Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
вишњић_јован_и_воин_трговац

Вишњић Јован и Воин трговац

Вишњић Јован и Воин трговац је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Вино пије Вишњићу Јоване

0002    А у Сењу граду бијеломе,

0003    Пијућ’ вино Јован говорио:

0004    „А тако ми Бога истинога!

0005    „Сакупићу до тридесет друга

0006    „По мојему Сењу бијеломе,

0007    „Отићи ћу у Пролог планину,

0008    „Дочекаћу Воина трговца

0009    „Кад он пође с мора дебелога

0010    „Ка бијелу шехер-Сарајеву

0011    „И поћера девет товар’ блага,

0012    „Ја ћу њему благо отимати,

0013    „На дружину токе поковати,

0014    „Порезати зелене доламе,

0015    „Окивати пушке и ножеве.”

0016    Што се Јован био затјецао,

0017    То је Јован био сатворио:

0018    Он покупи до тридесет друга,

0019    И отиде у Пролог планину,

0020    Па он чека Воина трговца

0021    Од Ђурђева до Петрова дана;

0022    А кад било о Петрову дану,

0023    Ни Воина, ни од њега гласа!

0024    Онда цвили до тридесет друга

0025    Уз кољена Вишњићу Јовану,

0026    „О Јоване, наша харамбашо!

0027    „Поскапасмо и гладни и жедни,

0028    „Порђа нам свијетло оружје

0029    „Чекајући шићар у планини,

0030    „Па шићара добит’ не могосмо.”

0031    Бесједи им Вишњићу Јоване:

0032    „Стан’те, мојих до тридесет друга!

0033    „Куд су ошли три мјесеца дана,

0034    „Нека иду јоиште три неђеље

0035    „До Илијна дана бијелога,

0036    „Дотле ћемо њега дочекати;

0037    „Ако ли га и дотле не буде,

0038    „Онда ћемо ићи нашем Сењу.”

0039    Јована је друштво послушало,

0040    Те чекаше од Петрова дана,

0041    Од Петрова дана до Илијна;

0042    А кад било на светог Илију,

0043    Поранио Вишњићу Јоване

0044    Богу с’ молит’ под јелом зеленом,

0045    Док се зачу јунак уз планину,

0046    Уз планину друмом широкијем,

0047    Онда Јован узе танку пушку,

0048    Те он оде друму широкоме,

0049    Па он чека на друму широку,

0050    Да он види тко по друму виче;

0051    Ал’ ето ти црна Арапина,

0052    Арап иде, а из грла виче:

0053    „Ђе си данас, Вишњићу Јоване?

0054    „Прође Воин и пронесе благо.”

0055    Јован га је на друму сретао,

0056    Руке шире, у илце се љубе,

0057    За јуначко питају се здравље;

0058    Још бесједи Вишњићу Јоване:

0059    „Што је, побро? Ако Бога знадеш!

0060    „Што ли тако ти Јована тражиш?”

0061    Бесједи му црни Арапине:

0062    „Не питај ме, драги побратиме!

0063    „Ево оздо Воина трговца,

0064    „Ђе он ћера девет мазги блага,

0065    „Њега прати тридест Арнаута;

0066    „Уд’рих на њег’ са тридесет друга,

0067    „Не изведох друга ни једнога.”

0068    Таман они у ријечи били,

0069    Ал’ ето ти Гавран-харамбаше,

0070    Брзо трчи, а из грла виче:

0071    „Ђе си данас, Вишњићу Јоване?

0072    „Прође Воин и пронесе благо.”

0073    Пред њег’ Јован на друм исходио,

0074    Те он срете Гавран-харамбашу,

0075    Руке шире, у лице се љубе,

0076    За јуначко питају се здравље,

0077    Па бесједи Вишњићу Јоване:

0078    „Што је побро? Ако Бога знадеш!”

0079    Бесједи му Гавран харамбаша:

0080    „Ево оздо Воина трговца,

0081    „Ђе он ћера девет товар’ блага,

0082    „Њега прати тридест Арнаута,

0083    „Ја ударих нањ са тридест друга,

0084    „Не изведох друга ниједнога.”

0085    Кад то чуло друштво Јованово,

0086    Они су се врло препанули,

0087    Ал’ бесједи Вишњићу Јоване:

0088    „Не бојте се, моја браћо драга!

0089    „Док је мени пушка Мљетачкиња

0090    „Од шест педи, од дванаест драма,

0091    „Не ће проћи Воине трговче,

0092    „Нит’ ће проћи, ни пронијет блага.”

0093    Па разреди по друму дружину,

0094    Свакога је друга сјетовао:

0095    „Док не пукне моја пушка танка,

0096    „Немој нико пушке изметнути;

0097    „А кад пукне моја пушка танка,

0098    „Сви заједно пушке изметните,

0099    „А једнога Бога помените,

0100    „И за оштро гвожђе приватите,

0101    „Па у једно на друм излетите;

0102    „Па што Бог да и срећа од Бога.”

0103    Таман они у ријечи били,

0104    Ал’ ето ти Воина тговца,

0105    И за њиме девет товар’ блага,

0106    А за благом тридест Арнаута.

0107    Када Јован сагледа Воина,

0108    По пушци га танкој погледао,

0109    Па он пушци живу ватру даде;

0110    А кад пуче пушка Јованова,

0111    Онда пуче тридесет пушака,

0112    Неки згоди, неки и не згоди,

0113    Јован згоди Воина трговца,

0114    Воин паде са коња доброга,

0115    Воин паде, а Јован допаде,

0116    Те увати рањена Воина,

0117    Сваки вата свога рањеника,

0118    Уватише девет мазги блага;

0119    Јован скиде токе са Воина

0120    И џевердан обливен у злато,

0121    Отпаса му сабљу оковану,

0122    Па га жива на друму остави,

0123    А он оде кроз гору зелену

0124    И оћера девет мазги блага,

0125    И одведе сву дружину здраву.

0126    А кад они на планину били,

0127    Они јесу благо дијелили:

0128    Торбоноши к’о и харамбаши;

0129    Узе токе Вишњићу Јоване,

0130    Даше сабљу црну Арапину,

0131    А џевердан Гавран-харамбаши.

0132    Ал’ да видиш црна Арапина!

0133    Свој дружини Арап бесјеђаше:

0134    „Ви сте мени криво учинили:

0135    „Више ваља златан џевердане,

0136    „Па су боље ток’ од сува злата,

0137    „Него моја сабља окована.”

0138    Бесједи му Вишњићу Јоване:

0139    „Не будали, побро Арапине!

0140    „Ја нијесам тебе преварио;

0141    „Ако ли се мени не вјерујеш,

0142    „Ето сабље, а ено Воина,

0143    „Још ћеш њега у животу наћи:

0144    „Иди к њему, те ти њега питај,

0145    „Колико је похарчио злата,

0146    „Док је златне токе саковао,

0147    „Док је златом сабљу оковао,

0148    „Док ј’ облио џевердан у злато.”

0149    Отлен оде црни Арапине,

0150    За њим иде Јован назорице.

0151    Арап дође рањену Воину,

0152    Па Воину Арап бесјеђаше:

0153    „Ој Бога ти, Воине трговче!

0154    „Колико си блага потрошио

0155    „Док си токе сковао од злата,

0156    „И у злато џевердан облио,

0157    „И оков’о сабљу димишћију?”

0158    Бесједи му рањени Воине:

0159    „Ој Бога ми, црни Арапине!

0160    „Потрошио хиљаду дуката

0161    „Док сам моје токе саковао,

0162    „Хиљадом сам џевердан облио,

0163    „А хиљадом сабљу оковао,

0164    „Све у Млеци, ђе се кује злато;

0165    „Но чу ли ме, црни Арапине!

0166    „Јоште имам хиљаду дуката

0167    „У њедрима под десном пазухом,

0168    „А ја хоћу овђе сад умријет’,

0169    „Ходи узми хиљаду дуката.”

0170    К њему дође црни Арапине,

0171    Завуче му руке у њедарца,

0172    Дочека га Воине трговче

0173    Из потаје једном пушком малом,

0174    Те погоди црна Арапина.

0175    Арап паде у зелену траву,

0176    Арап паде, а Јован допаде,

0177    Те Арапу осијече главу,

0178    Па ос’јече главу и Воину,

0179    Па он узе сабљу оковану,

0180    И отиде кроз гору у друштво,

0181    Крену друштво, оде Сењу граду.

Друга верзија пјесме

0001    Бога моли Вишњићу Јоване:

0002    „Дај ми Боже здравља и весеља!

0003    „Да дочекам светога Ђорђију,

0004    „Окупићу шездесет хајдуках,

0005    „Све хајдуках срца једнолика,

0006    „На њих врћи силно одијело:

0007    „Вране коње рода Босанскога,

0008    „Црне капе кроја Бугарскога,

0009    „Џефердаре кова Млетачкога,

0010    „А доламе кроја Скадарскога,

0011    „Остре ћорде кова Латинскога;

0012    „Искупићу шездесет хајдуках,

0013    „Па их водит’ у Киту планину,

0014    „Да ја чекам трговац-Воина,

0015    „Јер Латинин ћера силно благо,

0016    „Силно благо, пуно пет масаках.”

0017    Како река’, тако учинио,

0018    И дружину своју окупио,

0019    Ођенуо и наоружао,

0020    Поведе је у Киту планину,

0021    И западе о Ђурђеву дану;

0022    Док дочека светога Илију,

0023    Јовану се дружба насрчила,

0024    Па хајдуци ријеч говорили:

0025    „Хајд’ Јоване, дома да идемо,

0026    „Није рашта, брате, чекат’ дуље.”

0027    Но је Јован ријеч говорио:

0028    „Стан’те, браћо, ако Бога знате!

0029    „Доћ’ ће Воин и догнати благо.”

0030    У ријечи, у које бијаху,

0031    А у Киту пушке попуцале,

0032    Стаде јека зелене планине,

0033    Из планине јунак искочио

0034    На вранчића коња големога,

0035    На њега су седамнаес ранах,

0036    На коња му двадес и четири;

0037    Носи десну у лијевој руку,

0038    А лијеву о грлу бијелу;

0039    Оно бјеше Ковачина Рамо,

0040    Пред њим Јован на путу изиђе,

0041    Па упита побратима свога:

0042    „Ђе си био, ђе ли погинуо?”

0043    Но му Рамо ријеч проговара:

0044    „Казаћу ти, мио побратиме!

0045    „Ја окупих шездесет Тураках,

0046    „Све Турчина крвава јунака,

0047    „С којијема не ћах имат’ срама

0048    „Да ударит’ хоћах на Котаре;

0049    ”Ја западох о Ђурђеву дану,

0050    „Ја западох, у Киту планину,

0051    „Те ја чеках трговац-Воина,

0052    „И јутрос му уд’рих у планину,

0053    „А шњим бјеше тридес Арнавутах,

0054    „Посјекоше шездесет Тураках;

0055    „Но бјеж’ и ти, дома да идемо!”

0056    За то Јован ни хабера нема,

0057    Ного хитро у дружину пође,

0058    Па све дружби право кажеваше;

0059    У разговор, који с’ находише,

0060    Стаде цика танкијех пушаках

0061    Удно Ките зелене планине,

0062    А планину магла попанула,

0063    А из магле Харап искочио,

0064    Бјежи Харап друмом широкијем,

0065    Ма се често натраг обрташе,

0066    Ка’ да бјеше штету учинио.

0067    Пред њим Јован насред пута пође:

0068    „ Каж’, Харапе, куд си пролазио?”

0069    А Харап је ријеч говорио:

0070    „Немам ти што до грдила казат’:

0071    „Ја западох трговац-Воину

0072    „Су мојијех шездесет Харапах,

0073    „Е га чеках по године данах,

0074    „Ударих му јутрос насред пута,

0075    „Шњиме бјеше тридес Арнавутах,

0076    „Посјекоше шездесет Харапах.

0077    „Кунем ти се, а вјеру ти дајем,

0078    „Ко с Воином боја био није,

0079    „Не умије Бога благодарит’;

0080    „Ного бјежи, дома да идемо.”

0081    А Јован му ријеч бесједио.

0082    „Хајд’, Харапе, да га причекамо!”

0083    И одоше, те му западоше.

0084    Но Воина близу напуштише:

0085    На Воина токе Крајинића,

0086    Штоно их је на мејдан добио,

0087    Низ прси је токе запучио,

0088    Јован пали сјајна џефердара,

0089    Те погоди трговац-Воина,

0090    На прси га зрно ударило,

0091    На плећи му парте изнијело;

0092    А хајдуци танке пушке пале,

0093    Те убише тридес Арнавутах,

0094    Узеше им благо свеколико.

0095    Ного виђи црна Харапина!

0096    Как паде на жива Воина,

0097    Да му свуче токе Крајинића;

0098    Но је Воин јунак од јунака,

0099    Смртан вади ножић трговачки,

0100    Шњим Харапа на срце уд’рио,

0101    Цикну Харап, а Јована вика,

0102    По авазу Јован доскочио,

0103    Обојици посијече главе,

0104    Да с’ не муче, кад помоћи нема;

0105    Здраво Јован своме двору пође.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Visnjic Jovan i Voin trgovac

вишњић_јован_и_воин_трговац.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 11:56