Владислав Тителбах
Рођење: 21. јун 1847. Лешница код Прага, Аустроугарска Смрт: 6. фебруар 1925. Београд, Краљевина СХС Познат као: илустратор, етнолог и професор

Владислав Тителбах (Лешница код Прага, 21. јун 1847 — Београд, 6. фебруар 1925), чешки и српски илустратор и етнолог. Био је професор гимназије у Новом Саду, Београду и Јагодини.

Рођен је 9. јуна/21. јуна 1847. године у Ленешици, у близини Прага,¹⁾ у Чешкој.²⁾³⁾ Средњу школу завршио је у Прагу.⁴⁾ Студирао је на Политехници у Прагу, највише се занимајући декоративном архитектуром.⁵⁾ Поред Политехничке школе похађао је паралелно сликарску школу.⁶⁾ Намеравао је да оде у Русију, али пошто му је старији брат радио као књиговођа у Новом Саду на његов позив дошао је међу Србе у Војводину.⁷⁾

У Нови Сад је стигао 1872. и ту је радио као професор у реалци, а предавао је математику и нацртну геометрију.⁸⁾ Био је последњи управитељ школе, пре њеног укидања 1875. године.⁹⁾

У Новом Саду се упознао са Светозаром Милетићем и Михаилом Полит-Десанчићем,¹⁰⁾ под чијим је утицајем је гајјио ентузијазам према ослобођењу словенских народа. Краће време је радио у градској реалци у Осијеку, пре него што је одлучио да пређе у Србију.¹¹⁾

Године 1874. објавио је неколико илустрација на тему ратних прилика у Херцеговини, које су штампане у новосадским листовима „Глас народа” и „Застава”.¹²⁾ Радио је и као илустратор шаљивог рукописног листа „Камила”. Учествовао је у издавању првог броја часописа „Орао-велики илустровани календар” за 1875.¹³⁾ У „Орлу” је све до 1897. стално објављивао илустрације.¹⁴⁾ Радио је на регулацији Тисе. Оженио се Српкињом из Илока и са њом је имао ћерку и сина Стојана Тителбаха, који је касније постао познати српски архитекта.¹⁵⁾

У Београд је прешао 1875. и радио је у Првој београдској гимназији и у Учитељској школи,¹⁶⁾ као предавача цртања и краснописа.¹⁷⁾

Од 1876. објављивао је у страним илустрованим часописима илустрације из Српско-турског рата.¹⁸⁾ Једно време 1878. боравио је у Нишу и Лесковцу.¹⁹⁾ Од 1880. до 1882. радио је у Јагодини као професор на нижој гимназији, где је предавио аритметику, алгебру, космографију и немачки језик,²⁰⁾ а онда се вратио у Београд на Учитељску школу.²¹⁾

Касније је 1885. био и илустратор извештач за време Српско-бугарског рата.²²⁾

Ангажован је за илустрације народне песме Иво Сенковић и ага од Рибника. Укључио се у круг истакнутиих личности у културном животу Србије.²³⁾ Био је славенофил и поштовалац српске културе и историје, па се у слободно време бавио прикупљањем етнографске и културно-историјске грађе из Србије.²⁴⁾ За свој рад у слободно време, у почетку није тражио никакву материјалну помоћ, већ тек касније када се прикључио раду Српског ученог друштва и других институција које су се бавиле истраживањем српског историјског, културног етнографског и уметничког наслеђа Као резултат ове сарадње²⁵⁾ примљен је за редовног члана Српског ученог друштва (Одбора за уметност) од 1885. Касније, је постао почасни члан Српске краљевске академије од новембра 1892. Био је и члан Друштва за уметност, основаног у Београду 1883.²⁶⁾

Путујући по Србији снимао је својим фото апаратом. Сматра се да је он снимио прве фотографије Студенице из 1885.²⁷⁾ Много година је путовао кроз српске земље и прецртавао све што је било карактеристично за српски народ, тј. народну ношњу, накит, орнаментику, обичаје, занатске алатљике, намештај,²⁸⁾ покућство, оружје, средњовековних фресака чије је копије радио у акварелу и сликао ведуте српских градова.²⁹⁾

По снимљеним фотографијама, касније је израђивао илустрације.³⁰⁾ Публиковао је неколико хиљада слика из српског живота по илустрованим листовима: Српске илустроване новине, Всемирнаја илустрација, Svetozor, Le monde ilustre, Grafik, Black and Witte, Leipziger Ilustrirte Zeutung, Ueber Land und Meer.³¹⁾

Прикупљену грађу почео је да објављује 1887. када је приступио илустровању великог списа Владимира Карића Србија, који је допринео развоју географско-етнографских истраживања код нас.³²⁾

Тителбах и Ђорђе Миловановић наставили су рад Ђорђа Крстића израђујући илустрације за албум рађен по налогу краљице Наталије Обреновић.³³⁾ Израда албума започета је 1881, а требао је да илуструје српски народ и српске земље и да приказује националне костиме, ентеријере, екстеријере, занате, историјске споменике и природне лепоте.³⁴⁾ Илустрације за албум Тителбах је радио у техници акварела. И након рада за краљичину збирку наставио је да путује и илуструје, па је 1890. илустровао Хиландар. Са средњовековних фрески копирао је одећу, накит и оружје и те илустрације уступао је Народном позоришту.³⁵⁾ Пензионисан је 1899, али одмах након тога радио је као декоратер за Народно позориште.³⁶⁾ Излагао је и на изложбама у иностранству у Прагу. Москви, Берлину, Паризу, Лондону и Петрограду и добио је много златних и сребрних медаља.³⁷⁾³⁸⁾ Учествовао је 1889. на Светској изложби у Паризу са 100 акварела названих Културно-историјске слике српског народа.³⁹⁾ Том приликом награђен је сребрном медаљом. Излагао је на још неколико међународних и етнографских изложби. Његов мотив за успешна излагања био је да покаже свету да су Срби примили културу из Византије из прве руке.⁴⁰⁾ Његов син Стојан Тителбах је 1917. извршио самоубиство на Крфу и након тога Владислав се повукао из јавности.⁴¹⁾

Умро је 6. фебруара 1925. године у Београду.⁴²⁾ Сахрањен је у породичној гробници код цркве Светог Николе на Новом гробљу у Београду.⁴³⁾

Иза њега је остао велики број радова који нису у потпуности проучени. Највећи број њих се налази у Етнографском музеју у Београду, затим Галерија Матице српске, Историјски музеј Србије, Музеј града Београда, Музеј позоришне уметности и Народни музеј.⁴⁴⁾

• Jasmina Trajkov, Koreni 7, Jagodina, 2009.
• Opao 20 (1894) 125–126
• Јасмина Трајков, Рад Владислав Тителбаха на истраживању и представљању спрског културно-историјског и етнографског наслеђа, Корени, број VII, Историјски архив Јагодине, 2009, стр. 23-30
• Ана Боловић, Борисав Челиковић, Рудничко-таковски крај у уместности XIX века, Музеј Рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 2011, ИСБН 978-86-82877-40-0
• ГЕМ 6 (1931) 126–130 (П. Ж. Петровић) и 7 (1932) 129–131 (Р. Заплата).
• Самоуправа 39 (1925) 3 (М. С. Јовановић).
• П. Ж Петровић: Живот и рад В. Тителбаха. У: В. Тителбах: Акварели и цртежи. Београд 1931 (ПИ Етнографског музеја, 2).
• Л. Шелмић: Сликар В. Тителбах. Свеске 19 (1991) 69–70.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Vladislav Titelbah