Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
емил_гаврила

Емил Гаврила

Емил
Гаврила
емил_гаврила.jpg
Рођење:
29. април 1861.
Зрењанин,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
27. август 1933.
Рогашка Слатина,
Краљевина Југославија

Емил Гаврила (Зрењанин, 17/29. април 1861 — Рогашка Слатина, 27. август 1933), српски адвокат и политичар. Био је борац за права Срба у Војводини и Босни и Херцеговини. Био је уредник „Заставе”, а 1905. покренуо је „Српску ријеч”, као први српски политички лист у Босни и Херцеговини. Због борбе за српска права аустроугарске власти су га цело време Првог светског рата држале у затвору.

Биографија

Школовање

Емил Гаврила је рођен 17/29. априла 1861. године у Великом Бечкереку (Зрењанину).1)2)3)4) Гимназију је похађао у Зрењанину, а право и филозофију студирао је у Бечу, Бону, Минхену, Клаузенбургу и Будимпешти.5)6) Касније је студирао још и у Берлину и Паризу.7) Његова докторска теза била је Баријерна држава.8) У докторату је истакао потребу стварања неутралних држава, као једне врсте баријере нужне за одржавање светског мира.9)

Борба за национална права угњетених народа у Угарској

Од 1880. писао је по многим српским и страним листовима.10) Покренуо је „Глас”, први српски лист у Зрењанину, али власти су га брзо забраниле.11) До краја живота остао је национални и културни радник.12) У Зрењанину је 1890. отворио своју адвокатску канцеларију.13) Као истакнути национални радник изабран је 1892. за посланика на народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима.14) Прешао је 1893. у Нови Сад, где је преузео место уредника „Заставе”, листа који је основао Светозар Милетић.15) У то време Јаша Томић је боравио у затвору. Велику пажњу посветио је учвршћивању црквено-просветне аутономије Срба у Аустроугарској. Због тога је током 1894. организовао у Сремским Карловцима велики народни митрополијски збор против мађарских црквенополитичких реформи.16) Тада су заједнички иступиле све српске народне странке из Угарске и заједнички су протествовале против мађарских реформи,17) за које су сматрале да убрзавају процес мађаризације. Почетком 1893. учествовао је као једини српски представник у Бечу на првом организационом састанку представника Срба, Чехословака и Румуна.18) Оптужене румунске патриоте на велеиздајничком процесу у Клужу заједнички су бранили Емил Гаврила и словачки адвокати.19) Сарадња потлачених народа се наставила, па је 1895. Гаврила учествовао 1895. на народном конгресу у Будимпешти, када је створена стална организација српског, чехословачког и румунског народа.20) Том приликом био је изаран за секретара конгреса.21)

Борба за црквеношколску аутономију Срба у БиХ

Срби из окупиране Босне и Херцеговине су се приликом свога покушаја решавања питања црквеношколске аутономије обратили Емилу Гаврилу. Глигорије Јефтановић и Војислав Шола позвали су Емила Гаврила да им помогне у борби за српска права, па се Гаврила преселио 1896. у Сарајево.22) Помагао је Србима у Босни и Херцеговини, писао им је меморандуме, молбе, жалбе и протесна писма.23) Помогао им је да 1898. напишу Статут или Устав црквеношколске аутономије.24) Међутим окупациона власт је одбијала све српске захтеве. Упорна борба Јефтановића, Шоле и Гавриле дошла је до изражаја тек када је 1905. коначно добијена црквено-просветна аутономија за Србе у Босни и Херцеговини.25) Он се није борио само за српску аутономију, него је помагао и муслиманима, да и они добију своју вакуфско-меарифску самоуправу.26) У Сарајеву је 1905. покренуо часопис „Српска ријеч”.27)28) Био је то први српски политички лист у Босни и Херцеговини.29)

Велики жупан и сенатор

Аустроугарске власти су одмах на почетку мобилизације за Први светски рат затвориле Емила Гаврила.30) Оптужен је за велеиздају.31) Читаво време рата провео је по разним аустроугарским затворима и логорима, у којима је дочекао слободу 1918. године.32) Када је изашао из затвора Велика народна скупштина за Војводину изабрала га је за посланика.33) Велика народна скупштина за Војводину прогласила је присаједињење Војводине Краљевини Србији. Гаврила је 1920. постављен за великог жупана и владиног комесара Торонталске жупаније.34) Преселио се 1924. у Београд. Изабран је 1931. за сенатора Краљевине Југославије.35) Изненада је умро 27. августа 1933. у Рогашкој Слатини, у којој се 14 дана налазио на одмору.36)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 712
  • Смрт сенатора др. Емила Гавриле, Време, број 4132, 28. 8. 1933.
  • Сенатор Емило Гаврила умро у Рогашкој Сатини, Политика, број 9083, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 28. 8. 1933.
  • Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дисертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.

Emil Gavrila

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 712
2) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 15) , 17) , 18) , 19) , 20)
Време, 28. 8. 1933, стр. 1
3) , 12) , 14) , 35)
Политика, 28. 8. 1933, стр. 3
4)
У Народној енциклопедији и у Политици стоји 17. април, а у Времену 30. април. Одатле се даде закључити, да су Народна енциклопедија и Политика узеле стари календар, а Време је све прерачунало на погрешан начин у нови календар. За 19. век се требало додавати 12, а не 13 дана разлике између два календар. Дакле рођен је 29. априла по новом календару.
5) , 13) , 16) , 21) , 28) , 29)
НА
22) , 23) , 25) , 26) , 27) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 36)
Време, 28. 8. 1933, стр. 2
24)
Драга Мастиловић, 2013, стр. 44
емил_гаврила.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 19:19