Вјекослав Бабукић
Рођење: 16. јун 1812. Пожега, Аустријско царство Смрт: 20. децембар 1875. Загреб, Аустроугарска Познат као: правник и професор

Вјекослав Бабукић (Пожега, 16. јун 1812 — Загреб, 20. децембар 1875), правник и лингвиста-аматер, професор гимназије у Загребу.

Школе је учио у Пожези и Новој Градишци. Доцније студира у Печују и Сегедину (филозофија) гдје је научио ћирилицу и заволио Доситеја Обрадовића. Године 1830. у Загребу је завршио другу годину филозофије и права. Положивши адвокатски испит 1836. постао је суплент за угарско право, а 1837. и за међународно. Од 1838. посвећује се јавном народном раду.

У Даници уређује од 1835, а уредник је листа 1838—1840. Као рођени штокавац, учи кајкавце штокавском изговору.

Први је граматичар илирског доба. У Даници 1836. излази његова „Основа словнице славјанског наречја илирскога“. Први је „тајник” Читаонице 1838. и Матице Илирске 1842.

Године 1846. постао је професор хрватског језика на Академији, а након неких реорганизација професор загребачке гимназије. Ту је радио до краја живота.

Као граматичар је био дилетант, али је као штокавац одлучно утицао на усвајање штокавског изговора за јединствени књижевни говор јужних Славена, а преко тога и Хрвата. Људевиту Гају је он стога био десна рука у реформи књижевног језика. Илирска словница из 1854, међутим, одбачена је од власти као неподесна за уџбеник. Ватрослав Јагић, његов бивши ученик, га је исто оштро критиковао због неких написа, и Бабукић се отада не јавља.

Био је дружељубив, доброг карактера, тачан, уредан, услужан, савјестан и радин. Тиме је доста учинио за напредак Читаонице и Матице Илирске. Станко Враз га је назвао „најточнијим између Илира“. У илирско доба је био уз Враза највећи књижар.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јуна 1842. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован јула-августа 1864.

• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.

Vjekoslav Babukic