Иван Трнски
| Иван Трнски |
|---|
 |
| Рођење: 1. мај 1819. Рача код Бјеловара, Аустријско царство Смрт: 30. јун 1910. Загреб, Аустроугарска Познат као: књижевник, пјесник и политичар |
Иван Трнски (Рача код Бјеловара, 1. мај 1819 — Загреб, 30. јун 1910), књижевник, песник и политичар, велики жупан бјеловарски, пуковник и организатор Друштва хрватских књижевника.
Живот и рад
Гимназију је завршио у Загребу, а административни течај у Грацу. Потом је служио као официр крајишке управе у разним мјестима, а 1869. постао је пуковник. Године 1871. постаје бјеловарски велики жупан, мада се већ 1872. одрекао тог постављења.
Његова књижевна дјелатност је била врло дуга. Већ у Гајевој Даници из 1835. објављивао је стихове, а задњи рад за живота му је објављен у Савременику 1910. Током илиризма пише даворије, пригодне пјесме и др. Током апсолутизма 1851—1860. био је плодан сарадник „Невена”. Ту је штампао преводе, своје пјесме, загонетке и друго. Крајем 1860-их и током 1870-их година је био најплоднији новелист и преводилац „Вијенца”, али са радом је наставио и касније. Главни је организатор и први предсједник Друштва хрватских књижевника.
Од књига пјесама је издао:
- Пјесме (1842)
- Кријеснице (1862, 1865)
- Попијевке и милоснице млађенке (1881)
Од важнијих превода је направио:
- Евгениј Оњегин (1880)
- Из славенске родбине, антологија (1904)
- Отело
- Син пустиње
- Пјесма о звону
- Краљодворски рукопис
Одрастао током илиризма, преносио је идеје тога доба даље. У пјесмама је често обрађивао патриотске мотиве, истичући слогу Срба, Хрвата и Словенаца. Написао је опширну расправу О стихотворству (1874) у којој је истицао првенство акцента у стиху и оправдавао јамб. Његов књижевни рад је имао велики значај у доба стварања модерне хрватске књижевности. Неке су му пјесме (Љубимо те наша дико, Јунак сам из Лике, Ој јесенске дуге ноћи) добиле популарност и у народу.
Академик
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од почетка 1862. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 4 (А. Барац).
- СКГ 25 (1910) 77–80 (Е. Н.).
- HK 6 (1910) 365–367 (Anonim).
- M. Савић: I. Trnski, Svakolika mu djela. Летопис Матице српске. Нови Сад 138 (1884) 104–116.
- Ђ. Шурмин: И. Трнски. Коло З (1902) 27–31.
- J. Храниловић: И. витез Трнски. Летопис Матице српске. Нови Сад 268 (1910) 34–44.
- С. Илић, M. Станић: Водич кроз архив Друштва српске словесности (1842, 1845–1864), Београд 1999.