Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
капетан_јакша

Капетан Јакша

Капетан Јакша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Књигу пише јакша капетане

0002    од онога Билиграда стојна,

0003    а шаље је на Травник везиру:

0004    „Ах чу ли ме, Ћуприлић-везире!

0005    Е сам чуо ђе казују људи

0006    е ти имаш сестрицу Хајкуну,

0007    дај ти мене Хајкуну ђевојку,

0008    ја се хоћу оженитињоме;

0009    ако л’ ми је дат лијепо нећеш,

0010    даћеш ми је силом на срамоту,

0011    ја ћу тешке рати земетнути,

0012    заратићу цара и ћесара

0013    и остало седам краљевинах,

0014    ја ћу силну војску покупити

0015    и на Босну тебе ударити,

0016    сломићу ти по босни градове,

0017    док доћерам тебе до Травника,

0018    ради ћу те уфатити жива,

0019    на срамоту Хајкуну узети.“

0020    Кад везиру глас и књига дође,

0021    ону лгеда, друге ситне пише,

0022    растура их по Босни поносној

0023    на велике аге и бегове:

0024    „Да сте брже к мени на дивана!“

0025    Сву господу везир окупио,

0026    на дивану књигу проучио,

0027    пак Турицма везир проговара:

0028    „Видите ли, моја браћо Турци,

0029    љто нам силан каурине пиеш,

0030    ја ли ћемо рати заметнути,

0031    ја ли Хајку дати у кауре?!

0032    Ту вијећу Турци вијећали,

0033    од неђеље опет ео неђеље,

0034    и вијећу Турци свијећали

0035    да не даду Хајку у кауре,

0036    они ситну књигу направише:

0037    “Каурине, Јакша капетане!

0038    Не дамо ти Хајкуну ђевојку,

0039    чини, мое, што је тебе драго.„

0040    Кад то зачу Хајкуна ђевојка,

0041    на се тури одијело дивно,

0042    пак ишета пре дгосподу турке,

0043    па Турцима селам турски дава,

0044    Турци су јој селам приватили,

0045    Хајкуна им ријеч проговара:

0046    “Фала вама, моја браћо Турци!

0047    Ђе ви брата не издасте мога,

0048    ал’ нефала на вашој вијећи.

0049    Да што ћете рата заметати,

0050    браћо, око једне женске главе?

0051    Но пишите лист књиге бијеле,

0052    нека Јакша сакупи сватове,

0053    ја ћу Јакшу узет капетана,

0054    кунем ви се, моја браћо Турци,

0055    како дођем Биограду стојну,

0056    ја ћу Јакшу убит капетана,

0057    баш да ће ме у Дуван турити,

0058    ја л’ размакнут коњ’ма на репове!„

0059    А кад Турци ријеч разумјеше,

0060    сви Хајкуни дивно зафалише,

0061    одоше је турци даровати:

0062    неко хата, неко и три коња,

0063    неко вола, неко и четири,

0064    бег Љубовић педесет воловах,

0065    бег Видајић педесет воловах,

0066    па бег Шанић тридесет воловах,

0067    и Бегзадић петнаест воловах:

0068    “То ти дара, мила сестро наша!

0069    Штоћеш своје свате даровати.„

0070    Па отоле књигу оправише,

0071    опраивше Јакши капетану:

0072    “Свате купи, хајде за ђевојку!„

0073    А кад Јакши глас и книјига дође

0074    опнда Јакша књигу ситну пише,

0075    оправи је Бечу бијеломе,

0076    побратиму марку капетану:

0077    “Побратиме, Марко капетане,

0078    сватах скупи двадесет хилајдах,

0079    доведи ми Београду стојну

0080    да идемо Босни по ђевојку,

0081    и понеси ашлук сватовима

0082    док одемо и опет дођемо.„

0083    Па другу је књигу орпавио,

0084    оправио шехер Дмитровици

0085    своме зету Петру Шеремету

0086    “Чујеш зете Шереметовићу!

0087    Сватах купи двадесет хиљадах,

0088    доведи их Београду стојну,

0089    да идемо Босни по ђевојку,

0090    и понеси ашлук сватовима,

0091    док одемо и опет дођемо.„

0092    Још је књигах тридесет оправио

0093    на тридесет совје побратимах,

0094    побратимах тридест капетанах:

0095    “Сваки купи по хиљаду сватах,

0096    довед’те ми Београду стојну,

0097    а понесте хашлук сатовима

0098    да идемо Босни по ђевојку,

0099    док одемо и опет дођемо.„

0100    Потом мало време постојало,

0101    док ево ти Марка капетана,

0102    води Мако двадест хиљад’ сватах,

0103    теке Марко бјеше починуо,

0104    ал’ ево ти Шереметовића

0105    и он води двадест хиљад’ сватах.

0106    Теке Петар бјеше починуо,

0107    ал’ ево ти тридест капетанах,

0108    сваки води по хиљаду сватах,

0109    још их Јакша бјеше покупио,

0110    сватови се на број ударише,

0111    наброји се сватах сто хиљадах.

0112    Сви сватови за софру сједнули,

0113    а не сједа Јакша капетане,

0114    вет изиде на Небојшу кулу

0115    те уз пенџер плећи прислонио,

0116    а довати дивит и артију,

0117    на кољену ситну књигу пише,

0118    на менуила књигу оправио,

0119    оправио ка Једру српскоме

0120    побратиму кнезу Милутину:

0121    “Побратиме, кнеже Милутине!

0122    готови ми конак сватовима,

0123    опремај се мене у сватове

0124    и покупи хиљаду сватовах.„

0125    Отоле се свати подигоше,

0126    а кад бише на Једру српскоме,

0127    у врлога кнеза Милутина,

0128    лијепо их кнеже дочекао,

0129    дочекао и конак им дао

0130    па ујутру у сватове пође

0131    и поведе хиљаду сватовах.

0132    Отоле се свати подигнуше

0133    па све конак до конак граде,

0134    свкисвоју хашлучи дружину,

0135    кад су пољу Сарајевском били,

0136    ту ред Јакшу капетана дође

0137    да он конак сватовима дава,

0138    ишћерао хиљаду воловах,

0139    пет хиљадах бачкијех овновах.

0140    Не може их полу да подмири

0141    те се Јакша узмучио љуто,

0142    ал’ се опет добро домислио,

0143    на кољено ситну књигу пише,

0144    оправи је шехер Сарајеву

0145    пашеногу Марич-Аљбегу:

0146    “Пашеноже, ако будеш суђен!

0147    Ево конак сватовима даам,

0148    не могу их полу да намирим,

0149    иђћерај ми хиљаду воловах

0150    и хиљаду малијех овновах.„

0151    Кад Турчину ситна књига дође,

0152    оћера му хиљаду воловах.

0153    Ту сватови ноћцу преноћише

0154    а ујуру рано подранише.

0155    Кад су били на Травник везиру,

0156    ту сватови ноћцу преноћише.

0157    Кад ујутру био данак дође,

0158    јарко им је огријало сунце,

0159    чауш’ вичу, добулхане ричу:

0160    “Хазурола, Јакшини сватови!

0161    Вријеме је данас устајати..„

0162    Да се коме стати нагледати

0163    кад трнуло сватах сто хиљадах:

0164    стоји вриска хатах и парипах,

0165    стоји клепет свијетла оружја,

0166    не могу се од стра’ погледати.

0167    Отидоше сватедаровта:

0168    неком’ коња, некоме сокола,

0169    неком’ јаглук, а неком јбуку,

0170    Јакши даше коња и ђевојку

0171    и поред њеседам сеисанах.

0172    Отоле се свати подигоше

0173    и на добре коње усједоше,

0174    и ђевојка на коња усједе

0175    пак извади дивит и артију,

0176    на кољену ситну књигу пише,

0177    на мензила књигу оправила,

0178    оправи је шехер – Сарајеву,

0179    на трговце и на базрђане,

0180    на крчмаре и на екмеџије:

0181    “Изнес’те ми конак сватовима

0182    у широко поље Сарајевско,

0183    ако конак изнијет нећете,

0184    ја ћу пуштит сватах сто хиљадах,

0185    Сарајево хоћу разурити!„

0186    Отоле су свати окренули

0187    а кад пољу Сарајевском били,

0188    базрђани конак изнијели.

0189    Ту сватови ноћцу преноћили,

0190    кад ујутру данак освануо,

0191    отоле се свати подигоше,

0192    а ђевојка на коња усједе

0193    па госпоску ћесу извдила

0194    те им таин дивно домирује.

0195    Отоле су свати окрнеули

0196    па св еконак до конака граде,

0197    сваки своју хашлучи дружину,

0198    док дођоше Биограду стојну,

0199    код Небојше код Јакшића куле,

0200    свадбоваше за неђељу данах,

0201    свдбоваше пак се разметнуше,

0202    смо оста тридест капетанах

0203    Јакшинијех тридест побратимах,

0204    проговара Јакша капетане:

0205    “Побратиме, капетане Марко!

0206    Ајде, побро, на Небојшу кулу

0207    до ђевојке у шилки одјау,

0208    проговори, Марко побратиме,

0209    оће ли се данас превјерити,

0210    е ћемо се данас привјеначват.„

0211    Оде Марко на Небојшу лулу,

0212    а кад био у шикли одају,

0213    туђевојкса сједи на душеку,

0214    на душеку ноге прекрстила,

0215    па ђевојка тутун запалила.

0216    А да видиш лијепе ђевојке,

0217    не ћеде се пред њим подигнути,

0218    до ној Марко с ногу проговара:

0219    “Чујеч ли ме, лијепа ђевојко!

0220    Капетан ме к тебе оправио,

0221    хоћеп ли се данас превјерити?„

0222    Ђевојка га погледала ружно,

0223    ружнију му ријеч проговара:

0224    “Сиктер мене из одаје, ђидо!

0225    А нек Јакша у одају дође.„

0226    Оде Марко низ бијелу кулу,

0227    све кажује Јакши капетану.

0228    Скочи Јакша на ноге лагахне

0229    пак отиде на Небојшу кулу,

0230    кад је био у шикли одају,

0231    ал’ ђевојка сјеид на душеку,

0232    на душеку ноге прекрстила,

0233    па ђевојка тутун запалила,

0234    а кад виђе господара свога,

0235    пред њиме је на ноге скочила.

0236    Сједе Јакша на мехка душека

0237    па ђевојци ријеч проговара:

0238    “Чујеш мене, Туркиња ђевојко!

0239    Оћеш ли се данас превјерити

0240    и часнијем крстом прекрстити,

0241    за мене се данас привјенчати?„

0242    Ђевојка му ријеч проговара:

0243    “Нећу ти се данас превјерити

0244    док по турски хадет не учиниш,

0245    да распушим пуца под гроцем,

0246    а расковчам ковче на рукаве,

0247    а извадим двије пушке мале

0248    и распашем мукадем појаса,

0249    тада ћу се тебе превјерити.„

0250    Опет Јакша рије проговара:

0251    “А ти дела, лијепа ђевојко!„

0252    Савија се Туркиња ђевојк,а

0253    распучи му пуца под гроцем

0254    а раскопча ковче на рукаве,

0255    извди му двије пушке мале,

0256    за собом иг обје запињала,

0257    пак у Јакшу обје оборила,

0258    обје су га пушке погодиле.

0259    Јакша јекну сва му кула звекну,

0260    а зачу га тридест капетанах,

0261    потекоше на Небојшу кулу,

0262    ал’ одја крвцом подаплила,

0263    а у крви Јакша капетане,

0264    привати га Марко побратиме:

0265    “Побратиме, проговори мене,

0266    да што ћемо радит од ђевојке?

0267    Ал’ ћемо је у Дунав турити,

0268    ал’ размакнут коњ’ма на репове?„

0269    Јадан Јакша силом проговара:

0270    “Немојте ми мучити ђевојку,

0271    но ђевојку заклопите тврдо,

0272    добавите Лазара возара

0273    нек се вози право низу Дунаво,

0274    нека иде Бечу бијеломе,

0275    да доведе од Беча хећима,

0276    хећимбађу Марка побратима.„

0277    Ту ђевојку тврдо заклопише,

0278    добавише Лазара возара,

0279    одвезе се низ воду дуноаво

0280    те доведе од Беча хећиме,

0281    видају га данах три године.

0282    Кад се Јакша пасом опасао,

0283    од одаје врата отворио

0284    па ђевојци ријеч проговара:

0285    “О ђевојко, бог те не убио!

0286    Што си шћела то си учинила,

0287    оћеш ли се данас превјерити?„

0288    Ђевојка му ријеч проговара:

0289    “богме ти се превјерити нећу

0290    док ми не даш од ризнице кључе

0291    да ја виђу имаш л’ доста блага.„

0292    Даде Јакша од ризнице кључе,

0293    од ризнице врата отворила,

0294    а ка виђена купове благо,

0295    таде Јакши ријеч проговара:

0296    “Имаш доста у ризници блага,

0297    ама ти се превјерити нећу

0298    док оправиш Лазара возара

0299    да се вози Дрином водом халдном,

0300    да покупи по Дрини мајсторе,

0301    нек покупи три стотин’ мајсторах,

0302    а пред њима Марка Неимара,

0303    е ћу једну оградити цркву,

0304    кад лијепо цркву савршимо,

0305    у њој ћу се тебе превјерити

0306    и часнијем крстом прекрстити

0307    и у цркви за те привјенчати.„

0308    То кад зачу Јакша капетане,

0309    он Лазара оправи возара

0310    те покупи по Дрини мајсторе,

0311    три стотине доведе мајсторах,

0312    а пре дњима Марка неимара

0313    и ту црви темељ поставише,

0314    градише је три године данах,

0315    кад лијепо цркву савршили,

0316    проговаралијепа ђевојка:

0317    “Ја се ни сад превјерити нећу,

0318    док доведеш триста свештениках,

0319    а пред њима три владике малде,

0320    да лијепу освештају цркву,

0321    таде ћу се тебе превјерити.„

0322    Јакша скупи триста свјештениках

0323    и пред њима младе три владике

0324    те лијепо цркву освјештали

0325    и ђевојку у њој покрстили,

0326    лијепо јој име нађенули,

0327    црквиружа, ђевојци Ружица,

0328    ја Закшу је тада привјенчаше,

0329    изидоше из бијеле цркве,

0330    тада рече Јакшина Ружица:

0331    “Стан’те мало, мене послушајте,

0332    е ћу рећи двије три ријечи,

0333    а вес народ амин учините:

0334    а да бог да и богородица,

0335    ову моју пребијелу цркву

0336    да је турска не отвори рука,

0337    не отвори до страшнога суда!„

0338    Мало потом вриме постануло,

0339    Јакша ш њоме пород породио

0340    бијеснога Дмитра и Шћепана.

0341    Тако било кад се учинило.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Kapetan Jaksa

капетан_јакша.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:39