Главни ђенералштаб (ГЂ), засебна установа и помоћни орган министра војног Краљевине Србије у мирно време. На његовом челу се налазио начелник Главног ђенералштаба који је имао чин ђенерала и положај, права и власт команданта дивизије.

За време рата Главни ђенералштаб је прелазио у састав Врховне команде и штабове виших команди. Издавао је војно-научни лист „Ратник“.

Главни ђенералштаб је основан уредбом Устројство ђенералштаба од 1876. Затим, 22. фебруара 1884. године, по старом календару, донесена је Уредба о ђенералштабној струци. Априла 1892. године Главни ђенералштаб је пренесен у састав Војног министарства, а преузео је и послове Ђенералштабног одсека Општевојног одељења. Већ почетком наредне године Главни ђенералштаб је поново одвојен од Војног министарства и поништене су претходне промене у ђенералштабној струци. Оваква организација је трајала до краја 1897.

На основу прве Уредбе за Команду активне војске¹⁾ од 25. децембра 1897. године, по старом календару, Главни ђенералштаб са својим Операцијским одељењем пренесен је у састав Команде активне војске са називом Ђенералштабно одељење. Историјско и Географско одељење Главног ђенералштаба ушли су у састав Министарства војног као његова одељења. Начелник Штаба Команде активне војске био је и начелник ђенералштабне струке. Имао је чин ђенерала и положај, права и власт дивизијског команданта.

Главни ђенералштаб је поновно основан 5. августа 1900. године, по старом календару, на основу Уредбе о ђенералштабној струци.²⁾ Прописан је састав и делокруг Ђенералштабне комисије, као и Главног ђенералштаба. Начелник Главног ђенералштаба је имао чин ђенерала и положај, права и власт команданта активне војске. Непуне две године касније, на основу треће Уредбе о Команди активне војске³⁾ од 19. априла 1902. године, по старом календару, Главни ђенералштаб је са својим Операцијским одељењем ушао у састав Команде активне војске са називом Ђенералштабно одељење. Историјско и Географско одељење Главног ђенералштаба ушли су у састав Министарства војног као његова одељења. Начелник Главног ђенералштаба постао је начелник Штаба Команде активне војске, као главни орган команданта активне војске, и руководио је ђенералштабном струком. Имао је положај, права и власт дивизијског команданта. Постојао је и засебни начелник Ђенералштабног одељења са чином пуковника и имао је положај, права и власт бригадног команданта.

Дана 17. новембра 1902. године, по старом календару, коначно је укинута Команда активне војске, а поновно установљен Главни ђенералштаб. Историјско и Географско одељење Министарства војног враћена су у Главни ђенералштаб, Ађутантско одељење Команде активне војске у Општевојно одељење Министарства војног, а Ђенералштабно одељење Команде активне војске у Главни ђенералштаб. Месец дана касније, 28. децембра 1902. године, по старом календару, донесена је нова Уредба о ђенералштабној струци. Она је важила све до доношења Уредбе о Главном ђенералштабу и о ђенералштабној струци од 10. априла 1920. године у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

Главни ђенералштаб је имао задатак да:⁴⁾

• проучава и израђује све послове из организације и формације војске; израђује ратне планове; води рачуна о моралном и материјалном стању војске; проучава земљу у војно-географском погледу; израђује послове који се односе на утврђивање и уопште на војно уређење земље; прати и цени резултате наставе војске и утиче на њено усавршавање; руководи већим вежбањима војске; настојава да се израђују потребне ручне књиге за војску како би се у целој војсци учврстила једнакост доктрине;
• проучава: организацију, формацију, дислокацију, наставу и целокупну убојну спрему суседних држава; врши студију суседних држава са војно-географског, војно-статистичког, војно-административног и фортификацијског гледишта; прати уопште војно развиће страних великих сила, као и њихово унутрашње политичко-економско стање;
• израђује све оне послове који се односе на дислокацију, мобилизацију и концентрацију војске; води бригу о транспортним средствима за војску и уопште о уређењу комуникација и позадине у земљи и иностранству;
• спрема приправнике за ђенералштабну струку; приређује и води ђенералштабна путовања као и друга разна вежбања официра свих родова оружја и струка;
• прибира, проучава и уређује податке за историју српских ратова; рукује ратном архивом и библиотеком Главног ђенералштаба;
• премерава земљу тригонометријски и топометријски; израђује и стара се о умножавању карата земље и суседних држава потребних војсци; држи у приправности потребне карте за све војне команде и надлештва; израђује потребне планове за употребу војске.

Начелник Главног ђенералштаба је имао чин ђенерала и положај, права и власт команданта дивизије. Постављао га је краљ указом. Начелник је имао помоћника и ађутанта. Помоћник начелника је имао чин ђенералштабног пуковника и положај, права и власт команданта дивизије. Постављао га је краљ указом. Он је био и уредник војно-научног листа „Ратник”. Ађутант је имао чин капетана, редовно ђенералштабни официр. Имао је положај, права и власт команданта батаљона.⁵⁾

У круг рада начелника Главног ђенералштаба је спадало да: реферише непосредно краљу, врховном команданту војске, о току радова и о свим важнијим пројектима и пословима у кругу рада Главног ђенералштаба; подноси министру војном на оцену и решење све пројекте и предлоге који се односе на организацију и формацију војске; руководи пословима свих одељења у Главном ђенералштабу; одобрава распоред спреме приправника за ђенералштабну струку, као и вршење ђенералштабних путовања; одобрава набавке и издатке Главног ђенералштаба у границама одобреним буџетом и министарским решењима; води рачуна о свим ђенералштабним официрима, као шеф ђенералштабне струке, и утиче на њихову спрему, рад и оцену, као и да чини министру војном предлоге за њихово унапређење и распоред; председава у Ђенералштабној комисији и извесне њене одлуке доставља министру војном на решење; прописује правила за уређивање „Ратника”; чини избор и предлоге за слање ђенералштабних официра ван земље: као за војне изасланике, на маневре и друге указане потребе.⁶⁾

Ђенералштабну комисију под председништвом начелника Главног ђенералштаба састављали су: помоћник начелника Главног ђенералштаба и начелници одељења Главног ђенералштаба, а по потреби и шефови одсека. Начелници Историјског и Географског одељења, ако нису били ђенералштабни официри, учествовали су на позив начелника Главног ђенералштаба у решавању само њима стручних питања. По указаној потреби, начелник је позивао у састав Ђенералштабне комисије и: начелнике одељења и шефа Ђенералштабног одсека Општевојног одељења Војног министарства, председнике комитета и професоре војне академије.⁷⁾

Ђенералштабна комисија је: претресала и доносила одлуке о главним питањима, пројектима и прописима који су спадали у круг рада Главног ђенералштаба; већала о распореду ђенералштабних официра и војних изасланика; бирала између пријављених кандидата и одређивала који ће се од њих да преведу у Главни ђенералштаб на спрему и оцену; оцењивала приправнике за ђенералштабну струку; испитивала свршене приправнике за ђенералштабну струку, који су полагали испит за прелаз у ђенералштабну струку и чин ђенералштабног мајора; пројектовала програм спреме приправника за ђенералштабну струку; чинила избор, а по потреби и предлагала, ко ће се од официра слати у специјалне ђенералштабне школе у иностранству. Одлуке Ђенералштабне комисије, за које је требало решење министра војног, подносио му је начелник Главног ђенералштаба.⁸⁾

За отправљање послова Главни ђенералштаб се делио на три одељења: Операцијско, Историјско и Географско. На њиховом челу су се налазили начелници који су имали чин пуковника и положај, права и власт команданта бригаде. Начелници одељења су били ђенералштабни официри, али су начелници Историјског и Географског могли бити официри и осталих родова оружја ако су били стручни и подобни. Начелници одељења су стајали непосредно под начелником Главног ђенералштаба, управљали су имовином одељења и за њу били одговорни.

Одељења су се делила на одсеке, а шефови одсека су били виши официри и имали положај, права и власт команданта пука. Одсеци су били: Операцијског одељења (Унутрашњи, Извештајни и Саобраћајни), Историјског одељења (Ратна архива и Библиотека) и Географског одељења (Тригонометријски, Топометријско-топографски и Слагалишни). Начелнике одељења и шефове одсека постављао је краљ указом.⁹⁾

• Команда активне војске
• Главни ђенералштаб (Краљевина Југославија)

Glavni djeneralstab (Kraljevina Srbija)