Корисничке алатке

Алатке сајта


историја_митрополије_загребачко-љубљанске

Историја Митрополије загребачко-љубљанске

Повест

Претече митропололије

На подручју ове епархије православно свештенство спомиње се у време Катарине Бранковић која је била кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића. Године 1434. она се удала за грофа Улриха II Цељског, те је са собом повела свештеника из Смедерева. На њен је захтев у Вараждину 1454. преписана богослужбена књига „Апостол“ на српско-словенском језику, а чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.

Марчанска епархија: Након обнове Пећке патријаршије 1557, док је патријарх био Макарије Соколовић, православно становништво северне Хрватске водио је пожешки митрополит који је имао седиште у манастиру Ораховици. У октобру 1595. митрополит Василије прелази ближе турској граници, како би се приближио тамошњим верницима, те поставља своје седиште у манастиру Марчи. Марчанска епархија била је живећа током прве половине 17. века. Касније ће овај манастир бити средиште борби око уније с Католичком црквом.

Лепавинска епархија: Уз манастир Марчу, средиште православља на овим просторима постаје и манастир Лепавина. Године 1734. успостављена је Лепавинско-северинска епископија са првим седиштем у манастиру Лепавина, а потом у Северину. Године 1754. ова је епархија сједињена са Костајничко-зринопољском епархијом, а 1771. и са Пакрачком.

Звање митрополије

Године 1931. основана је Загребачка епархија у рангу митрополије, са седиштем у Загребу. Први митрополит био је Доситеј Васић. Дана 11. маја 1941. усташке су власти ухапсиле митрополита Доситеја, те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у Београд, где је 14. јануара 1945. и умро.

Након Другог светског рата епархија дуго није имала сопственог митрополита, него су њоме управљали епископи других епархија, све док на заседању Светог архијерејског сабора 1977. године није поверена тадашњем епископу лепавинском Јовану Павловићу, који је 1982. изабран и за митрополита загребачког. На његов предлог, следеће године митрополија је преименована у Загребачко-љубљанску.

Након што је овој митрополији 1994. поверена брига и за православне Србе у Италији, названа је „Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“. Каснијим арондацијама епархија, Италија је изузета из њене надлежности и стављена под управу Епархије средњоевропске, а потом Епархије аустријско-швајцарске.

Митрополија од 2007. додељује Орден Кантакузине Катарине Бранковић, од 2005. у Загребу постоји Српска православна општа гимназија истог имена.

Саборни храм

Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој римокатоличкој Цркви Св. Маргарете која је припадала Загребачкој бискупији, а спомиње се на овом месту од 1334. као жупна црква уз коју су се одржавали „маргаретски сајмови“ (одржавали су се од 1337). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а 1794. продана је грчким православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.

Дана 4. маја 2007. довршен је иконопис у унутрашњости цкрве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.

Епископи

Епископи марчански:

  • Максим Предојевић (1630—1642),
  • Гаврило Предојевић (1642—1644),
  • Василије Предојевић (1644—1648),
  • Сава Станиславић (1648—1661) и
  • Гаврило Мијакић (1661—1671).

Епископи костајничко-зринопољски:

  • Атанасије Љубојевић (1698-1712),
  • Дионисије Угарковић (1713-1716),
  • Никанор Димитријевић (1716-1728),
  • Стефан Љубибратић (1728-1737),
  • Арсеније Теофановић (1750-1753),
  • Јосиф Стојановић (1754-1769).

Епископи лепавинско-северински:

  • Симеон Филиповић (1734-1743).

Митрополити загребачки и загребачко-љубљански:

  • Доситеј Васић (1931-45),
  • Арсеније Брадваревић (1945-47), администрирао митрополијом
  • Дамаскин Грданички (1947-69),
  • Емилијан Мариновић (1969-77), администрирао митрополијом
  • Јован Павловић, (1977-).

Сродни чланци


Istorija Mitropolije zagrebacko-ljubljanske

историја_митрополије_загребачко-љубљанске.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/15 09:56