Вишестручни мејдан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Књигу пише Ковачина Рамо

0002    а посла је Иву Сењанину:

0003    „О Иване сењски капетане“

0004    Ја сам чуо и кажу ми људи,

0005    е си јунак силан настануо,

0006    а ни мене не куде дружина,

0007    но ако си јунак од јунаштва,

0008    ајд’ изиди у Кунор планину

0009    да свијетли мејдан дијелимо,

0010    собом узми Мандушића Вука

0011    на мојега Будалину Тала,

0012    собом узми Гавран-арамбашу,

0013    на мојег Ибрић-Асанагу.„

0014    Каде Иву ситна књига дође,

0015    те он виђе што му ситна пише,

0016    књигу гледа, на ноге скочио,

0017    а покупи љубивну дружину

0018    па отиде гори уз Кунару,

0019    у Кунару на дугу пољану,

0020    ал’ је први долазио Рамо,

0021    но говори Сењанине Иво:

0022    “Божја помоћ, Ковачина Рамо!„

0023    Он му божју помоћ не прифаћа,

0024    но скочио од земље на ноге,

0025    а своју је извадио ћорду,

0026    не даде му починути трудну,

0027    но на ћорде те се ударили.

0028    Ма кудије удраше Рамо

0029    из ранах му живи огањ скаче,

0030    а кудије удараше Иво,

0031    по три литре полијеће меса.

0032    Но ето ти муке и невоље,

0033    погоне се тамо и овамо,

0034    док на Рама нестанула глава.

0035    Иво узе главу и оружје,

0036    но говори Хрњо Мустафага:

0037    “Хајде тамо, Сењанине Иво!

0038    Добио си на мејдан јунака,

0039    а устани Цмиљанић-сердаре

0040    да бијели мејдан дијелимо„

0041    Сердар скочи о’ земље на ноге,

0042    на остре се ударише ћорде,

0043    пређе Хрњо Мустафага махну

0044    и сердара дивно ударио

0045    по капици и по перјаници,

0046    падоше му на долину перја,

0047    прштаху их коњи копитама.

0048    Сам говори Цмиљанић-сердаре:

0049    “Ах камене пера на јунака!

0050    Ја сам мњава е су на јунака.„

0051    Махну боље, а прим’че се ближе,

0052    Турчина је дивно дофатио

0053    на довату по бијелу врату,

0054    док му скочи на долину глава.

0055    Сердар узе главу и оруже,

0056    но говори Будалина Тале:

0057    “Хајде тамо, Цмиљанић-сердаре!

0058    Добио си на мејдан јунака,

0059    а устани Мандушићу Вуче,

0060    да јуначки мејдан дијелимо.„

0061    Вук устаде, ријеч не чињаше,

0062    на остре се ударише ћорде,

0063    но ето ти муке и невоље,

0064    јес’ у Тала кулаш од мејдана,

0065    често пада на прва кољена

0066    те га ћордом надвисује Вуче,

0067    Тале махну тамо и овамо

0068    те на Вука нестанула глава,

0069    но говори Гавран-арамбаша:

0070    “Ајде тамо, Будалино Тале!

0071    Добио си на мејдан јунака,

0072    а устани, Ибрић-Асанаго,

0073    да витешки мејдан дијелимо„

0074    Ето муке и невоље драге,

0075    ете Хасан устат не смијаше,

0076    зар он коња од мејдана нејма,

0077    но бог уби Будалину Тала,

0078    он му даде његова кулаша.

0079    Тек се стали, тек се ударили,

0080    но да ти је стати те гледати,

0081    ка је јачи Гавран од Хасана,

0082    ка је кулаш бољи од вранчића,

0083    но бесједи Будалина Тале:

0084    “Дура куле, дура добро моје!

0085    Ну ти пушти Гавранова вранца,

0086    а довати Гавран-арамбашу,

0087    њим удари о’ зелену траву.„

0088    Но му пусти турски разумије

0089    те Гаврана бјеше доватио,

0090    њим удари о’ зелену траву

0091    и Хасан га посјећи оћаше,

0092    но не даде Цмиљанић-сердаре,

0093    нег’ од себе сабљом ударио

0094    док му скочи на долину глава.

0095    Каде виђе Будалина Тале,

0096    плећи даде, бијежати стаде,

0097    за њим игра Гавран-арамбаша,

0098    одиста га посјећи оћаше,

0099    но му не да Сењанине Иво:

0100    “Не Гавране, наша харамбашо!

0101    Нека иде Будалина Тале,

0102    е ни Турци нете вјеровати,

0103    но те рећи е их преварисмо.„

0104    Тако боже вазда ни помагај!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Visestrucni mejdan