Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
историја_епархије_горњокарловачке

Историја Епархије горњокарловачке

Повијест

Горњокарловачка епархија обухвата просторе Баније, Кордуна, Лике и Крбаве, Горског Котара, затим, сјеверну Хрватску и Истру. Свој назив је добила по Карловцу, граду у којем је сједиште Горњокарловачке епархије. Срби ове просторе насељавају још од 15, а нарочито првих деценија 16. вијека. Главна станишта су им Жумберак и Бела Крајина, а потом насељавају просторе око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528—1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине.

Током 16. вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме сједиште ове митрополије је у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем 17. вијека ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија. Први архијереј ове епархије био је избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696—1712).

У вријеме епископа Данила Јакшића почела је изградња цркве у Плашком, храм је завршен и освећен 23. августа 1763.1)

Епископи

Горњокарловачки епископи:

  1. Атанасије Љубојевић (1688—1712)
  2. Данило Љуботина (1713—1739)
  3. Павле Ненадовић (1744—1748), администрирао епархију (1748—1749)
  4. Данило Јакшић (1751—1771)
  5. Јосиф Стојановић (1771—1774)
  6. Петар Петровић (1774—1784)
  7. Јован Јовановић (1783—1786)
  8. Генадије Димовић (1786—1796)
  9. Стефан Авакумовић (1798—1801)
  10. Петар Јовановић Видак (1801—1806)
  11. Мојсије Миоковић (1807—1823)
  12. Лукијан Мушицки (1828—1837)
  13. Евгеније Јовановић (1839—1854)
  14. Сергије Каћански (1858—1859)
  15. Петар Јовановић (1859—1864)
  16. Лукијан Николајевић (1865—1872)
  17. Теофан Живковић (1874—1890)
  18. Михаило Грујић (1891—1914)
  19. Иларион Зеремски (1920—1931)
  20. Максимилијан Хајдин (1931—1936)
  21. Сава Трлајић (1938—1941)
  22. Никанор Иличић (1947—1951)
  23. Симеон Злоковић (1951—1990)
  24. Никанор Богуновић (1991—1999)
  25. Фотије Сладојевић, администратор епархије (2000—2004)
  26. Герасим Поповић (од 2004).

Сродни чланци

историја_епархије_горњокарловачке.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/15 09:59