Садржај
Вук Врчевић
Вук Врчевић (Рисан, 26. фебруар/10. март 1811 — Дубровник, 13/25. август 1882), српски сакупљач и издавач народних песама, секретар кнеза Данила и аустроугарски вицеконзул у Херцеговини. Писао је доста о историји Црне Горе и Херцеговине и издавао народне умотворине. Био је почасни члан Српског ученог друштва од 21. јануара 1868.1)
Биографија
Родио се у Рисну 26. фебруара/10. марта 1811. године у Боки Которској, од мајке Тоде и оца Стевана.2) У породици је било четрнаесторо деце. Отац Стеван му је био општински секретар и учитељ на српском и италијанском језику.3) Наљутивши се једном приликом на оца, отишао је од куће.4) Када му је отац умро 1831, са двадесет година Вук га је заменио у оба звања и бринуо о целој породици.5) Осим званичног посла проучавао је дела Доситеја Обрадовића, дубровачких аутора и италијанских аутора.6)
Од 1833. до 1841. живео је у Будви и био агент у трговини код зета.7) Успут је научио и књиговезачки занат. У Будви је научио и немачки језик.8) Године 1835. у Будви га је посетио Вук Стефановић Караџић, са којим се спријатељио.9) Видевши да трговина није посао за њега, преселио се у Котор, да ради као секретар Грбаљске општине.10) Током 1848. за време побуне у Боки морао је да напусти посао у општини, па се запослио као секретар Которског трибунала.11)
Помагао је Вуку Караџић и Валтазару Богишићу у скупљању народних умотворина. Био је административни чиновник у Далмацији, потом секретар кнеза Данила 1852—1855. Боравећи у Црној Гори, поред народних умотворина, сакупљао је грађу за историју Црне Горе и писао животопис владикин.12) У Црној Гори му је одговарало да живи, али због школовања деце морао је 1855. да се пресели у Задар.13) Кнез Данило га је при одласку одликовао Крстом за независност Црне Горе, трећег степена.14)
После тога се са породицом 1855. преселио у Задар,15) где је радио у аустријској државној служби као писар код намесника.16) Посао је био врло напоран, што му је доста ослабило вид, па је 1859. морао да се лечи у Бечу.17)
После буне у Херцеговини постављен је 1860. за аустријског конзула, а затим за вицеконзула у Требињу. Послат је у пензију јула 1878. након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине,18) пошто више није био потребан конзул19) и после тога настанио се у Дубровнику. Цар Фрања Јосиф га је одликовао Витешким крстом и златном колајном за дипломатски рад у најтежим временима.20)
Дела
Године 1938. први пут су му објављене песме у „Далматинском магазину”.21) Објавио је неколико чланака у „Правдоноши” из Задра, и био сарадник „Словинца”, из Дубровника, „Права” из Сплита, „Српске зоре” из Беча и других српских листова.22)
Издавао је збирке народних умотворина, али доста несређено, и понекад додајући своје прилоге без означавања. Обичаје је описивао у:23)24)
- Морално-забавне и шалЬиво-поучителне србске загонетке с дотичним на краю толкованієм (1857)25)
- Мала женске херцеговачке пјесме, са додатком на крају Херцеговачке напијалице (1866)
- Приповијетке и игре (1868, 1883)
- Басне (1881, 1892)
- Подругачице (1883)
- Три главне народне свечаности: Божић, крсно име и свадба (1883)
- Гаталице и варалице (1884)
- Народне приповијести и пресуде из живота по Боки, Херцеговини и Црној Гори (1890)
- Пјесме које само Турци херцеговачки пјевају
- Народно сујеверје и тумачење снова
Осим тога, објавио је:26)
- Цркве и манастири у Херцеговини
- Главни догађаји за владе кнеза Данила
- Живот владике Даниле Рада Петра Петровића II
Литература
- Александар Белић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д. д., Загреб, 1929, стр. 1161
- Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 332–333 (М. Вуксановић).
- Вук Врчевић, Српска Зора, број 2, уредник Тодор Стефановић Виловски, Беч, 1881.
- Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.
- Вук Врчевић, Морално-забавне и шалЬиво-поучителне србске загонетке, Књигопечатња браће Батара, Задар, 1857.
- Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867—1881), Нолит, Београд, 1988.
Vuk Vrcevic