Гаврило Поповић
Гаврило Поповић (Баја, 23. октобар 1811 — Београд, 19. фебруар 1871), епископ шабачки, ректор Лицеја и катихета београдски.
Биографија
Гаврило Поповић је рођен као Ђорђе Поповић 11/23. октобра 1811. године у Баји.1) Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Баји.2)3) У сегедину и Ђуру завршио је филозофију, тј. седми и осми разред гимназије.4)5) Започео је студиј права у Пешти, али након једне године студирања прешао је на богословију у Сремске Карловце.6) Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а онда је на позив београдског митрополита Петра прешао 1834. године у Србију.7) Исте године рукоположен је за ђакона и радио је као чиновник у митрополији.8) Рукоположен је 1835. за протођакона.9) У Београду је 1836. основана богословија и Гаврило је постао професор београдске богословије.10) У тој служби остао је до 1839.11) Од 1839. постао је вероучитељ у Лицеју у Крагујевцу.12) Лицеј је 1841. премештен из Крагујевца у Београд, па се и Гаврило са службом преселио у Београд.13) Остао је на месту вероучитеља до маја 1844.14) Маја 1844. разрешен је дужности професора у Лицеју и постављен је за архимандрита и члана конзисторије.15) Постављен је 25. новембра 1860. за шабачкога владику.16) Пензионисан је новембра 1866. и након тога једно време је живео у манастиру Раваници и у манастиру Букову.17) Када је тешко оболио дошао је 1870. у Београд, где је живео код свога пријатеља и рођака Теодосија Мраовића.18) Умро је 7/19. фебруара 1871. у Београду.19)
Редовни је члан Друштва српске словесности од 11. VI 1842. Потпредседник ДСС 1848, 1855 и 1856, секретар ДСС 1850. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован 29. VI 1864. Редовни је члан (Одсека филолошког и философског) од 6. II 1869.
Радови
Објавио је:20)
- Разговори за образовање срца и душе (1845)
- Кратку и пространију свештену Историју за школе
- Кратки и пространи Катехизис за школе
- Животопис славни људи (1849)
- Мали буквар
- Догматско богословие
- Историју цркве Старог и Новог завјета
- Повјест о првом вселенском Сабору
- Повјест о старом вселенском сабору
- Свештене повјести из Стар. завјета21)
Превео је:22)
- Забаве за децу
- Часови Благоговјенија (1848)
- Мала астрономија (1850)
- Товит и Јудита
- Црквена историја Јевсенија Помила23)
Литература
- М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888, стр. 557—560
- Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996, ИСБН 929:262.1
- Православна Српска црква у Краљевини. Србији. Београд 1895. Стр. 222–223: Гаврил.
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (Р. Грујић).
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/10 (В. Алексијевић).