Иванова мајка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Ни зорице ни бијела данка,

0002    Глас допаде у дворове мајки:

0003    „Зао т’ санак, нејака старице,

0004    Зао т’ санак, а гори ти био ─

0005    Девет ти је погинуло сина,

0006    Погинуло долу Винодолу!“

0007    Ту је мајка тврда срца била

0008    Нит’ уздану, нит’ сузом пророни,

0009    Већ отиде долу Винодолу,

0010    Па загази у крв до колена,

0011    Те узеде сви девет калпака

0012    И увати девет врани коња.

0013    Пође мајка двору бијеломе,

0014    И понесе сви девет калпака,

0015    И поведе девет врани коња.

0016    Мртво тело, глава проговара,

0017    Проговара глава Иванова:

0018    „Ој старице, моја мила мајко,

0019    Ти поздрави моју љубу верну,

0020    Нек’ тимари добра коња мога,

0021    К’о што сам га и ја тимарио ─

0022    До вечере ситну зопцу дајем,

0023    По вечери водим на водицу!“

0024    Осврће се Ивин коњ зеленко,

0025    Па беседи Ивин коњ зеленко:

0026    „Боже мили, чуда големога,

0027    Ја сам коњиц, жалим господара,

0028    А не жали мајка Иванова,

0029    Та не жали девет мила сина!“

0030    И ту мајка тврда срца била,

0031    Нит’ уздану нит’ сузом пророни,

0032    Веће оде двору бијеломе,

0033    И однесе сви девет калпака

0034    И одведе девет врани коња.

0035    Изиоде девет удовица

0036    И изводе девет сиротица;

0037    Закукаше девет удовица,

0038    Завришташе девет сиротица.

0039    А беседи мајка Иванова:

0040    „Снао моја, љубо Иванова,

0041    Та тебе је поздравио Ива

0042    Да тимариш коња Иванова

0043    К’о што га је тимарио Ива!“

0044    То је љуба за савет примила,

0045    Па тимари коња Иванова

0046    К’о што га је тимарио Ива ─

0047    До вечере ситну зопцу даје,

0048    По вечери води на водицу,

0049    Сузе рони, па му воду мути.

0050    Ал’ беседи Ивин коњ зеленко:

0051    „Ја сам коњиц, жалим господара,

0052    А не жали мајка Иванова!“

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ivanova majka