Вучко Љубичић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Ова пјесма почиње са састанком Сењанина Иве и шездесет Сењана. Они говоре да ће сутра у Грачац код Вучка Љубичића, јер се код њега налази оружје и друге ствари које је отео од других јунака у борби. Кад су дошли близу Грачаца, Вучко сазнаје да њега траже и полази да их упита зашто. Они му говоре, на шта им он одговара да је све стекао у боју, на јуначки начин и да ништа украдено није. Долази до борбе у којој Вучко успјева да побједи, и отме сењски барјак. Носи га натраг у Грачац гдје га дочекају као јунака.

0001    Вино пију шездесет Сењана

0002    Бијеломе Сењу на капији,

0003    Над њима се алај-барјак вије,

0004    На барјаку сребрна челенка

0005    Од двадесет и четири стуба,

0006    На чекрк се за барјаком вије;

0007    На челенки триста трепетљика;

0008    Кад с’ обрне на чекрк челенка,

0009    Стоји јека триста трепетљика,

0010    Како листак, кадно ветар дува.

0011    Ал’ беседи од Сења Иване:

0012    „Браћо моја, шездесет Сењана!

0013    „Пијте вино и веселите се,

0014    „Док у јутру бели дан осване,

0015    „Сутра ћемо преко Велебита,

0016    „Да идемо под Грачац у гору,

0017    „Да тражимо Вучка Љубичића,

0018    „У Вучка је пушка Јуришина,

0019    „Бритка сабља арамбаше Плавше,

0020    „И обоје токе Тадијине,

0021    „Мркоњића и калпак и перје;

0022    „Те Сењаном носи на срамоту.”

0023    Пише вино шездесет Сењана,

0024    Пише вино и веселише се

0025    Док у јутру бели дан освану;

0026    Кад у јутру бели дан освану,

0027    Отидоише преко Велебита

0028    И дођоше под Грачац у гору;

0029    За три дана по гори одили,

0030    За три дана и три ноћи тамне,

0031    Они траже Вучка Љубичића,

0032    Они траже, не могу да нађу,

0033    Вучко седи Грачцу на капији,

0034    Те он пије оно вино ладно

0035    С побратимом Грачанином Марком,

0036    Ал’ допаде итар гласоноша

0037    На сокола Вучка Љубичића:

0038    „На зло сео, Вучко Љубичићу!

0039    „На зло сео и вино попио!

0040    „Сењани те по планини траже,

0041    „А ти седиш, пијеш вино ладно!”

0042    Кад је Вучко разабрао речи,

0043    Итро скочи на ноге јуначке,

0044    На се меће токе Тадијине,

0045    Паше сабљу арамбаше Плавше,

0046    И устиче калпак Мркоњића,

0047    И узима пушку Јуришину.

0048    Беседи му Грачанине Марко:

0049    „Повед’, брате, тридесет Грачана,

0050    „Грачани су бољи од Сењана:

0051    „Пушком бију, како и Сењани,

0052    „Сабљом секу боље од Сењана.”

0053    Ал’ беседи Вучко Љубичићу:

0054    „Богме, брате, не ћу ни једнога:

0055    „Кад ћу млоге расцвелити мајке,

0056    „Боље нека плаче моја сама;

0057    „Кад ћу сеје с браћом раставити,

0058    „Боље нека стоји моја сама;

0059    „Кад ћу љубе у род опремити,

0060    „Боље нека иде моја сама.”

0061    Па он оде под Грачац у гору,

0062    Намера га добра намерила

0063    Гди Сењани пију вино ладно;

0064    Њима Вучко вишња Бога назва:

0065    „Божја т’ помоћ, чети арамбаша!”—

0066    „Да’ Бог добро, незнана делијо!

0067    „Каде тако по планини одаш,

0068    „Не знадеш ли Вучка Љубичића?

0069    „Гди је, курва, синоћ вечерао,

0070    „Гди л’ ће к ноћи на вечеру доћи?”

0071    Ал’ беседи Вучко Љубичићу:

0072    „Побратиме, чети арамбаша!

0073    „Што је тебе, те за Вучка питаш?

0074    „Или ти је опсовао мајку?

0075    „Или ти је љубу обљубио?

0076    „Или те је на мејдан зазвао?”—

0077    „Бре курва му стара мајка била!

0078    „Није мене опсовао мајке,

0079    „Моје љубе ни видио није,

0080    „Нити ме је на мејдан зазвао;

0081    „Већ ј’ у њега пушка Јуришина,

0082    „Бритка сабља арамбаше Плавше,

0083    „И обоје токе Таидијине,

0084    „Мркоњића и калпак и перје;

0085    „Све свијетло руо и оружје

0086    „По избору наши арамбаша,

0087    „Сењаном га носи на срамоту.”

0088    Онда рече Вучко Љубичићу:

0089    „Сам си курва, чети арамбаша!

0090    „Сам си курва и пао од курве,

0091    „Јунаци те тако позивају;

0092    „Ако ј’ у мен’ пушка Јуришина,

0093    „Бритка сабља арамбаше Плавше,

0094    „Оружје сам на боју добио,

0095    „Отео сам, украо га нисам!

0096    „Ја сам Плавшу женски уватио,

0097    „Пак му ништа учинио нисам,

0098    „Тек отпас’о сабљу од појаса;

0099    „Ако ј’ перје Петра Мркоњића,

0100    „Згуби Петра, освоји му перје;

0101    „Ако с’ у мен’ токе Тадијине,

0102    „С’ жива сам и Тадије скинуо.

0103    „Све сам от’о, ништ’ украо нисам.

0104    „Чин’ ми, курво, шта ћеш ми чинити!”

0105    Кад то виде чети арамбаша,

0106    Земљи клече на десно колено,

0107    Својој пушци живи огањ даје,

0108    Не увати, да је Бог убије!

0109    Узе другу пушку од дружине,

0110    Ал’ ни она не да огња жива!

0111    Кад то виде Вучко Љубичићу,

0112    Клече земљи на десно колено,

0113    Јуришиној пушци огањ даде;

0114    Вешто курвић нишанџија беше,

0115    Арамбашу вешто погодио,

0116    Прострели га кроз десницу руку,

0117    Паде јунак у зелену траву.

0118    Скупише се шездесет Сењана,

0119    Арамбаши устављају крвцу,

0120    Арамбаши ране завијају;

0121    Залети се Вучко Љубичићу,

0122    Те уграби Сењски алај-барјак

0123    Од шездсет Сењана јунака,

0124    Ста бегати Грачцу бијеломе,

0125    За њим трче шездесет Сењана;

0126    Кад се Вучко виде на невољи,

0127    Узе барјак у лијеву руку,

0128    Бритку сабљу у десницу руку,

0129    Пак се јунак бритком сабљом брани,

0130    Он погуби тридесет Сењана,

0131    Тридесет се натраг повратише.

0132    А отиде Вучко Љубичићу,

0133    Здраво оде Грачцу бијеломе,

0134    И однесе Сењски алај-барјак;

0135    Грачани га дивно дочекаше,

0136    Дадоше му у граду сердарство

0137    Над четири стотине јунака,

0138    Поклонише кулу на Жегари;

0139    И данас је кула на Жегари,

0140    Позива се Вучка Љубичића.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Vucko Ljubicic