Друштвено-политичко веће
Друштвено-политичко веће (ДПВ), један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1968. до 1974. године као веће делегата грађана у општинама. Постојало је и у социјалистичким републикама.
Састав
Друштвено-политичко веће је имало 120 посланика. Посланици су се бирали у складу са нормом да се један посланик бирао на исти број становника. Посланике за Друштвено-политичко веће су бирали грађани непосредно. Право да буде биран за посланика имао је сваки грађанин који је имао бирачко право.1)
Надлежности
Послове из надлежности Савезне скупштине СФРЈ вршила су равноправно надлежна већа или Веће народа и надлежно веће радних заједница. Друштвено-политичко веће, у оквиру свог делокруга, самостално је претресало и заузимало ставове о питањима у вези са извршавањем савезних закона и других аката Савезне скупштине и остала питања од заједничког интереса за грађане у општинама и другим самоуправним заједницама, ради усклађивања самоуправних односа и развијања њихове међусобне сарадње. Друштвено-политичко веће је имало право да о тим питањима даје препоруке општинама, самоуправним заједницама и државним органима.
Веће народа и Друштвено-политичко веће равноправно су: претресали питања из области слобода, права и дужности човека и грађанина у политичком систему, спољне политике, народне одбране, државне безбедности, унутрашње политике, система друштвеног самоуправљања, права и дужности општина и других друштвено-политичких заједница и друга питања друштвено-политичког система, питања из области друштвене својине, земљишних и других имовинско-правних односа, система финансирања друштвено-политичких заједница, комуналне и урбанистичке делатности и стамбених односа, као и питања из других области уколико нису спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг којег другог већа; доносили законе и друге акте и ратификовали међународне уговоре у тим областима; доносили савезни буџет и савезни завршни рачун; бирали, именовали и разрешавали председнике и чланове колегијалних органа, савезне функционере и чланове органа управљања организације које је бирала односно именовала Савезна скупштина, осим функционера за које је Уставом или актом Савезне скупштине било одређено да их бирају сва или поједина већа, и остваривали права Савезне скупштине у погледу њихове одговорности Савезној скупштини; вршили и друге послове из надлежности Савезне скупштине који нису били у равноправном делокругу Већа народа и већа радних заједница или у самосталном делокругу којег другог већа.2)