Гринчевић Осман и браћа Вукчевићи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Чета се мала подизала

0002    Од Спужа града бијелога,

0003    Чета мала, двадест и пет другах,

0004    Пред њоме су до два побратима,

0005    Једно је Гринчевић Османе,

0006    Друго је Ракочевић Вуко,

0007    Хојде чета Косовијем Лугом.

0008    Но да рече Гринчевић Османе:

0009    „Мио побре, Ракочевић-Вуче,

0010    “Куда ћемо с четом обрнути?

0011    „Али ћемо пољу Једношкоме,

0012    “Али ћемо у Команску Жупу?„

0013    Но му Вуче ријеч говорио:

0014    “Не смијемо у Команску Жупу,

0015    „Тамо Вука од Бандића кажу,

0016    “Вазда чува стражу од Турака;

0017    „Не смијемо пољу Једношкоме

0018    “Од крваве браће Вукчевића;

0019    „Да идемо у малу Загреду,

0020    “Да чекамо на просо ђевојке,

0021    „Нећемо ли поробит’ влахиње.“

0022    Па с’ ондоле бјеху подигнули,

0023    Ту дођоше на воду Студенац,

0024    Те се ладне воде напојили.

0025    Туде Осман ћесу заборави.

0026    Па ојдоше у малу Загреду,

0027    Западоше Турци влахињама.

0028    Када сјутра дан и зора дође,

0029    Изљегоше браћа Вукчевићи,

0030    На водопој овце дојавише,

0031    А ојдоше на воду Студенац.

0032    Кад погледа Вуксанов Живаљу,

0033    Али ћеса Гринчевић-Османа,

0034    Тек је виђе, одма је познада,

0035    А Живаљу брату говорио:

0036    „Ево ћеса Гринчевић-Османа,

0037    “Ево Туре с четом у Загреду,

0038    „Но потрчи селу Загарачу

0039    “А пред цркву светога Јована,

0040    „ту ћеш браћу на искупу наћи,

0041    “Те доведи стотину јунаках,

0042    „Па педесет пошљи у Сушицу,

0043    “А педесет доведи преко Гарча.„

0044    Он потрча селу Загарачу,

0045    И ту браћу на искупу нађе,

0046    Све им што је и како је каже.

0047    Али скочи стотина јунаках,

0048    Потрчаше млади Црногорци

0049    Како мрки од планине вуци,

0050    Педесет их ојдоше Богети,

0051    А педесет поведе Живаљу.

0052    Живаљ пође Владовијем Дубом,

0053    А Богета Косовијем Лугом.

0054    Мало било, ништа не стануло,

0055    Пуче пушка од Гарча планине,

0056    Пуче пушка, а јунаци вичу,

0057    Али Турску чету угледаше,

0058    Са Турцима џанак заметнуше,

0059    Ћерају их низ Плато камено’;

0060    Од Загреде до воде Сушице

0061    Посјекоше двадест и четири,

0062    А утече Ракочевић Вуче,

0063    Он утече Лугом Косовијем,

0064    Ма ни њега пуштит’ не хоћаху,

0065    Но не хоте посјећ’ хришћанина.

0066    А кад Вуче на Прасквицу дође,

0067    Те се града близу примакнуо,

0068    Он узео два станца камена,

0069    Два камена на оба рамена,

0070    Понесе их на хар капетану.

0071    Но га сјетно пита капетане:

0072    “Што би, Вуче, камо ти дружина?„

0073    А Вуко му таде бесједио,

0074    “Кам да ти је, спушки капетане!

0075    „А на мјесто све моје дружине,

0076    “Нако ови два станца камена,

0077    „Посјекоше Турке Црногорци.“

0078    То је било, а Боже, помози!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Grincevic Osman i braca Vukcevici