Емил Оман
| Емил Оман |
|---|
 |
| Рођење: 17. април 1859. Сарбур, Француска Смрт: 11. децембар 1942. Лион, окупирана Француска Познат као: историчар и професор |
Емил Оман (франц. Emile Haumant) (Сарбур, 17. април 1859 — Лион, 11. децембар 1942), историчар и историчар књижевности, професор универзитета (Лил и Париз, Сорбона: руска књижевност).
Живот и рад
Студирао је у Паризу, гдје је дипломирао руски језик и историју 1908. Професор језика је у Лилу од 1891. до 1902. На Сорбони предаје од 1904. до 1929.
Занимао се француским утицајем на руско друштво, нарочито на више слојеве, и на формацију интелектуалних слојева у Русији. За нас су значајна његова дјела о Дубровнику и оснивању прве Југославије након Првог свјетског рата.
Нека дјела: La Russie au XVIIIe siècle (1904), Ivan Tourgueniev en soulignant ce que cet homme doit à la culture française (1906), La Culture française en Russie retraçant l'histoire des relations entre la France et la Russie de 1700 à 1900 (1910), Pouchkine (1911), Les Français à Raguse (1912), La Yougoslavie, études et souvenirs (1919), La formation de la Yougoslavie (1930).
Написао је и низ чланака у разним историјским и географским публикацијама.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од фебруара 1907.
Литература
- Српска краљевска академија Год. 20 (1907) 315–316.
- La Patrie serbe 1 : 9 (1917) 408–409 (Anonim).
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (M. Ибровац).