Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
деметрије_i_сотер

Деметрије I Сотер

Деметрије I Сотер (грч. Δημήτριος Σωτήρ) (око 186—150. пре Христа), краљ Селеукидскога царства од 162/161. пре Христа до 150. пре Христа. Још као дечак послан је 178. пре Христа у Рим да као талац замени стрица Антиоха IV Епифана. Након смрти Антиоха IV Епифана неколико пута је безуспешно тражио од римскога Сената да му одобре повратак у Сирију. Пошто га нису пустили побегао је 162. пре Христа из Рима и преузео трон Селеукидскога царства. Успешно је окончао Тимархову побуну у Вавилонији и Медији. Тимархов брат Хераклеида је касније потакао узурпатора Александра Бала и обезбедио му војску и подршку Атала II, Аријарата V и египатскога краља Птолемеја VI Филометора. Александар Бала је у бици победио и убио Деметрија Сотера.1)

Талац у Риму

Син је селеукидскога краља Селеука IV Филопатора и Лаодике IV. Отац га је као дечака око 178. пре Христа послао у Рим да тамо према споразуму из Апамеје као талац замени стрица Антиоха IV Епифана. У Риму је остао све до 162. пре Христа. Када му је умро отац 175. пре Христа на трон је уместо њега дошао његов стриц Антиох IV Епифан, а Деметрије је и даље остао као талац у Риму. Антиох IV Епифан је умро 164. пре Христа, па је на престо дошао његов малолетни син Антиох V Еупатор, а царством је као регент владао Лисија. Деметрије је тада тражио да му Римљани дозволе повратак у Сирију, али нису га пустили, јер је Риму више одговаралo слабо Селеукидско царство, којим влада малолетни краљ.2)3)

Бег из Рима

Током 162. пре Христа Селеукидско царство је било доста ослабљено, а Рим је тражио да се поштују одредбе споразума из Апамеје. Послали су због тога 162. пре Христа Гнеја Октавија да спали селеукидску флоту, која је имала више бродова, него што је то мировни споразум допуштао.4)5) Када је Гнеј Октавије убијен Деметрије је поново тражио од римскога Сената да га пусте, али како га нису пустили одлучио је да побегне из Рима.6)7) Деметрије је у Риму уживао значајну слободу. Имао је и кућу на селу, одакле је обично ишао у лов. Неколико римских сенатора помогло је Деметрију да 162. пре Христа побегне из Рима.8) Приликом бега помогли су му историчар Полибије и Птолемеј VI Филометор.9)

Долазак на трон

Одмах по доласку у Сирију стекао је много присташа, који су му помогли да поново преузме трон.10) Убио је Лисију и малолетнога краља Антиоха V Еупатора.11) Деметрије је постао краљ 162/161. пре Христа. Против њега се побунио Тимарх, сатрап Медије, који се раније истакао обраном селеукидскога царства од инвазије из Партије. Тимарх је заједно са братом Хераклеидом отишао у Рим да тражи подршку. Дао је мито бројним сенаторима, па је добио признање да је краљ.12) Охрабрен римским признањем Тимарх је окупио велику војску у Медији и склопио је савез са Артаксијом I усмерен против Деметрија I Сотера.13) Тимарх је преузео контролу над Медијом и Вавилонијом, али Деметрије је успео да га 160. пре Христа победи и погуби.14) У Вавилонији Деметрије је дочекан као ослободилац, па су му дали епитет Сотер (спасилац).15)

Осетљиви односи са Римом

Деметрије I Сотер је због дугога боравка у Риму био осетљив на римску реакцију и критике. Тиберије Грах Старији је послао позитиван извештај о његовој владавини и признао га је за краља. Да би се захвалио Риму Деметрије је у Рим послао Лептина, одговорнога за смрт римскога изасланика Гнеја Октавија.16)17) Послао је и филозофа Исократа, који је инспирисао Лептина.18) У Риму су ослободили Лептина и Исократа. У Рим је послао и војника Адриска, који је због сличности са Персејем полагао право на македонски трон као тобожњи Персејев син.19)

Грађански рат у Каподокији

Деметрије I Сотер понудио је Аријарату V да се ожени Деметријевом сестром Лаодиком V, удовицом македонскога краља Персеја. Аријарат V није желео да разочара Рим, па је одбио то венчање.20) Одбијање је разљутило Деметрија I Сотера, који је након консолидације власти у Сирији тражио начин да поврати контролу над изгубљеним селеукидским територијама. Почео је да напада суседе и шири територију. Током 158. пре Христа избио је грађански рат у Каподокији. Деметрије је подржао Холоферна да се домогне каподокијскога трона, а да се Аријарат V лиши трона у Каподокији. Привремено је Селеукидско царство поново било уједињено. Касније се Аријарат V вратио, а Холоферн је био присиљен да побегне у Антиохију.

Рат у Јудеји

Деметрије је наследио проблем јеврејске побуне у Јудеји, која је била угушена за време Лисије. Међутим промена власти оживела је јеврејске наде, па се побуна обновила. Јуда Макавеј је најпре победио Деметријевога војсковођу Никанора. Након тога Јуда је склопио споразум са Римљанима, који су се заузимали за независност Јудеје. У бици код Еласе 161/160. пре Христа селеукидски војсковођа Бакид победио је јеврејске устанике, а погинуо је и Јуда Макавеј. На челу побуне дошао је Јудин брат Јонатан Макавеј (Јонатан Апфус).21) Бакид је након победе успоставио гарнизоне, а за управнике градова поставио је хеленизиране Јевреје.22) Јеврејска побуна је била угушена од 160. до 158. пре Христа, а онда је Јонатан успешно обновио побуну. Јонатан је успешним герилским ратом успевао да се супроставља надмоћнијој селеукидској војсци.

Александар Бала

Главни Деметријеви непријатељи били су Тимархови рођаци, а посебно Тимархов брат Хераклеида. Хераклида је цело време од 159. пре Христа ковао заверу, али тек од 153. пре Христа почео је да битно угрожава Деметрија. Хераклеида је нашао узурпатора Александра Бала, којега је представљао као давно изгубљенога сина Антиоха IV Епифана. Хераклида је одвео Александар Баласа у Рим, где је на речима добио римску подршку као претендент за селеукидски трон. Добили су подршку Атала II, Аријарата V и египатскога краља Птолемеја VI Филометора, који је био озлојеђен због Деметријевога покушаја заузимања Кипра. Александар Бала је Птолемејевим бродовима превежен и искрцан у Птолемаиди, коју је и заузео23) 153/152. пре Христа. Чим је стигао узурпатор Деметрије је Јонатану Макавеју дао право на војску и оружје,24) али узурпатор Александар је 152. пре Христа поставио Јонатана за првосвештеника и послао му пурпурни огртач.25) Деметрије је након тога покушао да придобије Јонатана и Јевреје нудећи још веће привилегије, али није му се веровало.26) Деметрије је све више губио популарност у Сирији, па се преместио из престолнице Антиохије да живи у једној тврђави. Александар Балас је уз подршку страних владара успео да окупи војску и да победи Деметрија у бици крај Антиохије 150. пре Христа.27)28)

Породица

Деметрије I Сотер је имао три сина:

Литература


Demetrije I Soter

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 4)
Полибије 31.2
3) , 5)
Апијан Сиријски рат 46
6)
Полибије 31.11
7) , 8) , 10) , 11) , 14) , 15)
Апијан Сиријски рат 47
9)
Полибије 31.11-13
12) , 13)
Диодор 31.27а
16)
Диодор 31.29
17) , 18)
Полибије 32.2
19)
Диодор 31.40а
20)
Диодор 31.28
21)
Макавеји 1.9.29
22)
Макавеји 1.9.24
23)
Макавеји 1.10.1
24)
Макавеји 1.10.6
25)
Макавеји 1.10.20
26)
Макавеји 1.10.20-45
27)
Јустин 35.1
28)
Апијан Сиријски рат 67
деметрије_i_сотер.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/08 14:43