Змај Р-1, југословенски вишенаменски борбени авион израђен у фабрици Змај 1940. године.¹⁾²⁾

У фабрици Змај се 1936. године на иницијативу инж. Душана Станкова (тада техничког директора) приступило конструкцији вишенаменског борбеног авиона „разарача“. Након испитивања у аеротунелу у Варшави, понуђено је Команди ратног ваздухопловства пројект, који је прихваћен 28. марта 1938. године, и добио званичну ознаку Змај Р-1. Намена му је била авион за борбу, бомбардовање и извиђање. Тада се тиму пројектаната прикључује инж. Ђорђе Дуцић и неколико млађих инжењера који су радове на пројектовању и изради прототипа окончали до почетка великог штрајка аеро-наутичких радника који се одиграо априла 1940. године. Завршна монтажа је обављена на војном делу аеродрома у Земуну. Први лет је обављен 24. априла 1940. године, а пробни пилот је био резервни поручник Ђура Е. Ђаковић саобраћајни пилот Аеропута. Већ први летови су оправдали сва очекивања у погледу аеродинамичких особина и перформанси. Нажалост при трећем лету пилот није могао да извуче стајни трап па је слетео на трбух и притом оштетио елисе и моторе. Елисе и стајни трап су били немачке а мотори француске производње тако да је набавка делова због ратних дешавања у Европи ишло веома споро. Авион је обновљен тако да су испитивања могла да се наставе крајем марта 1941. године. Почетком Априла приликом бомбардовања Аеродрома у Земуну авион Змај Р-1 је оштећен а крајем јуна су га Немци исекли и бацили у старо гвожђе.

Овај двомоторни слободноносеће средњокрилац имао је два мотора, увлачечи стајни трап у гондоле мотора. Увлачење је било хидрулично. У увученом стању точак је вирио ван контура оплате. Репни точак се није увлачио и могао је да се блокира, гуме на свим точковима су биле нископритисне. Авион је имао мешовиту конструкцију: труп је био овалног облика, типа монокок, израђен од легуре алуминијума (Алклад-легура алуминијума, бакра, мангана и магнезијума), која је отпорна на корозију и повећане је чврстоће а пресувучен је дрвеном лепенком. Крила авиона су имала дрвену конструкцију обложену шпером, била су трапезастог облика а крајеви крила су били заобљени. Репни стабилизатори су од дрвета док су кормила висине и правца имала металну конструкцију пресвучену платном. Реп авиона се завршавао једним хотизонталним стабилизатором са кормилом висине а на крајевима хоризонталног стабилизатора су били причвршћена два вертикална стабилизатора са кормилима правца.

Кабина авиона је била пространа и у њу су могла да стану три члана посаде. Пилот је седео на првој позицији, иза њега је нешто издигнут седео извиђач који је уједно био и радио оператер и фото сниматељ а иза њега на трећој позицији окренут ка репу авиона седео је стрелац са митраљезом. Кабине су биле покривене поклопцом од плексигласа што је омогућавало добру прегледност члановима посаде. Испод кавине се налазио простор за смештај бомби.

Мотори Хиспано Суиза 14АБ који су покретали авион су имали по 14 цилиндара смештених у два реда у звезда распореду. Мотор се хладио ваздухом а због своје компактности тј. релативно малих димензија није стварао већи аеродинамички отпор као мотори те конструкције који су се производили у то време. Максимална стартна снага овог мотора је била 750 KS (552 kW), а трајна снага на висини од 3.000m је била 700 KS (515 kW).

Авион је био добро наоружан, у коренима крила су му била смештена два топа Оерликон FF калибра 20mm (алтернативно два топа Хипсано Суиза HS 404 такође калибра 20mm), а у предњем делу трупа су била смештена 2 мираљеза Browning 7,92mm а два митраљеза 7,92 mm, су се налазила на крају кабине окренути ка репу и служили су за одбрану авиона из задње сфере. Предњим топовима и митраљезима је упраљао пилот авиона а задњим митраљезима је управљао стрелац. Постојала је и алтернатива у митраљеском наоружању, уместо четири мираљеза калибра 7,92mm била је и могућност уградње 3 митраљеза Browning 12,7mm. Два уграђена напред и један позади. Топови су били опремљени са по 80 граната а митраљези сваки са по 300 метака. Као бамбардер могао је у унутрашњости трупа да понесе 1.600 kg слободно падајућих бомби.

У извиђачкој варијанти уместо топова авион је имао додатне резервоаре и три члана посаде, а уместо бомби носио је фотографску опрему у зависности од намене тј. постављеног задатка. Авион је био опремљен свим потребним инструментима за дневно и ноћно летење, навигационом опремом и радио станицом.

До оперативног коришћења овог авиона није дошло, знају се само планови, наиме на основу плана о пренаоружаванју ВВЈК (Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије) било је предвиђено да се сви авиони за извиђање набаве од домаћих произвођача та улога је требало да припадне Змај Р-1.³⁾ Да је овако конципиран авион био користан показала су искуства из Другог светског рата, где су све зараћене стране имале по неки такав авион, (Ме-110, де Хевиленд Москито, Потез 63, Ту-2 и слични) који су припадали овој класи авиона а постизали су одличне резултате.

• Југославија

• Душан Станков
• Рогожарски Р-313
• Икарус Оркан

1. Војна енциклопедија, Београд, 1975. pp. 348.
2. О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на sr). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
4. К РВ и ПВО; ЧУВАРИ НАШЕГ НЕБА, Команда Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, Београд, 1977. године

1. http://www.letletlet-warplanes.com/2008/06/02/zmaj-r-1/
2. http://www.airwar.ru/enc/bww2/r1.html
3. http://www.fliegerweb.com/geschihte/flugzeuge/lexikon,php?show=lexikon-424
4. http://1000aircraftphotos.com/Contributions/KleinBernhard/10169.htm
5. http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/jk … maj_r1.htm
6. http://www.letletlet-warplanes.com/2008/06/02/zmaj-r-1/

Zmaj R-1