Корисничке алатке

Алатке сајта


карађорђе_петровић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
карађорђе_петровић [2020/10/10 14:35]
жељко_тодоровић
карађорђе_петровић [2020/10/10 15:56] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 81: Линија 81:
  
 ===== Мишарска битка ===== ===== Мишарска битка =====
-Уочи Мишарске битке више пута се сурово обрачунао са онима Мачванима и Поцерцима спремним да олако поклекну пред Турцима.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 150)) И на почетку устанка вешао је све колебљиве,​ који су оклевали да се придруже устанку.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 151)) Оптуживао је [[Матија Ненадовић|Матију]] и [[Јаков Ненадовић|Јакова Ненадовића]] да су одговорни за турске успехе у Мачви.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 154)) Припретио је њима и осталим командатима и тражио је да сакупе војску,​ а своје момке је послао да запале куће онима, који се не би одазвали.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 154)) На Мишару није прихватио савете да се он лично не излаже опасности. У Мишарској бици једна граната пала је крај Карађорђа,​ али се угасила.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 156)) Мишарска битка одиграла се 13. августа 1806. и представљала је једну од највећих српских победа. Битком на Мишару за неколико година отклоњена је озбиљнија опасност са босанске стране и враћена је власт у Мачви и Поцерини. Том победом Карађорђе се учврстио као предводник и брзо након тога сломио је моћ Ненадовића.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 159)) Након Мишарске битке обишао је снаге, које су учествовале у опсади [[Београд]]а. Није на време стигао да учествује у српској победи у Делиградској бици 3. септембра 1806, али придружио се војсци која је према Нишу гањала поражене Турке и Арнауте.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 161)) Почели су да опседају [[Ниш]], али онда су 14. септембра склопили привремени мир са Ибрахим-пашом и тада је устаничка војска контролисала простор од Саве и Дунава на северу до [[Косово и Метохија|Косова]] и [[Ниш]]а на југу и од [[Дрина|Дрине]] на западу до [[Тимок]]а и Видина на истоку. Након Мишарске битке муслимани у Босни се нису лако одазивали на рат против Карађорђа,​ а неки ​ бегови су говорили **//да се воле крстити него на Цернога Ђуру ићи//​**.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 224))+Уочи Мишарске битке више пута се сурово обрачунао са онима Мачванима и Поцерцима спремним да олако поклекну пред Турцима.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 150)) И на почетку устанка вешао је све колебљиве,​ који су оклевали да се придруже устанку.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 151)) Оптуживао је [[Матија Ненадовић|Матију]] и [[Јаков Ненадовић|Јакова Ненадовића]] да су одговорни за турске успехе у Мачви.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 154)) Припретио је њима и осталим командатима и тражио је да сакупе војску,​ а своје момке је послао да запале куће онима, који се не би одазвали.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 154)) На Мишару није прихватио савете да се он лично не излаже опасности. У Мишарској бици једна граната пала је крај Карађорђа,​ али се угасила.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 156)) Мишарска битка одиграла се 13. августа 1806. и представљала је једну од највећих српских победа. Битком на Мишару за неколико година отклоњена је озбиљнија опасност са босанске стране и враћена је власт у Мачви и Поцерини. Том победом Карађорђе се учврстио као предводник и брзо након тога сломио је моћ Ненадовића.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 159)) Након Мишарске битке обишао је снаге, које су учествовале у опсади [[Београд]]а. Није на време стигао да учествује у српској победи у Делиградској бици 3. септембра 1806, али придружио се војсци која је према Нишу гањала поражене Турке и Арнауте.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 161)) Почели су да опседају [[Ниш]], али онда су 14. септембра склопили привремени мир са Ибрахим-пашом и тада је устаничка војска контролисала простор од Саве и Дунава на северу до [[Косово и Метохија|Косова]] и [[Ниш]]а на југу и од [[Дрина|Дрине]] на западу до Тимока и Видина на истоку. Након Мишарске битке муслимани у Босни се нису лако одазивали на рат против Карађорђа,​ а неки ​ бегови су говорили **//да се воле крстити него на Цернога Ђуру ићи//​**.((Љушић,​ Вожд Карађорђе 1. стр. 224))
  
 ===== Ичков мир и ослобађање Београда ===== ===== Ичков мир и ослобађање Београда =====
карађорђе_петровић.txt · Последњи пут мењано: 2020/10/10 15:56 од жељко_тодоровић