Димитрије Стојановић
Димитрије Стојановић (Пожаревац, 27. октобар/8. новембар 1841 — Опатија, 15/28. септембар 1905),1) српски инжењер и политичар. Био је професор Велике школе у Београду, први директор Српских државних железница, министар финансија и грађевина и саветник.
Биографија
Школу је учио у Пожаревцу, Београду и Бечу, где је завршио политехнику.2) По завршетку студија, вратио се у отаџбину и ступио у државну службу. Запослио се 1867. као окружни инжењер пожаревачки,3) а од 1874. био је професор нацртне геометрије на Великој школи.4) Био је 1880. директор и оснивач железничког оделења при Министарству грађевина.5) Током 1884. влада Милутина Гарашанина је изгледа по налогу странцима сервилног краља Милана и без консултација са Стојановићем препустила да уместо државе о тарифама са страним железницама преговара железничко друштво у Србији, којим су управљали странци.6) Да би спречио велику штету за државу Стојановић је на своју руку запретио директору друштва да одустане од тога права или ће се он побринути да му као инспектор нанесе велику штету.7) Након тога друштво је то право препустило држави. Стојановић је много пута заштитио државу одбијајући да прими многе лоше урађене објекте на железници.8) Када је формирана дирекција Српских железница за експлоатацију железница у Србији под државном управом, која је указом намесника од 21. маја/2. јуна9)10) 1889. железницу преузела од француског предузећа, са 532 километара пруге и 27 локомотива, постављен је за првог директора Српских државних железница11) и дуго година је обављао ту дужност. Више пута је био министар грађевина12) и саветник.13) Био је министар финансија у влади Јована Авакумовића од 21. августа 1892. до 13. априла 1893. Крајем 1898. и почетком 1899. слали су га у Беч да преговара о експлоатационом зајму државних железница.14) Након успешно обављеног задатка постао је 1899. министар грађевине у влади Владана Ђорђевића. На том месту задржао се неколико месеци, све док није захтевао већи удео либерала у влади.15)
Учествовао је у оснивању Техничарске дружине (претече Савеза инжењера) и био њен записничар 1868.16)
За заслуге стечене при грађењу и експлоатацији прве српске државне железнице, указом краља Милана, од 6/18. маја 1888. године, награђен је орденом Таковског крста другог реда.
Поред практичних послова, бавио се и словенском филологијом. Написао је неколико расправа у „Гласнику” Српског ученог друштва и Српском техничком листу, као и два уџбеника:17)
- Перспектива нацртне геометрије, по предавањима својих професора
- Методика нацртне геометрије, за своја предавања на Великој школи
Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одсека јестаственичког и математичарског) од 6/18. фебруара 1869. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Изабран је за почасног члана Српске краљевске академије 15/27. новембра 1892.18)
Сахрањен је у Београду.19)
Литература
- Богдан Гавриловић, Некролози: Димитрије Стојановић, Годишњак, број XIX, Српска краљевска академија, Београд, 1906, стр. 380-382
- Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007.
- Олга Латинчић, Константин Коста Главинић – прилози из Историјског архива Београда, Наслеђе, број XIII, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2012.
- Дневне вести: Димитрије Стојановић, Политика, број 608, уредник Владислав Рибникар, Београд, 16. 9. 1905.
- Милош Галебовић, Шездесет година Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС) (1951–2011), Савез машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС), Београд, 2011, ИСБН 9788681505595
- Стамениковић Небојша, Прво путовање, Железничар, број 38, уредник Љубомир Лазовић - Кинче, Синдикат извршних слуби Српских железница, Београд, 2011.
- Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига трећа 1889-1897, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1924.
- Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига четврта 1897-1903, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1925.
- В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Београд. 1994.
- Р. Љушић: Лицеј.
- Путеви српског инжењерства током 19. века. САНУ 1994 (НС 73).