Дамјан Маринковић (Баре, 1816 — Београд, 1/13. јул 1860), српски песник и педагог. Био је професор полугимназија у Шабцу и гимназије у Београду. Сарађивао је у „Подунавки“.

Дамјан Маринковић је рођен 1816. године у Барама у гружанском срезу крај Крагујевца.¹⁾ Основну школу завршио у Барама, а гимназију у Крагујевцу.²⁾ Филозофски одсек Лицеја завршио је 1836. у Београду, па је након тога отишао на студије у Будим.³⁾ У Будиму је ушао у круг људи око Србског народног листа, па је и сам постао сарадник тог листа.⁴⁾ Одрастао је у непосредној околини најпре кнеза Милоша, а онда и кнеза Михаила, па је читавога живота био доследан присташа Обреновића.⁵⁾ Од 1840. до 1854. радио је као професор у шабачкој полугимназији.⁶⁾ Премештен је 1854. у гимназију у Београду.⁷⁾ Након повратка Обреновића на власт био је тешко болестан. Умро је 1/13. јула 1860. у Београду.⁸⁾ Био је заступник романтичарског правца у лирици, а теме су му биле: српство, љубав према природи, љубав према жени и љубав према роду.⁹⁾ Од 1844. пристао је уз уставобранитеље, па је испевао песму Томи Вучићу.¹⁰⁾ Неколико песама посветио је проти Матију Ненадовићу.¹¹⁾ Објављивао је песме у Голубици, Шумадинки, Подунавки и Србском народном листу.¹²⁾

Редовни је члан Друштва српске словесности од јануара 1857.

• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 6, М, уредник Властоје Д. Алексијевић
• Гласник, Даница, број 16, уредник Ђорђе Поповић, 20. 7. 1860.
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 113 (М.М. Nikolić).
• Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гласник Српског ученог друштва 24 (1868) 136–165.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Damjan Marinkovic