Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
димитрије_маринковић

Димитрије Маринковић

Димитрије
Маринковић
димитрије_маринковић.jpg
Рођење:
фебруар 1835.
Параћин,
Кнежевина Србија

Смрт:
30. јун 1911.
Београд,
Краљевина Србија

Димитрије Маринковић (Параћин, фебруар 1835 — Београд, 17/30. јун 1911), српски правник и политичар. Био је министар унутрашњих послова и министар правде владе Краљевине Србије, као и председник Сената. Његови синови били су познати политичари Павле Маринковић и Војислав Маринковић.

Судија

Димитрије Маринковић је рођен фебруара 1835. године у Параћину.1)2) Маринковићи воде порекло испод Ртња и о њима се знало још од Првог српског устанка.3) Један део породице се 1813. преселио у Вршац, а други је остао у Србији.4) Његов отац Павле бавио био је имућан трговац и био је у пословно везан са Јованом Вељковићем.5) Из Димитријеве породице оженио се брат Милана Пироћанца.6) Димитрије је основну школу похађао у Параћину, а 1846. уписао се на гимназију у Београду.7) Након завршене гимназије похађао је Лицеј у Београду.8) Димитрије је 1855. завршио правни одсек Лицеја у Београду.9)10) Оженио се Јеврејком Великом Клајн, ћерком своје газдарице.11) Ступио је 1855. у државну службу као практикант првостепеног суда у Београду.12) Служио је као чиновник у министарству правосуђа и просвете, а након тога био је судија Трговачког суда.13) Постављен је 1866. за председника Трговачког суда, а 1867. постао је члан Апелационог суда.14) Од 1874. до 1884. био је судија Касационог суда.15)

Министар

У време Светоандрејске скупштине 1858. припадао је ширем кругу либерала и обреновићеваца, који су се залагали за рушење кнеза Александра Карађорђевића.16) Током 1859. био је толико одушевљен Кавуром и победама Сардиније над Аустријом, да су га називали Мита Кавур.17) Престао је да буде либерал након 1868, када је Јован Ристић постао вођа либерала.18) У Напредну странку учланио се 1881. и за време прве напредњачке владе постављен је за владиног посланика.19) Био је један од истакнутих вођа Напредне странке.20) По први пут постављен је за министра правде у влади Милутина Гарашанина од 19. фебруара 1884. до 14. маја 1885. Заступао је од фебруара до октобра 1884. министра просвете и црквених дела.21) За то време донет је јуна 1884. Закон о урачунавањау предавачке службе у године указне службе.22) Поред тога објављен је нови наставни план и програм за ниже и више основне школе, као и војни наставни план за предавања на Великој школи, Богословији и учитељским школама.23) Прописана су правила о превођењу ученика основних школа из млађих у старије разреде, као и правила о одласку у цркву за наставнике и ученике основних школа.24) У владама Милутина Гарашанина био је министар унутрашњих послова од 14. маја 1885. до 4. априла 1886. Бринуо се о одржању реда за време Српско-бугарског рата.25) Као сталожен и искусан човек управљао је пажљиво министарством унутрашњих послова, не стварајући непотребну свађу.26) Увек је и као министар пазио да се не огреши о закон.27) Пошто су нови избори били предвиђени за мај 1886, краљ Милан Обреновић је на месту министра унутрашњих послова морао да постави некога ко ће да крши законе и да полицијским притиском утиче на изборе. Због тога је Маринковић са места министра унутрашњих послова премештен на место министра правде.28) На том положају био је од 4. априла 1886. до 13. јуна 1887.

Искорењивање хајдучије

Био је члан Државног савета од 1886. до 1889.29) Пензионисан је 1891.30) Поново је 1894. постављен за саветника.31) Био је министар унутрашњих послова у влади Стојана Новаковића од 7. јула 1895. до 29. децембра 1896.32) Као министар унутрашњих послова посебно је заслужан за истребљење хајдучије.33) Захваљујући Димитрију Маринковићу и његовим начелницима током 1895. и 1896. похватани су или побијени главни хајдуци.34) Хајдучија је у то време била раширена у читавим крајевима, а на једног хајдука долазило је неколико јатака.35) Од главних хајдука последњи је ухваћен Милан Бркић.36) Пошто је знао да без јатака нема хајдучије и да читава села представљају хајдучке јатаке, он је на терет среза ставио штету од хајдучије, али и издржавање војске, која се бори против хајдука.37)

Председник Сената

Димитријеви синови били су познати политичари Павле Маринковић и Војислав Маринковић. Влада Владана Ђорђевића поднела је оставку 20. јула 1900. због одлуке краља Александра Обреновића да се ожени са Драгом Машин. Мандат за састав нове владе краљ је понудио Димитрију Маринковићу, као поузданом напредњаку, али Димитрије је одбио.38) Препоручио је краљу да мандат повери Алекси Јовановићу.39) Ипак Димитријев син Павле Маринковић је тада постао министар просвете.40) Димитрије је имао великог удела у издавању Устава Србије из 1901. године.41) По том Уставу уведен је Сенат Краљевине Србије, а Димитрије је постао први председник Сената.42) Напредна странка је била растурена 1896, али захваљујући вештини Димитрија и Павла Маринковића постајала је поново важан чинилац, највише захваљујући увођењу Сената.43) Захваљујући његовом залагању остварена је радикално-напредњачка фузија у влади Михаила Вујића.44) Када је краљ Александра Обреновић намеравао да током 1902. укине Устав Србије из 1901. године Димитрије се томе супростављао и након свађе са краљем дао је оставку на место председника Сената.45) Умро је 17/30. јуна 1911. године у Београду.46)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 787
  • Министри просвете Србије 1811—1918, Педагошки музеј, Београд, 2000.
  • С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1934.
  • Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1935.
  • Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1936.
  • Милан Јовановић-Стојимировић, Силуете старог Београда, Просвета, Београд, 2008.
  • Слободан Јовановић, Предговор дела: Успомене и доживљаји Димитрија Маринковића 1846-1869, Српска краљевска академија, Београд, 1939.

Dimitrije Marinkovic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 787
2) , 9) , 13) , 21) , 22) , 23) , 24) , 32) , 46)
Министри просвете, 2000, стр. 81
3) , 4) , 11)
Силуете 1, 2008, стр. 344
5) , 6) , 7) , 8) , 12) , 14)
Предговор Успомена, 1939, стр. VII
10) , 15) , 20) , 25) , 29) , 31) , 41) , 42) , 44) , 45)
НА
16) , 17)
Предговор Успомена, 1939, стр. VIII
18) , 19)
Предговор Успомена, 1939, стр. IX
26) , 27) , 28)
Влада Милана Обр., 3, стр. 336
30) , 37) , 39)
Предговор Успомена, 1939, стр. X
33) , 34) , 35) , 36)
Влада Александра Обр., 2, стр. 221
38) , 40)
Влада Александра Обр., 3, стр. 102
43)
Влада Александра Обр., 3, стр. 116
димитрије_маринковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/03/08 15:12