Друштво српске словесности
Друштво српске словесности (изв. Дружтво Србске Словесности), основано 7/19. новембра 1841, његово оснивање је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило Обреновић.1)
Оснивање Друштва
Оснивачи су били Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Први чланови, осим њих били су Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Димитрије П. Тирол, Сима Милутиновић Сарајлија и Исидор Стојановић. Задатак друштва био је ширење наука на српском језику и усавршавање српског народног језика. Председник Друштва по положају је био министар просвете.
Одмах у почетку ДСС је покушало да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа 1842, због нереда у земљи, и настављен је тек августа 1844. године. Од тада је ДСС радило на „Језикословном речнику” и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на речнику, нарочито због протеста Вука Караџића. После тога ДСС је радило на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге.
У „Новинама Србским” 1846. објављен је програм рада Друштва и његовог гласила. Часопис Гласник ДСС почео је да се издаје од 1847. године. У оквиру Гласника предвиђен је простор за: повесницу и старине српске, земљописаније, државописаније (стаститика) и природописаније српско и радове из области других наука. Од другог броја Гласник је редовно објављивао изворе, а од петог (1855) је почео да прати домаће и касније стране публикације. За време свог постојања, у периоду 1847—63. године ДСС је објавио 17 бројева гласника.2)
Друштво српске словесности је издало неколико популарних књига и сарађивало у скидању забране Вуковог правописа. Мада се већ 1848. тражило напуштање правописа наметнутог одредбом из 1832, и редакција гласила се држала старог, ДСС није учинило много на унапређењу језика. Прве текстове писане Вуковим језиком и правописом почео је да објављује Ђура Даничић.3)
Најзначајнији радови објављени у Гласнику су Српски историјски споменици Млетачког архива, које је приређивао Јанко Шафарик у периду 1859—1862,4) као и хрисовуља цара Стефана Душана манастиру Св. арханђела код Призрена објављена 1862.5)6)
Поред тога ДСС је покушавало неколико пута да уради и неколико крупнијих послова (оснивање Народне библиотеке и музеја, општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада.
Укидање Друштва
Либерали су покушали да искористе Друштво српске словесности за свој теоријски либерализам.7) Друштво је 26. јануара 1864. имало свој годишњи скуп на коме су за нове чланове Друштва предлагали Гарибалдија и Херценовога сина.8) Министар просвете Коста Цукић се енергично супростављао том предлогу и настала је велика гужва, па је седница била прекинута.
Друштво српске словесности је следећега дана 27. јануара 1864. укинуо кнез Михаило.
„Када се са дистанце од 160 година осмотре историјски услови у којима је оно настало, развијало се и радило, види се да је дало велики допринос депровинцијализацији и европеизацији наше науке. Друштво је учинило прве кораке у нашем научном повезивању с познатим научницима и научним средиштима Европе и, испуњавајући своје научне, културно-историјске и националне задатке, за собом је оставило неизбрисиве трагове.” Василије Крестић
Дана 29. јула 1864. обновљено је под именом Српско учено друштво.
Литература
- Слободан Јовановић, Друга влада Милоша и Михајла, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1933.
- Александра Фостиков, Библиографија објављених историјских извора у Гласнику ДСС, односно СУД (1846-1864/65-1892), Гласник, број 33, уредник Милча Мадић, Историјски архив, Ваљево, 1999, стр. 201-212, ИССН 0354-9143
- Јанко Шафарик, Српски историјски споменици Млетачког Архива, Гласник ДСС, број XI, ДСС, Београд, 1859.
- Јанко Шафарик, Српски историјски споменици Млетачког Архива, Гласник ДСС, број XV, ДСС, Београд, 1862.
Drustvo srpske slovesnosti