Гаврил Спиридонович Дестунис

Гаврил Спиридонович Дестунис (укр. Гаврілъ Спиридоновичъ Дестунисъ) (С. Петербург, 16. март 1818 — С. Петербург, 19. март 1895), руски класични филолог и византолог, и професор универзитета (С. Петербург).

Живот и рад

Син је Спиридона Јурјевича Дестуниса, историчара поријеклом из Грчке.1) Завршио је петроградски универзитет, историјско-филолошки факултет. Добио је звање доктора грчке литературе, и био је професор-предавач од 1867. Радио је и у министарству вањских послова, али 1879. даје оставку.

Писао је о грчкој и славенској историји и филологији. Његови значајнији научни радови су: О переводе Одиссеи В. А. Жуковским (1850); Историческое сказание инока Комнина и инока Прокла о разных деспотах эпирских (1868); Материалы для рассмотрения вопроса о следах славянства в нынешнем греч. языке (1858-1860); Ватопедский снимок Птоломеевой географии; Сказания Приска Панийского. Издао је и дјело свога оца Византийские историки и тиме је појачао свијест о његовом ранијем раду.

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од краја 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 10 (Аноним). Интернет копија на овом линку.

Спољне везе

1)
Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 10 (Аноним). http://www.vehi.net/brokgauz/index.html
Штампање