⁴⁴⁾

Захваљујући владици Висариону Павловићу подигнута је 1741. зграда болнице у Новом Саду.⁴⁵⁾ Када је командант граничара у Новом Саду потпуковник Секула Витковић сазнао да је владика добио дозволу за градњу вређао је владику, али виши командант је стао на страну владике.⁴⁶⁾ Подигао је 1741. владичански двор у Новом Саду, који је страдао 1849. приликом бомбардовања Новог Сада. За финасирање школа и болнице осигурао је 1748. приликом парцелисања земље сто јутара земље за новосадску црквену општину.⁴⁷⁾ Успео је да за бачку епархију одбрани пустару Сириг од неколико хиљада јутара земље.⁴⁸⁾ Помагао је хиландарским монасима, не само да за Хиландар сакупљају прилоге, него је и сам предњачио по прилогу.⁴⁹⁾

• Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996.
• Карловачка Митрополија — емисија 06: Епископ Висарион Павловић — први део, уредник Петар Ђурђев, Радио Беседа, Београд, 24. 2. 2014.
• Карловачка Митрополија — емисија 07: Епископ Висарион Павловић — други део, уредник Петар Ђурђев, Радио Беседа, Београд, 3. 3. 2014.
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1929. том 3, стр. 375

Visarion Pavlovic