Женидба Ивана Црнојевића
Женидба Ивана Црнојевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Текст пјесме
0001 Кад се жени Црнојевић Иво,
0002 На далеко просио ђевојку,
0003 На далеко, у Млетку бијелу,
0004 Л’јепу шћерцу дужда Млетачкога,
0005 Баш на име Ружицу ђевојку.
0006 Иво проси, и дужд му је даје.
0007 Прстен ставља, свадбу уговара:
0008 ”Ова свадба до петнаест дана,
0009 ”Док отидем двору бијеломе
0010 ”И покупим кићене сватове. ”
0011 Лијепо га дужде испратио,
0012 Још је љепше њега сјетовао:
0013 ”А мој зете, ако суђен будеш,
0014 ”Ти не купи многијех сватова,
0015 ”Нити води младијех сватова,
0016 ”Већ ти води свате средовјечне:
0017 ”Млади свати учиниће кавгу,
0018 ”Па је мучно кавзи џевап дати
0019 ”У нашему Млетку бијеломе. ”
0020 Двору де Црнојевић Иво,
0021 Право оде двору бијеломе,
0022 Далеко га угледала мајка,
0023 Мало ближе пред њег’ ишетала,
0024 Руке шири, у лице га љуби:
0025 ”Добро дошо, мој премили сине!
0026 ”Јеси л’ мајци мирно путовао?
0027 ”Јеси ли ми снаху испросио,
0028 ”Мени снаху, теби вјерну љубу? ”
0029 Иво тихо одговара мајци:
0030 ”Мирно сам ти, мати, путовао,
0031 ”Ја сам теби снаху испросио,
0032 ”Теби снаху, мени вјерну љубу,
0033 ”Л’јепу шћерцу дужда Млетачкога,
0034 ”Баш на име Ружицу ђевојку. ”
0035 Пита мајка Црнојевић-Ива,
0036 Је л’ га штогођ тасте сјетовао.
0037 Иво мајци по истини каже,
0038 Како га је тасте сјетовао.
0039 Онда мајка Иву бесједила:
0040 ”О мој сине, Црнојевић-Иво:
0041 ”Боље ти је послушати мајке,
0042 ”Него таста дужда Латинина:
0043 ”Купи, синко, по избор сватове,
0044 ”По избору бољег од бољега,
0045 ”Купи свата штогођ више можеш:
0046 ”Купи кума Субињанин-Јанка,
0047 ”Старог свата Вукашина краља,
0048 ”А ђевера Краљевића Марка,
0049 ”А војводу Милош-Обилића,
0050 ”Два чауша до два Косанчића,
0051 ”Барјактара Рељу од Пазара;
0052 ”И остале по избор’ сватове. ”
0053 То је Иво послушао мајке,
0054 Те он купи по избор’ сватове:
0055 Кума куми Сибињанин-Јанка,
0056 Старог свата Вукашина краља,
0057 А ђевера Краљевића Марка,
0058 А војводу Милош-Обилића,
0059 Два чауша до два Косанчића,
0060 Барјатара Рељу од Пазара,
0061 И остале свате по избору.
0062 Састаше се кићени сватови
0063 Код Ивова двора бијелога,
0064 Кад је Иво свате пребројио,
0065 Али свате три стотине равно.
0066 Одатле се свати подигоше,
0067 Право иду Млетку бијеломе.
0068 Кад су били под Млетке у поље,
0069 Тад’ говори Вукашине краљу:
0070 ”Браћо моја, кићени сватови!
0071 ”По два и два у реду хајдете,
0072 ”Па пјевајте јасно гласовито,
0073 ”Бацајте се перним буздован’ма,
0074 ”Бацајте се небу под облаке!
0075 ”Па их с коња у руке ватајте,
0076 ”Нек се чуди мудра Латинија. ”
0077 Ал’ то дужде и слуша и гледа
0078 Са госпођом са бијеле куле,
0079 Па госпођи тихо проговара:
0080 ”Ну погледај оног копилета!
0081 ”Колико је скупио сватова,
0082 ”Какве ли је свате покупио!
0083 ”Је л’ ме ћео курва послушати!
0084 ”Тврда вјера и тако ми Бога!
0085 ”Не дам њему Ружице ђевојке,
0086 ”Него ћу му подметнут’ робињу. ”
0087 У том свати под град дојездише,
0088 Тада викну Краљевићу Марко:
0089 ”Браћо моја, кићени сватови!
0090 ”Сад ће изић’ те дуждеве слуге,
0091 ”Да примају коње и оружје,
0092 ”Коње дајте, оружја не дајте,
0093 ”Под оружјем сјед’те пити вино. ”
0094 У то доба слуге истрчаше,
0095 Да примају коње и оружје;
0096 Коње даше, оружје не даше,
0097 Већ одоше на ћемерли кулу,
0098 И сједоше пити вино ладно.
0099 Сви сватови пију ладно вино,
0100 Ал’ не пије Краљевићу Марко,
0101 Већ он хода по ћемерли кули.
0102 Ал’ ето ти дужда Латинина,
0103 Па бесједи Сибињанин-Јанку:
0104 ”Мили куме, Сибињанин-Јанко!
0105 ”И до сад су свати долазили,
0106 ”Ал’ сједели нису под оружјем,
0107 ”Ни под њиме ладна вина пили! ”
0108 Вели њему Сибињанин-Јанко:
0109 ”Пријатељу, дужде од Млетака!
0110 ”Оваки је адет у Србљака,
0111 ”У Србљака добријех јунака,
0112 ”Ђе год дођу, под оружјем сједе,
0113 ”Прек’ оружја ладно пију вино,
0114 ”Под оружјем и санак бораве. ”
0115 Поврати се дужду Латинине,
0116 Па бесједи Краљевићу Марку:
0117 ”Ој ђевере, Краљевићу Маркоо!
0118 ”Јер не сједаш пити вино ладно? ”
0119 Тад с’ окрену Краљевићу Марко,
0120 Лијевом га руком доватио,
0121 А десном је сабљу приватио,
0122 Па бесједи дужду Латинину:
0123 ”Дајде брже Ружицу ђевојку. ”
0124 Онда њему дужде бесједио:
0125 ”Ој ђевере, Краљевићу Марко!
0126 ”Пијте вино, да се одморите,
0127 ”Та ја бих вас мого придржати,
0128 ”Придржати и неђељу дана,
0129 ”У мојему двору бијеломе! ”
0130 Ал’ говори Краљевићу Марко:
0131 ”Бре не лудуј, дужде Латинине!
0132 ”Већ изведи Ружицу ђевојку,
0133 ”Вјера моја, осјећ’ ћу ит главу! ”
0134 Шкрипну зубма, а повади сабљу.
0135 Уплаши се дужде Латинине,
0136 Па повика госпођу Милицу:
0137 ”Дај, Милица, Ружицу ђевојку,
0138 ”Дај је брже, вода ј’ однијела! ”
0139 Ал’ ето ти Милице госпође,
0140 Она води Ружицу ђевојку,
0141 Па је даје Краљевићу Марку,
0142 Марко узе Ружицу ђевојку,
0143 А он пусти дужда Латинина,
0144 Па повика два чауша млада:
0145 ”А чауши, дигните сватове,
0146 ”Нек устану кићени сватови,
0147 ”Вријеме је нама путовати. ”
0148 Повикаше два чауша млада,
0149 Устадоше кићени сватови,
0150 Устадоше, па се опремише,
0151 Добријех се коња доватише;
0152 Ал’ истрка дужду Латинине:
0153 ”Стан’те мало, кићени сватови!
0154 ”Да дарујем кићене сватове. ”
0155 Па изведе до три коња врана,
0156 Једног даде Сибињанин-Јанку,
0157 А другога Вукашину краљу,
0158 А трећега Рељи крилатоме;
0159 Марку даје сбљу оковану,
0160 А Милошу перна буздована,
0161 И осталим што бјеше за кога.
0162 Тад’ пођоше кићени сватови,
0163 Отидоше пољем пјевајући,
0164 Оста дужду за њим’ гледајући,
0165 Па он пусти по граду телала:
0166 ”Није л’ мајка родила јунака,
0167 ”Да отиде данас за сватов’ма,
0168 ”Да поврати Ружицу ђевојку,
0169 ”Ја бих му је дао за љубовцу;
0170 ”Б’јелећу му дворе начинити,
0171 ”Код мојијех, као моји што су,
0172 ”И даћу му блага кол’ко хоће. ”
0173 Ту се нитко наћи не могаше,
0174 Него један троглав Арапине,
0175 Па говори дужду Латинскоме.
0176 ”Је л’ истина, што си говорио? ”
0177 Вели њему дужде Латинине:
0178 ”Јест истина, моја вјерна слуго,
0179 ”Све истина, што сам говорио. ”
0180 Онда рече троглав Арапине:
0181 ”Ја ћу поћи, макар ћу не доћи. ”
0182 Па он узја суру бедевију,
0183 Па отрча пољем за сватов’ма,
0184 Брзо јесте свате сустигао.
0185 Ал’ је Арап силан и бијесан:
0186 Из једне му главе ватра сипа,
0187 Ватра сипа, мави пламен лиже,
0188 Те сватов’ма брке сапаљује,
0189 Сапаљује брке и обрве;
0190 А из друге ладан вјетар дува,
0191 Те сватове са коња обара;
0192 А из треће Арап подвикује.
0193 Побјегоше кићени сватови,
0194 Само оста на коњу ђевојка,
0195 И око ње осврће се Марко,
0196 За бритку се сабљу уватио,
0197 Ал’ се и он бјеше уплашио,
0198 Јер мишљаше, морска је аждаха.
0199 Ал’ му вели Ружица ђевојка:
0200 ”Ој ђевере, Краљевићу Марко!
0201 ”Удри сабљом, јал’ дајдер је амо,
0202 ”Јер то није из мора аждаха,
0203 ”Веће слуга вјерна бабе мога,
0204 ”Вјерна слуга троглав Арапине. ”
0205 Када Марко р’јечи разумио,
0206 Он окрете добра коња Шарца,
0207 Па удари троглав-Арапина,
0208 Двије му је главе одсјекао:
0209 А из треће Арап проговара:
0210 ”Богом брате, Краљевићу Марко!
0211 ”Немој више мене ударати,
0212 ”Чини ми се могу пребољети. ”
0213 За то Марко ништа и не мари,
0214 Већ м’ и трећу одсијече главу;
0215 Па он зађе по зелену лугу,
0216 Те он броји кићене сватове,
0217 Не броји их, као што се броји,
0218 Већ их броји перним буздованом;
0219 Сваког свата броји по једанпут,
0220 Свога баба по два и три пута.
0221 Када Марко све скупи сватове,
0222 Онда рече Ружица ђевојка:
0223 ”Мол’те Бога, кићени сватови,
0224 ”За јунаштво Краљевића Марка,
0225 ”За љепоту Црнојевић-Ива,
0226 ”А ја бих се натраг повратила. ”
0227 И одоше Сењу бијеломе,
0228 За Ивана ниће учинише;
0229 Са Иваном пород изродила:
0230 Двије кћери и четири сина.
0231 Некад било, сад се спомињало.
0232 С оне старне ст’јење и јасење,
0233 Међу нама здравље и весеље.
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Zenidba Ivana Crnojevica