Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
женидба_бан-војводе_јанка

Женидба бан-војводе Јанка

Женидба бан-војводе Јанка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Запросио бан-војвода Јанко

0002    На далеко лијепу ђевојку

0003    У Леђану граду латинскоме,

0004    Милу ћерцу од Леђана краља,

0005    Али му је лоша срећа била,

0006    То зачуо Ковчић Мурат-бего,

0007    Препроси му лијепу ђевојку,

0008    У брзо је свадбу углавио,

0009    А на брже свате сакупио:

0010    До неђеље дана бијелије.

0011    Кад то зачу лијепа ђевојка,

0012    Удари се руком по кољену:

0013    ”Авај, тече, до Бога мојега!

0014    ”За кога сам лице одгојила!

0015    Па довати перо и артију,

0016    Од образа крви наточила,

0017    И крваву књигу накитила,

0018    Те је шаље бан-војводи Јанку:

0019    ”Вјерениче, мој несуђењаче,

0020    ”Ал’ не чујеш, ал’ за ме не ајеш?

0021    ”Препроси ме Ковчић Мурат бего,

0022    ”Водиће ме у прву неђељу,

0023    ”Него брже сакупљај сватове

0024    ”По избору ђе је који бољи,

0025    ”Коме није жао погинути,

0026    ”Ко од рана јаукнути неће:

0027    ”Првијенца Рељу Бошњанина,

0028    ”Старог свата Краљевића Марка,

0029    ”А војводу Обилић Милоша,

0030    ”Два ђевера два Војиновића. ”

0031    Када зачу бан-војвода Јанко,

0032    Ону чита, другу брже пише,

0033    Пак је шаље Краљевићу Марку:

0034    ”Побратиме, Краљевићу Марко,

0035    ”Брже купи три стотин’ сватова,

0036    ”Бржај к’ мене, ако Бога знадеш,

0037    ”Други мене препроси ђевојку. ”

0038    Ону посла, а другу направља,

0039    Тер је шаље Рељи Бошњанину,

0040    Кити књигу ка што је и Марку,

0041    И Милошу, драги побратиме,

0042    Доведи ми два Војиновића,

0043    Трећу пише Обилић-Милошу:

0044    ”Мој Милошу, моја узданице,

0045    ”Сад помози, али већ никада,

0046    ”Сакупи ми три стотине свата,

0047    ”Бржај к мене, драги побратима,

0048    ”Други мене препроси ђевојку. ”

0049    Када књиге до’ше војводама,

0050    Сваки купи три стотине свата,

0051    Све по избор бирани Србаља,

0052    И развише свилене барјаке,

0053    Сваки води кићене сватове.

0054    На једанак свати приступише,

0055    На једанак за софром сједоше,

0056    А једанак пити започеше.

0057    Када су се натрошили вина,

0058    Отолен се свати подигоше;

0059    Дивно су се свати поредили.

0060    Најпрви је Реља Бошњанине,

0061    А за њиме Краљевићу Марко,

0062    А за Марком Обилић Милошу,

0063    За Милошем два Војиновића,

0064    Ондај Марко ријеч проговори:

0065    ”Побратиме, Реља Бошњанине,

0066    ”Ти ми ајде, побро, у најпрве.

0067    ”А ти побро, Обилић Милошу,

0068    ”Ти ме чувај с плећи од Турака. ”

0069    Отолен се даље упутише,

0070    Када до’ше пред Леђаном градом,

0071    Пред градом су пушке истурили,

0072    Опет пуне, а у град улазе.

0073    Лијепо их краље дочекао,

0074    За готову софру поставио,

0075    Придржа их за неђељу дана.

0076    Ондар викну један од Латина:

0077    ”Ој Бога ви, кићени сватови,

0078    ”Који су вам два ручни ђевера,

0079    ”Нека оба иду код ђевојке. ”

0080    То зачуше два Војиновића:

0081    ”Ми смо, рече, но камо ђевојка? ”

0082    Казаше им ђе стоји ђевојка,

0083    Отидоше њојзи у камари.

0084    Кад их виђе лијепа ђевојка,

0085    Троструке је сузе ударише:

0086    ”Авај, рече, два ручни ђевера,

0087    ”Куда вас је нан’јела несрећа

0088    ”Да данаске лудо погинете.

0089    ”Ево данас неђељица дана

0090    ”Да су дошли црни Циганини,

0091    ”Они кују гвоздене ражњеве,

0092    ”Данас ће вас оба погубити,

0093    ”Погубити на ражањ натаћи,

0094    ”Одсјеће вам ноге до кољена,

0095    ”И бијеле руке до рамена,

0096    ”Испећ’ ће вас оба на жерави,

0097    ”Шећером ће месо посипати,

0098    ”И печене сватов’ма изнети. ”

0099    Када чуше два ручних ђевера,

0100    Препаде се Војиновић Мићо,

0101    Укори га Војиновић Вуко:

0102    ”Јадан брате, јадног ти јунаштва!

0103    ”Зар се бојиш од шта страха није? ”

0104    Ту ми тавну ноћцу преноћише,

0105    Док је б’јела зора осванула.

0106    Кад је јутро о зорици било,

0107    Ал’ ево ти до два Циганина,

0108    Они носе гвоздене ражњеве,

0109    Погубише два Војиновића,

0110    Ђе спаваху кано и заклани,

0111    Пак им русе одсјекоше главе,

0112    Окидоше ноге до кољена,

0113    И бијеле руке до рамена,

0114    Набише их на гвоздене ражње,

0115    Припекоше ватри племенитој,

0116    Шечером су месо посипали,

0117    Да их не би свати упознали.

0118    Кад су ђеца већ печени били,

0119    Понесоше међу сватовима;

0120    Даше Вука Краљевићу Марку,

0121    Мића даше Обилић-Милошу.

0122    Када виђе Краљевићу Марко,

0123    Он сас’јече међу сватовима,

0124    Дијели га свој дружини редом,

0125    Тако исто Милош ради вуку.

0126    Неке путе свати заложили,

0127    И попише неке чаше вина,

0128    Онда викну Краљевићу Марко:

0129    ”Побратиме, Обилић-Милошу,

0130    ”Је ли ово како парићано? ”

0131    Ал’ му Милош ондар одговара:

0132    ”У господе госпоцка јестива,

0133    ”Сватовима свуд овако није;

0134    ”Него ајде дома да идемо,

0135    ”Кратки дани а дуги конаци,

0136    ”Бојат’ нам се какве пријеваре,

0137    ”И бојат’ се Ковчић-Мурат-бега,

0138    ”Зови цуру, а зови ђевере. ”

0139    У то рече од Леђана краље:

0140    ”Нека знате, господо сватови,

0141    ”Нема цуре, нит’ има ђевојке,

0142    ”Ђевери су извели ђевојку,

0143    ”И кренули про Леђана града. ”

0144    Гледа Марко Обилић-Милоша,

0145    Милош гледа Рељу Бошњанина,

0146    Реља гледа бан-војводу Јанка,

0147    Одма ми се јаду досјетише,

0148    И једанак на ноге усташе,

0149    Отидоше кроз Леђана града.

0150    Када до’ше на леђанска врата,

0151    Кад ли пуста бјеху затворена,

0152    Затворена гвозденом палангом.

0153    Тадер Марко топузином туче,

0154    Ал’ их никад саломит’ не може.

0155    Кад се виђе на невољу Марко,

0156    Он се сними са коња Шарина,

0157    И заврће руке до лаката

0158    Рукам’ миче, а снага му дави,

0159    Те саломи гвоздену палангу,

0160    Те сватови броји на вратима,

0161    Кад ли нема два Војиновића.

0162    Кад би и те јаде опростили,

0163    Кад на бедем шест стотин’ солдата,

0164    И тридесет вељи лумбарада,

0165    Огањ пале, а сватове туку.

0166    Ондар Марко зове побратима:

0167    ”Побратиме, Обилић-Милошу,

0168    ”Нек сватови бјеже, куда знаду,

0169    ”А ми ајмо у Леђану граду,

0170    ”Да светимо два Војиновића. ”

0171    Кад то зачу Милош Обилићу,

0172    Проговори како мудра глава:

0173    ”Богу тебе, Краљевића Марко,

0174    ”Ја сам чуо од старије људи,

0175    ”Да повратак ниђе добар није. ”

0176    На то се је Марко ражљутио,

0177    Па говори Обилић-Милошу:

0178    ”Ја ћу поћи, ако и доћ’ нећу.

0179    ”Како ћемо стидни дома доћи,

0180    ”Девет стотин’ свата без ђевојке,

0181    ”Без освете два Војиновића?

0182    ”Ала, рече, срамота ти било! ”

0183    Оде Милош, а врати се Марко,

0184    Та собом је затворио врата,

0185    У солдате јуриш учинио:

0186    Неки бјежи дома на трагове,

0187    Неки скачу низ бедема града,

0188    А ко гледа грлом подвикује:

0189    ”Гле курвића Краљевића Марка! ”

0190    Отолен се Марко подигао,

0191    Пак отиде краљу Леђенскоме.

0192    Крадимице у двор улазио,

0193    Те је Марку срећа прискочила,

0194    Нађе краља ђе спава с краљицом,

0195    Између њи два близанца сина,

0196    Уграби им два нејака сина,

0197    Те им русе одасјеко главе,

0198    Окинуо ноге до кољена,

0199    А бијеле руке до лаката.

0200    У томе се пробудио краље,

0201    Виђе Марка, не виђе синове,

0202    Марко краљу ђецу сасијеца,

0203    А над краљем сабљу наклопио:

0204    ”Јеђи, краље, од твоји синова

0205    ”Ка сватови од Војиновића.

0206    ”Ако ли их окушати нећеш,

0207    ”Вјера моја, тако ми помогла,

0208    ”И тебе ћу саде погубити. ”

0209    Кад то виђе од Леђана краље,

0210    Инако му бити не могаше,

0211    Сузе рони, лудо месо гризе.

0212    Кад је краље зли ручак изио,

0213    И три чаше оц’једио вина,

0214    Ондар Марко сабљом замануо,

0215    Одвоји му главу од рамена,

0216    Пак тад Марко кроз кулу идаше,

0217    И ђевојку јунак дозиваше:

0218    ”Ђе си, снахо, да од Бога нађеш,

0219    ”Што не вичеш, ил’ се не озиваш?

0220    ”Са мном ајде, немој се бојати. ”

0221    Кад ђевојка зачу Краљевића,

0222    Излазила из б’јеле камаре,

0223    Иде Марку шјетно невесело,

0224    Клече јадна на луда кољена.

0225    ”Богом брате, Краљевићу Марко,

0226    ”Немој мене данас погубити,

0227    ”Ништа јадна ја крива нијесам. ”

0228    Марко јој се куне и преклиња:

0229    ”Не бој ми се, вјера ти је тврда,

0230    ”Него бјеж’мо, да не погинемо. ”

0231    Побјегоше сами преко града.

0232    Ал’ завика краљева краљица:

0233    ”Зло ти јутро, троглави Арапе,

0234    ”Погину ти од Леђана краље,

0235    ”Погуби га ђиди курва Марко,

0236    ”И поведе лијепу ђевојку. ”

0237    Кад то зачу троглави Арапе,

0238    Он окрочи суру бедевију,

0239    И за Марком у потеру пође.

0240    Кад достиже, ријеч рече Марку.

0241    ”Авај курво, Краљевића Марко,

0242    ”Предај мене без боја ђевојку. ”

0243    Препаде се Краљевићу Марко,

0244    Баци за се лијепу ђевојку,

0245    Плећи даде, а бјежати стаде.

0246    Ал’ је Марко од укора тужан,

0247    Пак причека троглава Арапа,

0248    На сабље се с њиме ударио,

0249    Те Арапа земљи оборио,

0250    И узе му коња и оружје.

0251    Бедевију подаде ђевојци,

0252    А оружје себи присвојио,

0253    Здраво до’ше у равне Котаре.

0254    Ондар вели бан-војвода-Јанку:

0255    ”Ево, Јанко, лијепе ђевојке,

0256    ”Кунем ти се, пак ти вјеру давам,

0257    ”Да ми није од Бога греота,

0258    ”И од људи зазор и срамота,

0259    ”Узо бих је себе за љубовцу,

0260    ”Јер је грота оваку ђевојку,

0261    ”Да је љуби така страшивица. ”

0262    Тешко свуда своме без својега.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Zenidba ban-vojvode Janka

женидба_бан-војводе_јанка.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 22:56