Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
заручница_лаза_радановића

Заручница Лаза Радановића

Заручница Лаза Радановића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001 Кад се жени Радановић Лазо,

0002 Он испроси лепоту девојку,

0003 И сакупи иљаду сватова,

0004 Оде право двору девојачком;

0005 Далеко и мајка угледала,

0006 Угледала, па је беседила:

0007 „Сад ћу стати на двор на капију,

0008 „Да ја гледам кићене сватове.”

0009 Кад су свати близу двора били,

0010 Беседила девојачка мајка:

0011 „Иду, ћерко, кићени сватови,

0012 У чије ће дворе улазити?

0013 „Чија ће и мајка дочекати?

0014 „Чија л’ браћа коње прихватити?

0015 „Чиј’ ли баба вином послужити?

0016 „Чија л’ сеја даром даривати?”

0017 Кад девојка речи разабрала,

0018 Беседила својој старој мајки;

0019 „Ој старице, мила мајко моја!

0020 „То је, мајко, Радановић Лазо,

0021 „И то су му кићени сватови,

0022 „И право ће нашем белом двору;

0023 „Веће слажи моје беле даре:

0024 „Ти ћеш, мајко, свате дочекати,

0025 „Моја браћа коње прихватити,

0026 „Моја сеја даром даривати,

0027 „Мили бабо вином напојити.”

0028 Док су свати у двор улазили,

0029 Завади се мајка и девојка,

0030 Не о граде, ни о винограде,

0031 Већ о једну танану кошуљу;

0032 Мајка оће да остави сину,

0033 А девојка своме ђувегији;

0034 Тад’ се мајка на њу наљутила,

0035 Па је стала двору на капију,

0036 На студен се камен наслонила,

0037 На камену грозне сузе лије,

0038 Њу ми пита Радановић Лазо:

0039 „Ој Бога ти, мила мајко моја!

0040 „Која ти је голема невоља,

0041 „Те ти ниси свате дочекала,

0042 „Већ си стала двору на капију,

0043 „На студен се камен наслонила,

0044 „И на њега грозне сузе рониш?”

0045 Мајка Лази тијо одговара:

0046 „Ао Лазо, зете несуђени!

0047 „Како ћу ти ја весела бити,

0048 „Како л’ свате јадна дочекати,

0049 „Кад је твоја умрла девојка,

0050 „Јуче смо је младу саранили?”

0051 Онда Лазо мајки говорио:

0052 „Казуј гробље, гди је укопана.

0053 „Да ја видим и мртву девојку.”

0054 Кад је мајка речи разабрала,

0055 Беседила Радановић-Лази:

0056 „Ја ти гробља не смем казивати,

0057 „Јер је код нас чудан адет пост’о:

0058 „Кад умире под прстен девојка,

0059 „Не копа се у то ново гробље,

0060 „Већ се баца у то сиње море.”

0061 Кад то чуо Радановић Лазо,

0062 Беседио кићеним сватовма:

0063 „Ој сватови, моја браћо драга!

0064 „Чекајте ме у беломе двору,

0065 „Док отидем на нове пазаре,

0066 „Да ја купим свиле свакојаке,

0067 „Да ја плетем мрежу шаровиту,

0068 „Да ја тражим по мору девојку,

0069 „Ил’ ћ’ у мени живо срце пући.”

0070 Кад је Лазо ово беседио,

0071 Слушала га танана робиња,

0072 Па је њему тијо беседила:

0073 „Господару, Радановић-Лазо!

0074 „Није твоја умрла девојка,

0075 „Већ се она с мајком завадила,

0076 „Ни о граде, ни о винограде;

0077 „Већ о једну танану кошуљу:

0078 „Мајка оће да остави сину,

0079 „А девојка теби да понесе.”

0080 Кад је Лазо речи разабрао,

0081 Он беседи куму и деверу:

0082 „Ој Бога вам, куме и девере!

0083 „ Ви идите горе на чардаке,

0084 „Доведите лепоту девојку,

0085 „У њене јој даре не дирајте,

0086 „Јер у мене доста дара има.”

0087 Кад то чуо куме и девере,

0088 Послушали Радановић-Лазу:

0089 Отидоше на горње чардаке,

0090 Доведоше лепоту девојку,

0091 У даре јој ни дирнули нису.

0092 Кад су Божји закон савршили,

0093 Девојка се са родом опрашта:

0094 Љуби оца, љуби стару мајку,

0095 Љуби браћу и милу сестрицу,

0096 Па је мајки онда беседила:

0097 „Опрости ми, мила мајко моја!

0098 „Што сам теби, мајко, сагрешила.”

0099 Али мајка куне без престанка:

0100 „Мила кћери, и тебе не било!

0101 „Ни допрла тамо, ни овамо!

0102 „Већ остала среди горе чарне.”

0103 Кад девојка речи разабрала,

0104 Уд’рише јој сузе од очију.

0105 Дигоше се кићени сватови,

0106 Одведоше лепоту девојку.

0107 Кад су били среди горе чарне,

0108 Ал’ девојку заболела глава,

0109 Беседила свом ручном деверу:

0110 „Ој девере, мој злаћен прстене!

0111 „Ти ми зовни Радановић-Лазу.”

0112 Кад је девер речи разабрао,

0113 Брже оде Радановић-Лази,

0114 Па је Лази тијо беседио:

0115 „Ајде, Лазо, брже у натраге,

0116 „Девојка се наша разболела,

0117 „На кума се главом наслонила.”

0118 Кад је Лазо речи разабрао,

0119 Он отиде лепоти девојки,

0120 Па је пита Радановић Лазо:

0121 „Што је теби, лепота девојко?

0122 „Што је тебе заболела глава?”

0123 Девојка је њему беседила:

0124 „Господару, Радановић-Лазо!

0125 „Де ми скупи кићене сватове.”

0126 Скупи Лазо кићене сватове,

0127 Девојка им лепо зафалила

0128 На љубави и на пријатељству;

0129 Сваком дала по киту босиљка,

0130 Лази дала танану кошуљу,

0131 За коју се с мајком завадила,

0132 Па је њему тијо беседила:

0133 „На кошуљу, Радановић-Лазо!

0134 „Под грлом јој пуце јадиково,

0135 „Јадиково и чемериково:

0136 „Кудгод одиш, нека јадикујеш;

0137 „А гди станше, да чемерикујеш;

0138 „А мене је заболела глава,

0139 „А од срца преболети не ћу.”

0140 То изусти, па душицу пусти.

0141 Тад’ је Лазо сватом беседио:

0142 „Сад на ноге, кићени сватови!

0143 „С наџаци јој раку ископајте,

0144 „А сабљама сандук сатешите,

0145 „Више главе ружу усадите,

0146 „Око гроба клупе направите,

0147 „Ниже ногу бунар ископајте:

0148 „Рад’ мириса нек се ружом ките,

0149 „Од умора на клупе седају,

0150 „А од жеђи ладне воде пију.”

0151 Често Лазо на гроб излазио,

0152 Па је пит’о своју заручницу:

0153 „Јел’ ти, душо, земља дотешчала?”

0154 Девојка му мртва одговара:

0155 „Није мени земља дотешчала,

0156 „Већ је тешка материна клетва.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

Zarucnica Laza Radanovica

заручница_лаза_радановића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:14