Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
иван_клајн

Иван Клајн

Иван
Клајн
ivanklajn.jpg академик Иван Клајн

Рођење:
31. јануар 1937.
Београд,
Краљевина Југославија

Смрт:
31. март 2021.
Београд, Србија

Познат као:
филолог, професор Филолошког
факултета и преводилац

Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937 — Београд, 31. март 2021), српски филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Биографија

Рођен је у Београду као син Хуга Клајна (1894—1981) и Стане (1905—1986) из београдске породице Ђурић. Родитељи су се упознали за време Хугових студија у Бечу, где је докторирао медицину. Бавио се психоанализом у Краљевини Југославији. Очева породица, јеврејског порекла је генерацијама живела у Вуковару. Део његове породице је страдао у логору у Јасеновцу за време Другог светског рата, док је отац једно време морао да се крије од нациста код породичних пријатеља у београдском предграђу.1)

Рачунајући да је у кући већ постао полиглота, јер је отац добро говорио немачки, мајка француски, а сам је научио енглески, Иван Клајн најпре определио да студира физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, али је после годину дана схватио да је то била погрешна одлука. Тако је 1961. на крају завршио студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. При завршетку студија предвиђали су да га задрже као асистента, али у том тренутку није било упражњених места. Његово прво радно место било је у „Илустрованој Политици” као новинар-преводилац. Тај посао му је омогућавао да радио од куће и да се бави страном литературом.Две године касније је примљен за асистента.2)

Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002–2003), Италијанско–српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Ожењен је Александром која је такође професор италијанског језика, и имају сина. Живи и ради у Земуну.

Књиге и чланци

Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог српско(хрватског) језика, најпре у „Борби”, „Политици” и у „Илустрованој Политици”, а последњих десетак година у „НИН”-у.

Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа „Језик данас”, који издаје Матица српска. Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима и 18 књига:

  • Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971)
  • Историјска граматика шпанског језика (Београд, 1977)
  • Разговори о језику (Београд, 1978)
  • Језик око нас (Београд, 1980)
  • О функцији и природи заменица (Београд, 1985)
  • Писци и писмењаци (Нови Сад, 1994)
  • Испеци па реци (Нови Сад, 1998)
  • Италијанско-српски речник (досад пет издања; последње: Београд, 2011), добио је награду италијанске владе.
  • Речник нових речи (Нови Сад, 1992)
  • Лингвистичке студије (Београд, 2000)
  • Странпутице смисла (НИН, Београд, 2000)
  • Творба речи у савременом српском језику — први део (Београд, 2002)
  • Творба речи у савременом српској језику – други део (Београд, 2003)
  • Речник језичких недоумица (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981), доживео је шест издања
  • Језички приручник (са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем), Радио-телевизија Београд (1991)
  • Српски језик на крају века зборник (1996) написао је одељак о лексици.

Преводилаштво

Превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика. Његов превод комедије Ђордана Бруна Свећар изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један је од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) истога аутора.

Чланства

  • Члан је Савета Вукове задужбине.
  • Члан је Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања.
  • Сарадник је Матице српске.

Енигматика

У загребачком Вјесниковом квизу (и његовим посебним издањима) објавио је неколико чланака са енигматском тематиком, као и неколико загонетки (нпр. палиндромних реченица) или задатака повезаних са језиком. Део његових енигматских доприноса споменут је у књизи Комбинаторика у играма речи Алојза Буљана (Матица хрватска — огранак Новска, Новска, 2003).

Литература

Спољне везе

иван_клајн.txt · Последњи пут мењано: 2023/03/08 15:59